Почетна страница > Новости

Њујорк тајмс: Док је ЕУ притискала Грчку, Кинези ускочили са инвестицијама

фото: Reuters/ vostok.rs   | 28.08.2017.
Њујорк тајмс: Док је ЕУ притискала Грчку, Кинези ускочили са инвестицијама


Након вишегодишње борбе под мерама штедење, које су Грчкој увели европски партнери, и равнодушног става САД, Атина је прихватила покушај приближавања Кине, свог најватренијег и геополитички амбициозног „удварача“, пише „Њујорк тајмс“.

Како објашњава амерички лист, док је Европа била заузета притискањем Грчке, Кинези су ускочили са великим бројем инвестиција које су почеле да се исплаћују, не само економски, већ и очигледно дајући Кини политичко упориште у Грчкој, а самим тим, и у Европи.

Њујорк тајмс подсећа да је у лето прошле године, Грчка помогла да се заустави објављивање заједничке изјаве Европске уније против „кинеске агресије“ у Јужном кинеском мору.

А у јуну ове године, додаје лист, Атина је спречила Унију да осуди извештај о људски правима у Кини, а неколико дана касније успротивила се строжој контроли кинеских инвестиција у Европи.

Дипломатски став Грчке тешко да је прошао непримећено код њених европских партнера или САД, оцењује Њујорк тајмс и додаје да су Брисел и Вашингтон раније били забринути да би економска рањивост Грчке могла да је учини лаком метом за Русију која, како наводи лист, „одувек жуди да подели блок“.

Уместо тога, наглашава, Кинези су постали све снажнији страни играч у Грчкој након вишегодишњег „упорног удварања и дипломатије чекова“.

Њујорк тајмс истиче и да Кина планира да грчка лука Пиреј има важну улогу у њеном великом пројекту „Један појас, један пут", односно новом путу свиле у Европи.

Како указује, док је Немачка поступала према Грчкој као „деликвенту еврозоне“, Кина је одредила Грчку као свог „најпоузданијег партнера“ у Европи.    

„Док су се Европљани понашали према Грчкој као средњовековне пијавице, Кинези су наставлили да доносе новац“, истакао је шеф комитета за спољне послове и одбрану у грчком парламенту и члан владајуће партије Сириза Костас Дузинас.

Кина је већ искористила свој „економски мишић“ да остави велики геополитички отисак у Афирици и Јужној Америци, док широм света трага за природним ресурсима да подстакне своју економију.

Ако није трагала за природним ресурсима у Европи, Кина је годинама доста инвестирала широм блока, свог највећег трговинског партнера.

Ипак, наглашава Њујорк тајмс, забринутости сада расту да Пекинг користи своју економску снагу за политички утицај.

Дузинас напомиње да Кина никада није експлицитно питала Грчку за подршку по питању гласања о људским правима или било ком осетљивом питању, иако су он и други грчки званичници признали да експлицитни захтеви нису потребни.    

Званичници ЕУ забринути су да Кина купује ћутање по питању људских права и подцењује способност блока да „говори једним гласом“.

Аналитичари тврде да Кина циља на мење земље којима је потребан новац, међу којима су Шпанија, Португал и друге које су прошле кроз финансијску кризу.

„Њујорк тајмс“ примећује да је Мађарска, земља у коју Кина обећава да ће потрошити милијарде на железницу, такође блокирала извештај ЕУ о Јужном кинеском мору.

Они указују да је вето Грчке о људским правила уследио када се премијер Алексис Ципрас вратио са самита у Пекингу у мају, где је потписао нове меморандуме о инвестирању кинеских компанија у вредности од више милијарди евра.

Грчки званичници инсистирају да се њихова земља, упркос свим кинеским инвестицијама, идетификује са ЕУ и да јој је одана, али поједини европски званичници нису тако сигурни. 

„Њујорк тајмс“ подсећа да је доброчинитељ који је Грчку засуо милионима после Другог светског рата биле САД, захваљујући Маршаловом плану.

„Америчка улога у Грчкој није увек била популарна — посебно њена подршка грчкој војној диктатури у време Хладног рата — али САД су сматране златним стандардом за повољну прилику у привреди. Више није баш тако“, напомиње лист.

Како подсећа, када је бивши амерички председник Барак Обама прошлог новембра постио Грчку, у склопу своје последње председничке турнеје, неки званичници Сиризе, огорчени јер његова администрација није одлучније интервенисала током финансијске кризе, подсмевалли су се његовом говору као посмтрној беседи његове сопствене заоставштине, вредној једног Перикла.

Приватно, Обамини су саветници су рекли да је та посета такође имала сврху да демонстрира, помало закаснело, амерички ангажман у Грчкој насупрот руском мешању у региону.

Али тамо је најдубље ушанчена била Кина, пише „Њујорк тајмс“.

Лист додаје да Ципрас покушава да игра на обе стране. Пошто је у једној години двапут путовао у Пекинг да би се састао са кинеским председником и присуствовао форуму „Један појас, један пут“ да би привукао инвестиције, он је недавно угостио америчке бизнисмене и америчким конгресменима рекламирао обнову Грчке.

У мају када су се три кинеске компаније пријавиле на тендер за преузимање једне велике грчке осигуравајуће компаније, интервенисао је амерички секретар за трговину Вилбур Рос да би помогао грчко-америчком конзорцијуму „Каламос инвестментс“, чији директор подржава председника Доналда Трампа. На крају је тендер добила „Ексин група“, холандски партнер Каламоса.

Неки грчки владини званичници виде то као доказ да Атиина није под кинеским утицајем.

„Осетљиви смо да на нас гледају као нечију колонију. Ништа се не може учинити без одобрења грчке владе“, изјавио је министар поморства Панајотис Курумблис.

Танјуг


 

Повезане теме: Грчка, Кина, ЕУ, финансије, криза,


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »