Тбилиси-Москва: дипломатија вина и ткемалија

Како су експерти и предвиђали, Грузија је пустила пробни балон за обнову односа са Русијом, користећи сферу трговине. Први пту споле 7-годишњег прекида званично грузијско пристуство у Русији је означено малим павиљоном на међународном сајму хране Продекспо-2013.

Известан прогрес у односима измђеу две земље, које су после августовског рата 2008. прекинуле све контакте, постао је могућ после смене грузијске владе.

Ипак само вином и ткемалијем онемели односи између Москве и Тбилисија неће оживети. По мишљењу политиколога и руководиоца Центра за проблеме глобализације Александра Чачије, већина ставновника на изборима је подржала Грузијски сан Иванишвилија управо у нади да ће доћи до промене у спољнополитичком курсу. Нова власт отпужује претходне режиме за потпуну политичку неспособност, а уједно за фактички распад грузијске економије. Али при томе изјављује да не мења спољну политику Тбилисија, подвукао је Александар Чачија у интервјуу за Глас Русије.

- Самим тим они признају исправност спољне политике коју је одабрао још Шевернадзе, а затим потврдио Саакашвили и који подразумева евроатлантску интеграцију, ступање у НАТО и, наравно, познату конфронтацију са РФ. Мада паралелно се дају изјаве о томе да ће се са Русијом успостављати односи.

Нажалост, нова грузијска влада бидзине Иванишвилија и даље у многоме зависи од САД, сматра са своје стране експерт за руско-грузијске односе Константин Чиквиладзе.

- Али ипак сматрам да је Бидзина мудар човек и да ако он веома пожели и одлучи да то учини, моћи ће да се окрене Русији. Сматрам да Русија треба да учини кораке у сусрет.

Руској Федерацији много је повољније да се дружи са целовитом Грузијом, него са појединим њеним територијама, резимира Константин Чиквилидзе.

Москви је после смене власти у Тбилисију пре свега било нејасно колико су озбиљне намере владе Бидзине Иванишвилија да изађе из ћорсокака и колико је уопште стабилна његова власт, говори главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов. У интеревјуу за нашу радиокомпанију он је приметио.

- Сада, чини ми се, код нас су дошли до прелиминарног закључка да је то као прво озбиљно, као друго прилично стабилно, зато треба подржати неке сигнале који су одатле ишли како они не би остали да лебде у ваздуху. Одатле и Продекспо, одатле и преговори са Онишченком и активизација свакаквих цивилних и експертских контаката. У којој мери се може нешто покренути да се при томе не дотиче сатус Абхазије и Јужне Осетије, у којој мери ми можемо да напредујемо. У неком тренутку ћемо се зауставити на тој теми, и мислим да по том питању никаквих помака не може да буде врло дуго. А надаље, сваки наредни корак ће бити много сложенији.

Никита Сорокин,