Арктичка грозница или трка за поларном светлошћу

Министарство регионалног развоја РФ продужава пријем експертских мишљења о нацрту Закона о Арктичкој зони Руске Федерације. У суштини, реч је о завршној етапи формирања државне стратегије у зони руских интереса, који се распростиру ван граница Северног поларника. То је неопходно јер стратешке замисли поводом Арктика граде чак државе које се налазе много јужније.

Пре шест година наши поларни истраживачи су поставили на дну океана у тачки Северног пола државну заставу Русије и поставили тамо капсулу времена. Русија је потврдила своје право на ову територију, управо тако, и не без основе, свет је тумачио финални акрод експедиције. И од 2007. године ситуација на Арктику почиње нагло да се мења. Тачно четири дана после постављања руске заставе на дну Северног пола, тачније већ 6. августа, ледоломац обалске страже САД Healy упутио се у Ледени океан како би извео нека неименована научна истраживања. Данска шаље експедицију са циљем да докаже припадност подводног гребена Ломоносова, на који већ претендује Русија, данској круни. Канада објављује да намерава да постави војну базу на острву Бафинова земља. Норвешка ствара непосредно у арктичким ширинама Центар оперативне команде и купује одједном 48 борбених патролних авиона Локид Ф-35. Маршруте америчких нуклеарних подморница чешће воде преко Северног пола. Руски подводни носачи ракета и стратешка авијација приступају патролирању Арктиком редовније. Војни маневри у региону су постали свакодневна ствар.

У активна истраживања Северног пола укључило се најмање 15 земаља, прецизирао је у интервјуу за Глас Русије руководилац одељења за међународну научно-техничку сарадњу Арктичког и Антарктичког научно-истраживачког института Сергеј Прјамиков:

- Ако се говори о земљама које се занимају за Арктик, може се напоменути да је споразум о Шпицбергену и регулисању делатности на њему потписало 40 земаља. У последње време појавило се огромно интересовање Кине, Јапана и Јужне Кореје, недавно им се придружила Индија. Интересовање ових земаља изазвано је тиме што је у Арктику концентрисана огромна количина природних ресурса, пре свега нафте и гаса. Управо зато низ земаља иницира процес проглашавања Арктика за међународну зону без граница. У ствари, наравно, границе у Арктику постоје, и ако се говори о Северном Леденом океану, оне су потврђене у Конвенцији УН о поморском праву.

Један од последњих извештаја ММФ који се тиче питања енергената садржи следећу прогнозу: данашња цена барела нафте од 110 долара до краја наредне деценије ће се удвостручити. Сличне прогнозе дају и многе друге државне, међународне и независне експертске организације. То да су оне у праву лепо илуструје свестрана делатност поменутих држава у Леденом океану. У перспективи ова војно-научна и пословна активност ће се само увећавати. А то значи да Русија мора што је могуће пре да формулише своју националну стратегију у Арктику. Што она и чини, желимо да се надамо, без одуговлачења.

Никита Сорокин,