Почетна страница > Новости

Ђукановић је потребан НАТО-у једино у улози непријатеља Русије

Ђукановић и Столтенберг у Бриселу, фото: fakti.org/ vostok.rs   | 03.03.2017.
Ђукановић је потребан НАТО-у једино у улози непријатеља Русије


Британски лист Times објавио је да Црна Гора има намеру да тражи хапшење грађанина Русије, неког Едуарда Шишмакова и да га оптужи - у оквиру истраге о покушају државног преврата који је наводно био у Подгорици у октобру прошле године.

Исти лист цитира црногорског специјалног тужиоца Миливоја Катнића који води тај случај. А он тврди да тобоже има „доказе да иза свега стоје власти Русије“.

Што је најважније, Катнић „захваљује британској и америчкој шпијунажи на помоћи коју су пружиле истрази“.

Црногорски тужилац је на тај начин, намерно или ненамерно, указао на оне који стоје иза те антируске пропагандистичке кампање. Главни провокатори су покровитељи Мила Ђукановића - Сједињене Државе, Велика Британија и НАТО у целини, а он - упркос вољи свог народа - у ту алијансу увлачи своју земљу.

Уосталом, о „умешаности“ власти Русије у „покушај преврата“ у Црној Гори пишу и други лондонски листови, што је само по себи симптоматично. На пример, The Telegraph иде још даље и позива се на „високорангиране изворе“ у британској влади који тврде да су „руски обавештајци“ - уз „подршку и са благословом Москве“ - покушали да „убију премијера“ Црне Горе и да „онемогуће план о ступању земље у НАТО“.

Чудан неки „преврат“

Да подсетимо, 16. октобра у Црној Гори су одржани парламентарни избори. Власт премијера Ђукановића је одмах после избора саопштила да је за тај дан припреман атентат на председника владе и да је у земљи спречен покушај државног преврата.

Потом су власти објавиле да је ухапшено 20 Срба који су тобоже учествовали у покушају преузимања власти. Већ тада је почело да се говори и о „руском трагу“, без изношења било каквих доказа.

Никакви докази се не износе ни данас, само се вербално тврди да неки „докази“ постоје.

Међутим, чак је и тадашњи министар унутрашњих послова Црне Горе Горан Даниловић, фактички довео у сумњу саму чињеницу да је дошло до покушаја преврата. Рекао је: ако се заиста радило о покушају државног удара - у таквим случајевима се мора сазвати ванредна седница владе, Савета националне безбедности или Савета одбране. А ништа од тога није било урађено.

„То много шта говори“ - нагласио је Даниловић.

Како ми је рекао лидер удружења „Наша Србија“, Млађан Ђорђевић, „циљ целе фарсе је био да се Ђукановићевој партији обезбеди победа на парламентарним изборима чији резултати су били фалсификовани. Други циљ је био: окривити Русију и на тај начин оправдати улазак Црне Горе у НАТО.

Од чега „болују“ Ђукановић и Порошенко

Не подлеже сумњи чињеница да се радило о исценацији државног преврата.

Бука која се подиже око „покушаја преврата“ је својеврсна димна завеса којом се скривају махинације на изборима и преусмерава пажња становништва на другу „тему“.

Да није било „покушаја преврата“, неизвесно је шта се могло догодити на улицама црногорских градова.

Током последњих месеци, у Црној Гори нису престајале масовне демонстрације против намере власти да увуку земљу у НАТО. Нарочито масовне су биле у мају прошле године када је Ђукановић, без икаквог референдума потписао са генералним секретаром НАТО, Јенсом Столтенбергом, протокол о уласку Црне Горе у алијансу.

По проценама независних србских експерата (пошто се „официјелним“ подацима црногорског статистичког бироа не може веровати, против уласка земље у НАТО је више од 60 одсто становништва. Са великом дозом уверености може се тврдити да би ти људи гарантовано гласали против Ђукановића и његове партије на парламентарним изборима - а званична Подгорица није могла да не зна да тако ствари стоје. Тешко је рећи у шта би прерастао вероватни протест становништва против фалсификовања избора.

Инсценација са „покушајем преврата“, мора се признати, била је успешна акција за одвлачење пажње народа у оквиру Ђукановићеве борбе за извршну власт и даље кретање Црне Горе ка НАТО. А то што су баш британске и америчке специјалне службе пронашле „руски траг“ - у целој тој ствари је потпуно закономерно, пошто се добро зна да лопов први виче „Држите лопова“.

Инсценација у Црној Гори уклапа се у глобалну антируску кампању коју води колективни Запад.

Свакој земљи која учествује у тој клеветничкој фарси - они који управљају луткама из Вашингтона, Лондона и Брисела одредили су улогу, у зависности од околности и националних ресурса.

Црна Гора трага за руским шпијунима у вези своје изборне кампање.

Тражи их и Норвешка, поводом свог Нобеловог комитета који је недавно саопштио да су руски шпијуни покушали да изврше утицај на бирање добитника награде за мир.

„Руку Москве“ траже и у Трамповој победи у Сједињеним Државама.

Руси - како тврде западни медији - утичу и на изборне процесе у Немачкој, Француској и ... свуда около.

Као што се види, Црна Гора није усамљена.

Сам Мило Ђукановић је потребан НАТО једино у улози непријатеља Русије. У супротном, његово држање власти би изгубило смисао.

Црна Гора се чак прикључила антируским санкцијама Запада.

Исто видимо и на примеру садашњих власти у Кијеву. Пројекат „независна Украјина“ могуће је само под условом да се Кијев свакога дана истиче крајњом русофобијом. У противном, и његов значај (за Запад) такође нестаје.

Још једном о Ђукановићу

Крајње непријатељство Мила Ђукановића према Русији апсолутно се не уклапа у вишековну историју братских односа Срба и Црногораца (који су, у суштини, исти народ) са Русијом. Зато неупућени људи постављају питање: откуд код њега таква немотивисана злоба према Русији?

Објашњење се може наћи у његовој биографији.

Србска штампа је више пута писала да се Ђукановић деведесетих година - према непотврђеним оптужбама - у том периоду хаоса на територији бивше Југославије бавио трговином дрогом и нелегалним испорукама цигарета, поред осталог - у Италију. Зна се на пример, да је суд у Напуљу, у време истраге о шверцу цигарета која је вођена у Италији, одбио захтев за хапшење Ђукановића само зато што је имао премијерски имунитет.

Штампа је такође писала да се 2001. године Ђукановић, док је био на положају председника Црне Горе, такође бавио шверцом цигарета.

Неки његови помагачи већ робијају у италијанским затворима и спремни су да испричају о својим везама са Ђукановићем у замену за ублажавање казне и побољшање затворских услова.

Због свега овога, неуручени позив на суђење је удица на којој Запад држи Ђукановића. Њему прети извођење пред суд и највероватније - осуда на затворску казну. Зато је он овако мекан и чини све што му кажу амерички и британски покровитељи.

Уосталом, управо је Ђукановићева криминална прошлост омогућила Западу да 2006. изведе „референдум“ о одвајању Црне Горе од Србије, што је постало трагедија два братска народа.

Не треба сумњати да ће се „покушај преврата“ у Црној Гори на крају завршити „званичним“ проглашавањем кривице Москве и њених „агената“.

Игор ПШЕЊИЧНИКОВ, саветник директора РИСИ, за РИА Новости

Факти


Повезане теме: ЦрнаГора, НАТО,


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »