Свет лицем у лице са јединственом опасношћу

Пројекат федералног наменског програма за супростстављање космичким опасностима добио је шансе да се оствари. После експлозије метеора на Уралу, како су саопштили руски медији, пројекат је добио потпредседник владе Дмитриј Рогозин.

Дати пројекат, још под претходним називом Концепција развоја система за супротстављање космичким претњама, разрађен је у Институту за астрономију РАН по наруџбини Роскосмоса. О томе шта представља овај документ говорила је шеф одељења космичке астрометрије Института за астрономију РАН Лидија Рихлова.

- Окупили смо све који разрађују телескопе. Јер имамо само један широкоугаони телескоп у Иркутску, више технике за детекцију нема. Детектован опасни астероид још треба проучити. То већ могу да чине мањи телескопи са специјалном опремом. Мањих телескопа такође немамо довољно. Русија по дужини заузима велику територију, зато треба да има макар два или три телескопа за детектовање и неколико мањих за мониторинг. Јер чак ако нешто нађемо, не знамо коме да саопштимо. Зато смо имали три задатака у формирању руског система за супротстављање космичким опасностима: детекција и мониторинг, формриање јединственог информационо-аналитичког центра и система за оцену ризика, који је омогућити да се утврди колико је објекат опасан.

Документ са детаљним описом саставних делова система, укључујући телескопе космичког базирања, од прошле године се налазио у Роскосмосу, где су га одобрили. Ипак трошкови од скоро 2 милијарде долара за 10 година ресор је сматрао невероватним. Према речима Лидије Рихлове, научницима је речено да таквог новца за сада нема. Коментарише допсини члан Руске академије космонаутике Андреј Ионин.

- Дубоко поштујем Роскосмос, али то није његов задатак да решава, да ради нешто или не ради у тој области. Као што видимо, метеори представљају опасност по наше грађане, а Роскосмос се бави другим питањима и за безбедност грађана земље не одговара. Мислим да је Роскосмос требало када је добио такав документ да изађе на владу поводом формирања међународног ситема. Ако је било јасно да његов буџет за решавање овог задатка није довољан.

Слични системи се пуном паром стварају у САД, у ЕУ и вероватно у Кини. Нико не жели да зависи од туђих инфорамција о опасним космичким објектима, објашњава Лидија Рихлова. У Русији у том правцу раде поједине опсерваторије и универзитети. Али све то је расцепкано и разбијено на ситне програме. Ситуацију погрошава то што после распада СССР најбољи телескопи су остали на местима са чистим ваздухом, на планинама република Средње Азије и Јеменије.

Службе за супротстављање космичким опасностима у разним земљама могу да се обједине у јединствени глобални систем. Ни једна земља не може сама да ефикасно врши задатак проналажења опасних објеката.

У априлу 2013. године у САД ће бити одржана Међународна конференција о планетарној одбрани, где ће отићи и руска делегација. Планирано је да учесници форума формулишу задатке о међународној интеграцији по том питању. Није искључено да ће се до тог догађаја утврдити и даља судбина руског пројекта Федералног наменског програма за супротстављање космичким опасностима.

Борис Павкишчев,