Двогодишњица револуције: Египат на путу у прошлост

Египатска полиција је применила водене топове против демонстраната који су покушали да нападну председнички дворац у предграђу Каира. Масовне демонстрације египатске опозиције приређене су поводом друге годишњице свргавања Хоснија Мубарака. Демонстранти оптужују Муслиманску браћу за узурпацију власти и издају револуционарних идеала. А експерти у међувремену говоре о јаком разочарању које је погодило египатско друштво.

По њиховим речима, прошле две године Египат је живео фактички не радећи, користећи ресурсе нагомилане за 30 година управе Мубарака. Ипак резерве се приближавају крају. Обични египатски грађани то схватају и љуте се још више. Између осталог још се више плаше. Пошто паралелно са погоршањем економског положаја земље погоршава се и ситуација око криминала. Египатска револуција покреће земљу чак не по спирали, ни по кругу, већ строго уназад, гурајући је далеко у прошлост.

Говори главни уредник листа Русија у геополитици Фјодро Лукјанов.

- Ако се гледа реално на ствари, немогуће је решити социјална питања пре него што се реши питање власти. У том смислу Муслиманска браћа нису уникална. Свака власт која је дошла псоле револуционарних промена мора истовремено да консолидује своју базу и да решава питања социјално-економског развоја. По правилу, питања социјално-економског развоја у таквој ситауцији страдају. Наравно, то не оправдава власти. У том смислу може се констатовати да је спремност Браће муслимана за управљање државном много нижа него што су се надале њихове присталице.

Једино што цвета у данашњем Египту је религија. И у томе нема ничег неочекиваног. У основи покрета Муслиманске браће лежи идеја панисламизма, исламског пута развоја и исламске демократије. И у томе, треба признати, они нису усамљени. Говори амбасадор Русије у Египту Сергеј Кирпиченко.

- Курс на исламизацију започео је не данас и чак не после јануарске револуције 2011. године. Исламизација у Египту де факто се дешавала и раније, још од доба председника Садата. Управо тада је започела исламизација када су власти почеле да кокетирају са Муслиманском браћом и другим исламистичким политичким снагама у земљи. а резултат револуције је постао долазак ових снага на власт. Не мислим да постоји опасност потпуне исламизације Египта. Не слажу се сви са тим процесом, зато ће овде вероватно бити постигнут компромис између власти и опозиције. Египат је сама по себи исламска земља у којој муслимани чине већину становника. У томе су корени процеса. Али његов темпо и димензије не треба преувеличавати.

За протекле две године Египат је постао још даље од представе о предивном која је постојала у колективној свести Запада када је усрдно доливао уље на ватру „арапског пролећа“. Могуће да се тада „групи подршке“ чинило да она пали пламен слободе. Ипак ми видимо пре пламен минобацача, који претвара некада прилично просперитетну земљу у стртиште. Вероватно се у томе и састоји основна лекција египатске револуције, чија двогодишњица се обележава ових дана.

Сергеј Дуз,