Ирак - узалудни рат

Британски новинари поново покушавају да оправдају власти Велике Британије и САД за ирачки рат. Уочи 10. годишњице инвазије су они снимили филм-истрагу, у којем су озбиљно променили акценте. Сада Џорџ Буш млађи и Тони Блер, који су наредили бомбардовања, испали су жртве дезинформације. Само крвопролиће су почели Ми-6 и ЦИА.

Запад давно ревидира историју помоћу новинара. Исти репортери Би-би-си су већ више пута «истинито» испричали у својим филмовима о ратовима у Вијетнаму и Авганистану, ватрено оправдавајући ратне злочине. Међутим, у току 10 година од инвазије у Ирак они нису успели да смисле ништа боље од пребацивања одговорности с првих лица на МИ-6 и ЦИА. Испало је да су власти признале грешку, док несавесне службе, које су објавиле да Садам Хусејн има оружје за масовна разарања, игноришући веродостојне чињенице, морају да одговарају. Међутим, експерти давно не верују британским новинарима. Обавештајци су сигурно радили савесно, док су игру са чињеницама започели управо политичари, - уверен је генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов.

- Обавештајна служба никада није слободна од политичких чинилаца. Мислим да није праведно сумњати у стручност професионалаца, који ради директно на терену. Информације, које су они добили, изгледа да су биле објективне и прецизне. Али се те информације после бирократских процеса битно мењају. Као резултат добијемо не оно, што уствари има, већ оно, што желе да виде политичари.

Земље коалиције су се сувише заглибиле у ирачком конфликту. Идеолошки проверене публикације у медијима неће им више помоћи. Снаге Запада су још од почетка 1990-их година контролисале северне и јужне провинције Ирака, богате енергентима. Већ тада ВВС Велике Британије, Француске и САД су тачкасто бомбардовале ирачке снаге, изјављујући о некој митској опасности за своје јединице у контролисаним рејонима. О демократији за Ирачане нема ни речи. То је био покушај распада државе да би се нафтни рејони нашли у сфери свог утицаја. Изгледа, Запад је успео у томе, - истиче заменик директора Института политичке и војне анализе Александар Храмчихин.

- У Ираку је утврђено, према блискоисточним критеријумима, нешто слично демократији. Међутим, држава је постала слаба, њена судбина није јасна. Курдистан се формално налази у саставу Ирака, али је то скоро независна држава. Односи између суннита и шиита су веома лоши. Постоји могућност распада државе не на два, већ на три дела.

Сада САД припремају сличан сценарио за Иран. Оне стриктно прикупљају чињенице постојања тамо хемијског оружја, мада су многи експерти уверени да га нема, неће ни бити наредних година. За сада администрација Обаме не жури, не предузима никакве одлучне акције, вероватно свесна евентуалних последица, - каже експерт Института Блиског Истока Сергеј Серјогичев.

- Надам се да су они научили поуке ирачке кампање. Иран је јачи од Ирака, те је спреман за рат. Међутим, ако Америка учини Ирану оно, што је учинила Ираку, изгубићемо читав Блиски Исток. Ако замислимо да САД почну рат против Ирана, оне ће га победити, ту нема сумњи. Међутим, после тога ће Иран отворити све своје финансијске залихе. Читав тај новац ће добити терористичке организације, почеће терористички колапс. У Либану ће Хезбола клати све редом. Иста је ствар са Сиријом.

Процењујући резултате ирачког рата и вештачки отпочетих конфликата на Блиском Истоку, експерти истичу да ниједна од тих земаља није угрожавала ни САД, ни Европу. Запад је сам себе увео у заблуду, сам измислио проблем и покушао да га реши. Међутим, сувише је велика цена стотине хиљада живота за мир и слободу, које нису ни стекли.