Како спасити Либију од „Сомализације“

Француска је у јануару продала Либији 50 војних моторних чамаца, Италија је у фебруару својој бившој колонији поклонила двадесет оклопних транспортера. А у априлу ће уз либијске обале пристати брод Краљевске РМ Велике Британије с богатим асортманом наоружања. Уништивши Џамахирију Европска унија је почела да наоружава радно неспособну владу земље која се и онако налази на ивици распада по најгорем сценарију – сомалијском.

Заправо, и влада, и огранци власти, и војска су само номиналне структуре у данашњој Либији. У стварности, на територији земље тренутно делује читав низ различитих групација формираних по територијалном, племенском, религиозном и осталим својствима. Нови режим, који је у суштини на власт доведен војним напорима Запада, није у стању да спречи раскол у земљи, сматра директор Каирског центра за стратешка истраживања, стручњак за проблеме Северне Африке Рифат Сајед Ахмад.

- У суштини, земљом данас влада четрдесет пет хиљада одлично наоружаних и обучених добровољаца, волонтера, „слободних стрелаца“, ако хоћете. Они се потчињавају само „Ал Каиди“ и политичкој Партији праведности и изградње – филијали локалне „Муслиманске браће“. По угледу на западне посматраче добровољци су названи „милиција“. А они које смо одушевљено називали револуционарима нестали су, растворили су се у редовима милиције. Жудња за влашћу и подела нафтних богатстава – то је сва њихова идеологија. Добили смо крајње милитаризовану, непријатељски настројену према суседима и целој Северној Африци, заједницу потенцијалних терориста, који поспешују коначни распад либијске државности.

По упрошћеној варијанти слика је данас следећа: у „колевци“ најновије револуције, престоници нафтоносне Киренаике – граду Бенгазију – локална елита планира аутономију. У Бани Валиду владају бивше присталице Гадафија. Индустријски развијена Мисурата такође покушава да издејствује статус слободне енклаве. Племена Западних планина у Триполитанији засад не изражавају очигледне политичке жеље и очекују повољан моменат. А у Триполију је концентрисана влада. Притом у сваком појединачно узетом региону постоје мањи центри власти. И сви су добро наоружани.

Тренутна ситуација у Либији многе стручњаке подсећа на Сомалију: тамо је 1988. године почео грађански рат између режима диктатора Мохамеда Сијада Бареа и у прво време више или мање уједињене опозиције. Ова револуција се врло брзо претворила у рат међу клановима на целој територији, који траје и дан-данас. Перспектива претварања Либије у другу Сомалију је прилично реална, истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ стручњак Института за Блиски исток Сергеј Серјогичев:

- Ако се говори максимално уопштено, главни проблем у Либији јесте одсуство јединствене централне силе. Односно, ради се о томе да је Либији уместо Гадафија, који је убијен, потребан други Гадафи. Потребан је други диктатор, зато што покушаји да се у Либију пренесе западни демократски модел уопште не функционишу. Користећи демократска права и слободе својствене овом моделу политичке и племенске групације у Либији се боре за своје ускогруде интересе.

Ни о каквој демократији у Либији не може бити ни говора, убеђен је Серјогичев, пошто се на нивоу политичког и социјално-економског развоја земља у најбољем случају налази на нивоу средњовековне Европе из периода феудалне раздробљености. Теоретски, Либији би одговарала варијанта федеративног уређења. Али, субјекти овакве федерације неће престати да се сукобљавају, што ће свеједно довести до тога да ће међународна заједница коначно изгубити Либију као јединствену државу.

Ипак, постоји још једна варијанта за решавање проблема, на коју, истина, Запад нипошто неће пристати – увођење окупационе војске у Либију. Овај контингент би бајонетима задржао власт Триполија над целом осталом Либијом подносећи притом чудовишне губитке у партизанском рату. Тако да су за Либију, нажалост, најреалније две варијанте – или диктатура, или сомалијски сценарио.

Никита Сорокин,