Зашто је писац Прилепин формирао свој батаљон у ДНР?

Писац Захар Прилепин формирао је у Доњецкој Народној Републици сопствени батаљон, у коме он сам обавља дужност „политичког комесара“. То је саопштио лист „Комсомольская правда“, чији је дописник Александар Коц тим поводом разговарао са Прилепином. „Руска реч“ преноси главне тезе тог ексклузивног интервјуа.

Последњих пар година Захар Прилепин је обављао дужност саветника лидера ДНР. Поред тога, писац је редовно организовао достављање хуманитарне помоћи у Донбас и писао о конфликту у Украјини у својим чланцима и књигама. Сада је одлучио да узме непосредног учешћа у војним операцијама. Прилепин већ има одговарајуће искуство. Служио је у специјалној јединици МУП-а „Омон“ и боравио у Чеченији током рата. Сада је мајор Прилепин заменик командира батаљона за специјалне намене задужен за рад са људством у армији ДНР. 

За будућност Русије

Прилепин овако објашњава своју одлуку да се придружи армији Донбаса: „Донбас је зона наше одговорности, али не за житеље Донбаса или Украјине, него за будућност Русије. Ако овде успемо нешто да постигнемо, значи да ћемо успети свуда, у свим правцима“. Према пишчевим речима, он има одређене могућности и не би желео да остане по страни. Његова јединица ће, како је сам изјавио, тежити да „на белом коњу уђе у неки оближњи град, који смо напустили стицајем разних околности“.

У Прилепиновом батаљону су углавном мештани, људи који су већ учествовали у борбама. Он каже да у Русији сада има много оних који желе да дођу у Донбас и придруже се устаницима. Залеђина Прилепиновог батаљона су „специјалне јединице руске књижевности“. Тако писац говори о јунацима своје недавно објављене књиге „Вод“, тј. о руским писцима који су учествовали у различитим ратовима и конфликтима. По његовим речима, списак тих писаца је огроман, а сада им се и он придружио. Истина, у Донбасу Прилепин не доживљава себе као писца, него као официра, и није му проблем да узме оружје у руке и пуца: „Сва та пренемагања да писац не сме ништа друго да ради уопште ме не занимају. Ако хоћу, ја пишем, ако нећу – не пишем. Овде се води рат. То је као у време Великог отаџбинског рата. Сви они изванредни људи попут Симонова и Долматовског су писали, али су сви носили оружје“.

Заблуде руске аристократије

Говорећи о једном делу руског друштва који подржава Украјину Прилепин подсећа да су у Отаџбинском рату 1812. године поједине руске аристократе такође позивале да се „проблем са Наполеоном реши мирним путем“. Исто се дешава и сада: „Један део руске аристократије, интелигенције и такозваног напредног друштва штити интересе туђинских сила“, каже писац. По његовом мишљењу, „сав тај фамозни хуманизам руске интелигенције је чисто фарисејство“. Нико од тих „интелектуалаца“ не каже да је за последње две недеље на Доњецк пало преко 10.000 пројектила. У таквој ситуацији човек једноставно мора да одлучи на чијој је страни, тврди Прилепин.

Залутали Украјинци и света Русија

У интервјуу за лист „Комосомольская правда“ Прилепин каже да воли украјински језик и украјинску културу, али не као нешто украјинско, него „као своје“ (пишчева прабаба је била Украјинка). Писац каже да не треба говорити како не постоје никакви Украјинци и како је њих измислио Лењин. Такође не треба понижавати Украјинце и украјинску културу. „Треба их загрлити и рећи да су Руси једини који ће сачувати и истинско украјинство, и ваше-наше везене кошуље, и ваша-наша јела као што је боршч, и вашу-нашу поезију и књижевност. Ми смо чувари вашег украјинства“, тврди писац.

Прилепин каже да устаници у Донбасу не ратују против Украјине, него против нацистичких банди. Он отворено говори да је крајњи циљ тог рата Кијев и цела Украјина. „Кијев је руски град. Руски украјински град. Наше дело је ситно. Све се решава на врху. Али ја мислим да не сме бити грешака које су направљене са Јануковичем. <…> Мислим да ће они горе имати довољно памети да тако нешто више не раде. Циљ је цела Украјина. Никакав други циљ не може постојати“, каже он.

„Ја искрено верујем да је Русија света земља. <…> Ми смо спасиоци света. И тога треба бити свестан“, каже писац. „Ми нисмо чувари традиције. Та реч може да садржи шта год хоћете. Ми смо чувари здравог разума, чувари онога што човека чини човеком“. А Украјинци су, по његовом мишљењу, залутала и преварена деца која не знају елементарне ствари. Њима треба говорити истину, сматра Захар Прилепин.

Рина Бикова,
Руска реч