booking.com
Почетна страница > Новости

РТ: „Допринос слабљењу власти“: Комисија ЕУ издваја милион евра за учешће НВО у политици БиХ

РТ: „Допринос слабљењу власти“: Комисија ЕУ издваја милион евра за учешће НВО у политици БиХ
13.05.2019. год.

 


Извор: Восток / РТ

Европска комисија намерава да обезбеди милион евра за “укључивање организација цивилног друштва у доношење одлука и креирање политике” у Босни и Херцеговини. Претпоставља се да ће новац бити намењен за "праћење провођења реформи", "проценама потребе за новим законима" и "разради законских пројеката". Према речима стручњака, постоје планови да се ослаби положај представника Срба Милорада Додика иза поједностављених формулација. Према мишљењу аналитичара, ЕУ намерава да повећат средства за невладине организације како би ослабила власт у Републици Србској и подржала јачање улоге муслимана и Хрвата у Босни и Херцеговини. Према речима политичких аналитичара, Европска Унија такође настоји да спречи могуће присаједињење Бање Луке Србији.

Европска комисија (ЕК) планира да издвоји милион евра за укључивање непрофитних организација у процес доношења политичких одлука у Босни и Херцеговини (БиХ). Ово је наведено у документима пројекта „Оснаживање власти да укључе организације цивилног друштва у процес доношења одлука“, објављено на интернет страници ЕК.

 
Материјали указују да је сврха алокације средстава “помоћи властима Босне и Херцеговине да постигну боље параметре за укључивање организација цивилног друштва у доношење одлука и креирање политика, као и да побољшају / развију систем докумената стратешког планирања који одређују редослед сарадње организација цивилног друштва и социјалних партнера (запослени, послодавци, власти) у процесу који укључује инклузивност и ослањање на чињенице". 

У јуну 2019. године, Европска комисија намерава да позове на учешће на тендеру од четири до осам кандидата из редова оних који буду поднели пријаве до 24. маја за средства у висини од једног милиона евра.. Победник ће бити одређен до септембра текуће године. Комисија ће потписати споразум са њим како би помогли у развоју цивилног друштва у балканској земљи.
 
„Као део планиране потраге за решењем проблема спорог процеса сарадње и дијалога између власти и цивилног друштва Босне и Херцеговине, као и проширења његове покривености у смеру подржавања социјалног дијалога и социјалних партнера (запосленика, послодаваца и власти), укључујући питања као што су законодавство, колективно преговарање, процена потребе за новим законима, израда нацрта закона и праћење реформи“, наводи се у документима.
 
Напомиње се да ће се "ова активност одвијати кроз пружање техничке помоћи владиним агенцијама одговорним за сарадњу са цивилним друштвом и социјалним дијалогом".

Аффецт Босниа
Према мишљењу експерата, намера ЕУ да финансира невладине организације у Босни и Херцеговини је директан покушај да се утиче на политику земље и њених конститутивних аутономних јединица.

"На Западу сматрају да су неполитичке организације један од начина да се утиче на лидерство једног дела или целе земље и да се њима настоји управљати осигуравањем одређених средстава", рекао је шеф Центра за истраживање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука, члан Сената Републике Српске, Јелена Гускова. 



Како констатује Гускова, Босна и Херцеговина је једна од најсиромашнијих земаља у Европи, у којој је, након грађанског рата 1992-1995. већина локалних НВО финансирано од стране различитих западних фондова.

Специфичност политичке структуре земље одређена је Дејтонским споразумом из 1995. године, којим је окончан сукоб у БиХ. Према споразуму, Срби који су се борили за отцепљење од Босне и Херцеговине добили су своју државност - Републику Српску - са широким правима, али као део јединствене БиХ.

Према мишљењу Јелене Гускове, друге две велике етно-религијске заједнице у Босни - Хрвати и муслимани - нису добиле одвојене републике. Територије које су им додељене спојене су у Федерацију Босне и Херцеговине, још један територијални ентитет унутар БиХ. Федерација и Република Србска углавном воде независну политику. Колективно руководство земље остварује председништво представника трију народа: муслимана, Срба и Хрвата. Они се међусобно ротирају на челу овог тела.
 
Трећа јединица у републици је аутономна регија Брчко, која је де факто под међународним управљањем у особи Високог представника за Босну и Херцеговину. Ова функција је створена у складу са Дејтонским споразумом на основу мандата УН-а. По правилу, заузимају их западне дипломате. Високи представник има широка права - може утицати на политику целе БиХ, до укидања одлука власти, смене политичара или забране учешћа на изборима за појединце.
 
Као што је руски министар спољних послова Сергеј Лавров приметио у септембру 2018. године, током своје посете Босни и Херцеговини, Москва се противи останку институције високог представника. У Руској Федерацији верује да она ограничава суверенитет земље и да представља облик протектората.


  • Председник Владимир Путин и председник Републие Српске Милорад Додик током сусрета у Кремљу  фото:РИА Новости 
  • © Алексей Никольский

С друге стране, представници Запада кажу да Москва наводно повећава утицај у Босни и Херцеговини.
 
У априлу 2019. године, Истраживачка служба у Конгресу САД-а припремила је извештај о противдејствима САД-у против ширења улоге Русије, Турске и Кине у БиХ. Аналитичка служба је препоручили америчким законодавцима да повећају финансијску помоћ тој балканској земљи. Раније, да се Вашингтон и ЕУ морају активно супротставити Русији на Балкану, саопштавал је америчка фондација за међународни мир "Карнеги". У марту 2019. године, како је прнео "Блумберг", замјеник помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Метју Палмер је изјавио да Бела кућа активно сурађује с ЕУ у борби против "утицаја" Москве на Балкану, посебно у Босни и Херцеговини.

Против Срба

Западни аналитичари су забринути због активности бившег председника Републике Српске, садашњег председника Председништва Босне и Херцеговине, Милорада Додика, који отворено симпатише Русију, кажу стручњаци.

Према речима Јеленке Гускове, јачање финансирања босанских непрофитних организација од стране ЕУ "неопходно је да би се ослабила постојећа власт, која је у стању да ојача Републику Српску, где Додик и даље има главну улогу". Исто гледиште дели и стручњак Института за европске студије у Београду Стеван Гајић.

"Ово није њихов први покушај да се Република Србска лиши суверенитета преко институција цивилног друштва како би се централизовала власт на штету не само србског народа, већ и Хрвата, који су у другом делу Муслиманско-хрватске Федерације. Њихов број је знатно мањи од муслимана", рекао је Гајић у интервјуу за РТ.

Србског лидера не симптишу ни у ЕУ ни у НАТО-у. Прошле године је оптужио Америчку агенцију за међународни развој (УСАИД), која је дала грантове локалним невладиним организацијама, за директно уплитање у унутрашње послове Републике Српске.
 
Према речима Гускове, новац Европске Уније ће ићи "оним организацијама које могу допринети слабљењу власти Републике Српске". Такође, према мишљењу стручњака, они су потребни да "подрже јачање муслиманског и хрватског дела и кретање ка централизованој држави", што се може десити само на уштрб нарушавања положаја Републике Српске.
 
Дана 24. марта, у главном граду Републике Српске, Бањалуци, на скупу поводом 20. годишњице агресије НАТО-а на Југославију, Додик је рекао да Република Србска никада неће постати део НАТО савеза и да би могла изаћи из БиХ. Претходно је политичар саопштио да преговори вођени посредством ЕУ између Србије и власти самопроглашене Републике Косово могу такође утицати на жељу Срба за самоопредељењем.
 
“Додик пажљиво прати процес преговора између Приштине и Београда. Он сматра да ако је Београд приморан да прихвати независност Косова, онда Република Србска може да се изјасни у корист отцепљења од БиХ и придруживању Србији”, додаје Гускова.
 
Према речима стручњака, ЕУ, подржавајући излазак косовских Албанаца из Србије, негирају право на отцепљење Срба у БиХ.
“Невладине организације су потребне да би се спречио процес отцепљења Републике Српске од Босне и Херцеговине и њеног приступања Србији. Они могу да организују и протестне акције, и конференције за штампу, и да врше притисак на постојећу владу, окупљајући се око њих незадовољни“, каже Гускова.
 


 
“Невладине организације су потребне да би се спречио процес отцепљења Републике Српске од Босне и Херцеговине и њеног приступања Србији. Они могу да организују и протестне акције, и конференције за штампу, и да врше притисак на постојећу владу, окупљајући се око њих незадовољни“, рекла је Гускова.
 
Искуство притиска

Јелена Гускова је подсетила да Запад има велико искуство у коришћењу невладиних организација за промену нежељених лидера на Балкану. Класичан пример је уклањање југословенског председника Слободана Милошевића током протеста 2000. године.
 
"Накнадне `обојене револуције` у Украјини и Грузији углавном су копирале оно што се догађало у Југославији, напомиње она.

"И сада се покушавају вршити притисци на постојећу власт, када се суботом на улицама Србије опозиција враћа на улице тражећи да смене Александра Вучића. Такви покушаји су били и у Републици Србској, у Црној Гори. То је једна од метода која је донела добре резултате Западу. "

Према Гајићу, утицај западних НВО на организовање протеста против Вучића у Београду је претеран. Међутим, стручњак не пориче западну улогу у демонстрацијама које се повремено јављају у Републици Србској.
 
“Приступање Босне и Херцеговине НАТО-у ометају Република Србска и Додик. Стога, Запад, кроз спољни притисак, стално покушава да га присили да промени свој став према Северноатлантском савезу, као и политичку ситуацију у Републици Србској. Недавно су одржани протести који су били усмерени против власти Додика. Демонстрације су подржане из иностранства“, додао је Гајић.

 

 


  • Извор
  • фото: © РИА Новости/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

"Учесници ове евроатлантске конференције прогласили су СР Југославију нелегалном државом"


Британска влада ће послати 18 милиона фунти (22,5 милиона долара) за борбу против дезинформација и подршку независним медијима у источној Европи и на Балкану, саопштено је раније у прес...

Трампу је у потпуности недостајала излазна стратегија када се повукао из Нуклеарног споразума са ​​Ираном, те је донео одлуку из чистог анимозитета према свом претходнику, изјавио је бивши амбасадор...


Борећи се против америчких санкција и неактивности Европе у трговини, Иран појачава обогаћивање уранијума. Колико ће Техеран далеко ићи како би извршио притисак на Запад и како ће европљани...

У Институту за безбедносне студије Европске уније забринути су због „утицаја“ Русије на Западни Балкан. Извештај, који је РТ имао на увид, посвећен је “руској тактици дестабилизације” у овом...


Систем брзог узбуњивања ЕУ, створен да би се ухватио у коштац са "руским мешањем", није дао ниједан аларм за шест месеци свог постојања, наводи се у извештају. У чланку о...


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Инвестирајте у своју будућност

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА