Како ће Русија одговорити на америчку модернизацију нуклеарног оружја?

Политика одвраћања подразумева да у случају нуклеарног напада буде нанет и узвратни ударац, што искључује могућност да једна страна победи у глобалној конфронтацији са применом атомског оружја. Амерички војни врх се строго придржава тезе да је „стварање атомског оружја допринело да после 1945. године буде искључена могућност глобалних конфликата“. Међутим, далеко пре окончања Хладног рата арсенал главних чланица „нуклеарног клуба“ толико је увећан да би у случају нуклеарног рата дошао у питање и опстанак човечанства. И поред тога, Москва, Вашингтон и Пекинг развијају и модернизују своје нуклеарне потенцијале, и то образлажу, између осталог, развојем система противракетне одбране, због којег може бити потребно више ракета за гарантовано уништавање непријатеља.

У овом тренутку Русија у извесној мери заостаје за САД по броју нуклеарних бојевих глава и ракета-носача. Са друге стране, многе руске технологије у војној сфери нису доступне Америци.

Количина или ефикасност?

Дуги низ година после распада Совјетског Савеза није било никакве сумње да САД имају најмоћнији нуклеарни арсенал. Са друге стране, постепена модернизација коју спроводе Русија и Кина, као и ракетне пробе у овим земљама, довеле су до тога да се Вашингтон забринуо за најслабије место у својој нуклеарној тријади, а то су застареле ракете „Minuteman III“ које се лансирају из укопаних силоса и направљене су још током 1970-их. Пентагон планира да до 2030. године уведе у експлоатацију 400 ракета са нуклеарним бојевим главама нове модификације и лансирањем из укопаних силоса. Укупна вредност модернизације само ове компоненете нуклеарног парка САД, укључујући и трошкове за инфраструктуру, системе управљања и саме ракете-носаче, коштаће пореске обвезнике преко 63 милијарде долара. Кремљ очигледно избегава реципрочну трку у наоружавању и није спреман да у своје стратешко наоружање улаже средства која су равна америчким трошковима, као што је био случај у време Хладног рата када је слична политика Москве била погубна јер је довела до превеликог оптерећења совјетске економије. „У нашој одбрамбеној доктрини ми највише пажње посвећујемо ефикасности. Оно што се догодило крајем 1980-их и у две деценије после распада Совјетског Савеза научило нас је да штедимо“, каже за „Руску реч“ извор у Стратешким ракетним трупама. „У нуклеарном одвраћању је најважнија неизбежност узвратног напада који потенцијалном непријатељу наноси неприхватљиве губитке, а за такав напад није потребан велики број скупих стационарних укопаних лансера, него су потребни мобилни системи који се тешко откривају“.

По мишљењу пензионисаног пуковника Виктора Кузњецова, управо је жеља да се постигне максимална ефикасност руске нуклеарне тријаде недавно побудила Кремљ да планира обнављање пројеката „нуклеарних возова“, тј. железничких борбених система маскираних у обичне теретне композиције. Кина и Америка немају ништа слично. За разлику од ракета које се лансирају из укопаних шахти, и чије место пре или касније постаје познато војним обавештајним службама потенцијалних непријатеља, железнички борбени систем „Баргузин“ практично је неухватљив и веома је покретан.

Илустрација: ТАСС

Поред тога, у Руској Федерацији су, када је реч о нуклеарном одвраћању, далеко актуелније ракетне подморнице него стационарни лансери на копну. Подморнице увек могу да угрозе густо насељене обале потенцијалног непријатеља где је концентрисан значајан део становништва и индустријских објеката, а минимално време долетања крстарећих и балистичких ракета практично онемогућава њихово пресретање. Са друге стране, поједина индустријска подручја континенталне Русије су, за разлику од САД, готово нерањива јер ракете лансиране са подморница тешко могу стићи до њих. Због тога је Американцима и потребно да имају базе свуда око земаља које могу бити потенцијални непријатељи, или да имају могућност масовног лансирања балистичких ракета које би искључиле пресретање и обарање већине њих.

Трка без победника

По речима ивора „Руске речи“ у Стратешким ракетним трупама, Русија је, за разлику од САД, изабрала пут развоја нових војних технологија којима ће обезбедити ефикасно нуклеарно одвраћање. Тај пут може омогућити Москви да избегне нови круг скупе трке у наоружавању. Руски војни врх највише пажње посвећује мобилности нуклеарног оружја и развоју подводне флоте, што ће руској армији омогућити да нанесе узвратни ударац у свим околностима.

Међутим, Виктор Кузњецов сматра да највећу претњу међународној безбедности не представља увећање нуклеарног потенцијала САД и РФ само по себи, него нови приступ Беле куће овом проблему. Још је Обамина администрација разматрала стратегију „ограниченог нуклеарног рата“ и реализацију иницијатива појединих америчких „јастреба“ везаних за примену нуклеарних бојевих глава мале снаге у борбеним дејствима на Блиском истоку. Такав потез би могао изазвати ланчану реакцију.

Артјом Курејев,
Руска реч