Европска унија пребацила НАТО на терет САД

Потпредседник САД Џо Бајден је недавно јавно пребацио земљама Европске уније да је неприхватљиво смањење војних трошкова, укључујући и за НАТО пакт. Руководство ЕУ млитаво и дисонантно се правда својим виђењем проблема одбрамбене политике. У ствари Европљани, како уверавају експерти, једноставно не виде против кога да се наоружавају, и испољавају рационалну себичност у односима са својим америчким савезницима.

У политичком извештају НАТО за 2012. годину, који је објављен пре недељу дана, између осталог се наводи да у укупном обиму војних трошкова учесника пакта удео САД износи 72%. Аутори документа истичу, да Велика Британија, Немачка, Италија и Француска, који чине европску окосницу савеза систематски смањују издатке за одбрану, што се негативно одражава на војном потенцијалу НАТО у целини. Закључак извештаја није повољан – смањење војних трошкова у земљама ЕУ минира узајамну солидарност чланица алијансе и „угрожава могућностима европских савезника за деловање без учешћа САД“.

Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, по службеној дужности, више пута је исказивао забринутост САД по овом питању. На годишњој конференције о безбедности, која је одржана почетком фебруара у Минхену, Расмусен је навео најсвежији пример убитачних последица европске похлепе – припрему и почетну фазу француске операције у Малију. Расмусен је отворено алудирао, да је потребна количина транспортних авиона за пребацивање француских јединица била прикупљена буквално „по комаду“ са простора целе Европе. А без америчких транспортних авиона, авиона за попуну горивом у ваздуху и извиђачких авиона, - Французима би било изузетно тешко. Према информацијама неких јавних гласила, Француска је чак склопила уговор са једним руским приватним авиопревозником за пребацивање војске у Мали. А потпредседник САД Џо Бајден у Минхену је дао изјаву, у смислу, да му је са чисто људске стране разумљиво, колико је у условима економске рецесије Европљанима тешко да одоле пред „искушењем да посустану пред обавезама према трошковима за одбрану“. Међутим, судећи према речима Бајдена, то не умањује историјску неопходност „гурања општег глобалног дневног реда“.

Под пресијом чврстих аргумената генералног секретара НАТО и државног секретара САД, шеф дипломатије ЕУ Кетрин Ештон и немачки министар одбране Томас де Мезијер бојажљиво су се правдали у име целе Европске уније: јединствена Европа не ослања се на директно коришћење војне силе у својој политици у области одбране и безбедности.

У суштини, критикујући Европљане, Американци примењују тактику закулисног вођства и покушавају да приморају своје савезнике да самостално решавају макар релативно ситне задатке у близини Европе. Али тешко да ће САД у томе постићи значајнији успех, сматра главни уредник часописа Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов.

- Услед тога што је главна тема америчке унутрашње политике – штедња, смањење гигантског државног дуга, наравно да они почињу да се све упорније обраћају савезницима са питањем, „зашто, у ствари, пошто смо заједно у алијанси и имамо једнака права, - преко 70 процената свих трошкова сносе САД? Пре годину и по дана, Боб Гејтс, бивши министар одбране, већ приликом одлазка са дужности, у Бриселу крајње оштро је изнео: момци доста је са трошковима на рачун других. Мислим да се неће нешто променити, из разлога што је код Европљана, као прво, такође криза, а као друго, код њих се апсолутно променило схватање рата. Европљани су уопште престали да схватају чему све то, тим пре што су ратови све даље од зоне одговорности. Односно они би и даље хтели да Америка као и пре гарантује безбедност у Европи, а остало их се не тиче.

Наравно, са позиције савезничких односа у оквиру НАТО, пребацивања САД усмерена Европљанима имају објективан карактер, сматра главни уредник листа „Национална одбрана“ Игор Коротченко. Али због неког апстрактног супростављања Европа нема претерану жељу да се бесомучно наоружава.

- Лик непријатеља – Русије постаје све блеђи, конфигурација руских оружаних снага на западу земље недвосмислено иде у прилог томе, да се ми не спремамо за глобалне офанзивне операције према Западу. Испада, да Европљани не виде потребу да троше паре. Ради чега? Претње нема, нико не прети. Баук руске војне претње је избледео. И у овом контексту испољава се разуман рационализам – тако би ја окарактерисао тактику европских влада.

Током протеклих неколико година у европским војскама дошло је до знатног смањења, напомиње Игор Коротченко. Тако су се многе земље чланице НАТО, које нису у непосредној близини руских граница, практично потпуно одрекли од тенкова. Процес смањења оклопних јединица, например у Холандији, једноставно се креће фантастичном динамиком.

Са Игором Коротченко слаже се и потпредседник Центра политичких истраживања Јевгениј Бужински.

- Не сећам се тачно године када је почело смањивање војних трошкова у Европи, али почело је то одавно. Европљани се понашају веома себично. Они се налазе у моћном војно-политичком савезу, и наравно се ослањају првенствено на САД. Уколико постоји тако јак савезник, који троши пуно средстава, стално усавршава и повећава своје војне потенцијале,- чему одна трошити своје паре, када је алијанса покривена „нуклеарним кишобраном“ Седињених Америчких Држава? САД имају обавезу заштите сваке чланице НАТО у случају опасности, - тиме се све објашњава.

У међувремену иако Европљани и покушавају да лагано пребаце тежиште војног чиниоца алијансе на САД, у самој Европи се редовно покреће питање формирања својих оружаних снага. Буквално ових дана ово питање је споменуо шеф дипломатије Пољске Радослав Сикорски. Коментаришући новинарима у Бриселу горе наведени извештај НАТО за 2012. годину, пољски дипломата је изјавио да је ефикасна уједињена армија потребна Европи као никада пре.

У смислу одбране Европа се и тако доста комфорно осећа под нуклеарним штитом НАТО и ускоро ће се још комотније осећати испод америчког штита противракетне одбране, истиче директор Центра стратешке конјуктуре Иван Коновалов. Али и концепција свеевропске армије многим европским политичарима изгледа као лепа и удобна, рекао је Коновалов у интервјуу за „Глас русије“.

- Стварање јединственог европског војног контингента је питање које је заступљено у свим парламентима Европе. Проблем је у томе ко ће то плаћати. Уколико одговорност опет преузму на себе Француска и Немачка, онда ће за њих то бити веома озбиљан финансијски терет. Јер је јасно, да ће остале земље бити спремне само да пруже војнике и технику. Тако, да док се не реши финансијско питање, никакав јединствени контингент, тако рећи европске армије неће бити.

Судећи по извештају НАТО, у глобалним размерама динамика трошкова чланица Северно-атлантског савеза очекује даље смањење. До 2014. године удео ових трошкова ће се смањити до 56 процената, односно практично ће одговарати аналогном показатељу свих других земаља света. Уосталом међу експертима је широко заступљена претпоставка, да су се и САД уморили од таквог терета, као НАТО, и у ближој перспективи они ће се трудити да све чешће обезбеђују своје геополитичке интересе за рачун војних потенцијала старих и нових савезника у разним регионима Земаљске кугле.

Никита Сорокин,