Миграција са источних граница Европе

На пролећном заседању Парламентарне скупштине СЕ 22. априла у Стразбуру, једно од главних питања дневног реда биће проблем илегалне миграције. Посебну пажњу посланици намеравају да поклоне питању формулисаном у прелиминарном дневном реду као борба против дечијег секс-туризма. И мада ће паралелно учесници седнице Парламентарне скупштине СЕ размотрти перспективе проширивања безвизног шенгенског простора, очигледно је да ће у сали за седнице превладавати изолационистичка расположења, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Са ове тачке гледишта у сали за заседање Парламентарне скупштине СЕ очекује се полемика два угледна државна посленика – председника Немачке Јоахима Гаука и премијера Румуније Виктора Понтија. Управо њихове земље имају дијаметрално супротне ставове у дискусијама на чраун прошриња или напротив обуставе безвизног режима. Румунија коју заједно са Бугарском већ неколико година не пуштају у Шенген зону упркос претходним обећањима, сматра да одговорност за криминалне проблеме с амигрантима треба да сноси читава Европа, а не конкретно Румуни, Бугари или Роми. Немачка је традиционално расположена скептички према дошљацима из Источне Европе. А актуална финансијско-економска криза и проблеми по пречнику ЕУ само су ојачали у Берлину изолационистичка расположења. Тако да Брисел тешко да ће узети у обзир могуће демарше Румуније или Бугарске – истакао је у разговору за Глас Русије експерт Европског института РАН Владислав Белов.

- Све једно ово питање ће решавати не румунска или бугарска страна, већ у складу са оним скупом држава које доносе одлуку о датом проблему у Бриселу. Ако је Холандија сматрала да треба да уложи вето, значи она има за то све основе. Јер и Бугарска и Румунија за сада не одговарају захтевима за спољне и унутрашње границе за улазак у Шенген зону.

Не чуди што управо уочи дискусије у Стразбуру ЕУ се истакла низом излационистичких кораја. Између осталог, комитет за грађанске слободе Европског парламента гласао је за обуставу деловања безвизног режима за грађане Србије и Македоније. Дата одлука још нема законску снагу, јер треба да добије одобрење Европског парламента, као и свих дражва чланица ЕУ. Мада тежња ЕУ да се огради од нежељених гостију са југоистока Европе очигледно расте. Статистика сведочи да после укидања визног режима за грађане Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније, Србије и Црне Горе 2009.2010. године злоупотребе пружања азила у земљама ЕУ грађанима балканским држава су почеле да расту геометријском прогресијом. Према подацима комесара ЕУ за унутрашње послове Сесилије Малмстрем, за 75% годишње. Најпопуларнија верзија су позивања на гоњења у домовини, којима прибегавају у првом реду Роми. мада то не убеђује Берлин, Париз и Амстердам, подсетио је у интервјуу за Глас Русиеј немачки политиколог Александар Рар:

- У многоме нису реализоване романтичне представе о томе да Европа без граница може да постане историјска чињеница, да у тој уједињеној Европи живот ће бити све бољи и Европа ће постати зона безбедности и велике мултикултуралне размене. А сада, посебно после ступања Румуније и Бугарске у ЕУ, старим западним земљама као што су Немачка и Француска, прети нови талас криминалних елемената и криминала управо са «источних обала» Европе.

Расположења која владају данас у европским престоницама поводом проблема илегалне миграције тачније од других изразио је министар унутрашњих послова Немачке Ханс-Петер Фридрих. По његовим речима, отварање границе врло много значи за јединствену Европу, мада ради тога не треба занемаравати питања безбедности.

Москва рачуна на објективније и одмереније прилазе америчке стране у сфери поштовања закона. Ово је изјавио преставник МИП РФ за љуска права Константин Долгов поводом реферата Стејтдепартмента САД о поштовању људских права 2012. године. По његовим речима, недоумицу изазивају пасажи о ситауцији на Северном Кавказу у којима је допуштена отоврено исполитизована замена теза. Долгов је подсетио да у Севернокавкаском региону Русије органи реда се супростављају терористичкој опасности која, како показују трагични догађаји у Боснону, актуална је и за САД. У реферату се игнорише рад руског руководства на усаврешавању политичког и судског система, реформи органа очувања поретка и борби против корупције.

Руски органи безбедности рачунају да ће добити из САД наредних дана материјале о два Чечена, браћи Царнајев, осумњиченој за организацију терористичог акта у Бостону. Ово је саопштио у понедељак извор у структурама безбедности РФ. По његовим речима, руска срана за сада не може да потврди саопштења страних медиј ао томе да је старији брат Тамерлан почетком прошле годиен путовао у Русију. Нема ни доказа веза претпостављених терориста са екстремистичком организацијом Имарат кавказа и са лидером севернокавкаских терориста Доком Умаровом. Прошлог понедељка на финишу међународног маратона у Бостону су одјекнуле две експлозије у којима су погинуле 3 особе, а 180 је рањено. За организацију терористичког акта се сумњиче браћа Царнајев. Тамерлан је погинуо у пукшарању са полицјом. Његов млађи брат Џохар је рањен и сада даје изјаву.

Петар Искендеров,