Десети , јубиларни рејтинг најбољих светских универзита за 2014.г. по верзији QS

Поредак прве десетке

Харвард је тако по QS   рејтингу 2014. доспео на четврту  позицију уступвши лањско 2. место   Кембриџу и Империјал колеџу Лондон. 

Поредак прве десетке изгледа овако:  (у загради су дате прошлогодишње позиције): 1. Масачусетс технолошки институт –MIТ,  САД (1),  2.Кембриџ, Велика Британија, ВБ (3.); 3.Империјал колеџ Лондон,  ВБ (4.); 4. Харвард,  САД  (2.),  5. Оксфорд,  ВБ (6),  6.Универзитет колеџ Лондон ,  UCL,  ВБ (4.) ;7.Станфорд,  САД (7); 8 .Калифорнијски  технолошки универзитет,  Caltech,  САД (10.),  9.Принстон,  САД (10.)  10.Јејел,  САД (8).

Као што се види,  своје прошлогодишње позиције је задржао само Масачустески технолошки институт (1),  и Станфорд (7.),  а напредовали су:  Кембриџ (са 3. на 2.  место), Калифорнијски  технолошки институт, Caltech  (са 10. на 8.) и Принстон (са 10. које је делио са  Caltechom на 9.)

Назадовали су поред Харварда још UCL (са 4. померен на  5.место; Јејл (са 8. на 10. место), док  Унверзитет Чикаго који је лане био на 9. месту ове  године  се нашао на 11. позицији па тако  није ушао у прву десетку .

Водећи међународни  истраживач  информација  о високом образовању  и  запошљавању

Компанија QS Quacquarelli Symonds је водећи међунарродни истраживач  и испоручичлац аналитичких информација у области високог образовања  и запошљавања.  

QS има своје истражиавчке пунктове у 50 земаља света,  сарађује са више од 2000 водећих  светских универзитета   и преко 12.000 запослених.

Годишње  QS  оцењује преко 3000 уиниверзитета  на планети бирајући међу њима најбоље.

На рејтинг  најбољих светских униврезитеа доспевају само оне високошколске установе у чијем саставу су сви нивои  образовања  од основних студија,  до магистратуре и доктората.При томе,  на универзитету који претендује да буде „опсервиран „ од QS,  морају  се     као минимум изучавати две од пет области знања: хуманитарних наука и уметности;инжењеријске и техничке науке; природне науке; медицина  и науке о животу; друштвене науке и менаџмент.

Истраживања  у 2014. обухватила 863  универзитета  из 76 земаља света

На рејтингу QS  за  2014.  су  863 универзита  из 76 земаља света ,  од којих је иазабрана топ листа 200 најбољих из 21 земље.

Током истраживаља је анкетирано   више од 62 хиљаде представника  акдемских кругова и  преко 27 хиљада запослених

Рејтинг по предметним дисциплианма и областима, QS Subject Rankingns  2014

QS је спровео истраживања  из 30 дисциплина и области,    у оквиру пројекта по предметним дисциплинама и областима:  QS  Univresity Subject Rankings  2014.  које обухватају поред  комплетног инжењеринга и:  социологију, психологију, политику и међународне односе, фармакологију и фармацеутику, медицину,  право,  економију, пољопривреду, биологију,  књиговдство и финансије .

 У свим овим дисциплинима   предњчи Харавардски универзитет.

У техничком инжењерингу недостижан  Масачусетс

Међутим,  у комплентном инжењерингу природних и техничких наука,   недостижан  је и на својој лидерској позицији се „забарикадирао  Масачусетски технолошки  институт (Massachustts institute of Tehnlogy (MIT) који је неприкосновен у инжењеријским дисциплинама као што су хемијска инежељерија,  физика, астрономија,  отпорност материјала, механика, авиациона и индустријска   инжењерија, електротехничка и електронска инжењерија, информационе технологије,  хемија.

Како је саопштено  на официјолном сајту,  приликом сачиљаваља рејтинга по предметним  и научним областима (Subject  Rankigs 2014.),  оцена се изводила на основу четири критеријума: мишљења акдемских кругова и запослених,  а узиман је у обзир  и индекс цитираности и индекс Хирша којим се вреднују доприноси појединих  нучника науци.

У лидере   Subjekct Rankиnges 2014.  су такође ушли: Универзитет   Стенфорд,   затим Њујоршки универзитет  (NYU) који је најбољи из филозофије,  док  Оксфордки универзитет предњачи у изучавању  савремених страних језика,  енглеског  језика и књижевности. Најише оцене за изучавање  историје добио је Кембриџ,  за науке о човековој средини-Универзитет Калифорнија (Беркли); комуникације и  средства масовних комунакција најбоље је  студирати  на Универзитету  Висконсин –Медисон (САД), а Институт за обраовање  Лондонског униврезитета непревазиђен је у студирању педагогије,  методике и основа образовања,  док се  знања из поњопривреде  и шуматрства  најстудиозније стичу  на Универзитету Калифорнија,  Девис (САД).

Методологија QS World University  Rankings

Oцена најбољих  светских универзитета по верзији QS изводи се на основу ових шест критеријума:

1.Академска  репутација: 40%

Овај показатењ се утврђује на основу  анкете  спроведене међу професорима  и предавачима   водећим у     научној делатности као и  међу највишим   руководством универзитета   о томе  у којим  светским високошколским установама  се научна истраживања у њиховим компентенцијама  одвијају  на највишем могућем ниову.

Ова кумулатива оцена садржи податке прикупљене у последње три године. Анктерирани субјекти  наводе најбоље универзитете из свих области научних истраживања  и најбоље од њих из региона са којима сарађују.

2.Репутација међу запосленима-10%

Позиви за учешће у анкети достављају се запосленима по свим индустријским компанијама које имају сто и више радника.Одговори се добијају како од директора кадровских служби,  тако и од топ-менанџера,  радника из непосредне производње и тек запсолених дипломца са универзитета

3.Однос предавчког састава према  броју студената-20%
 

Као извор овх података служе  не само подаци који се добијају у самим универзитетима, него и евиденција која се води у државим службама   у овој области.
 

Ради веће веродостојности подаци се по могућности проверавају и  из више отворених извора информација.
 

Број  редовних и ванредних  студената обрачунава се  са бројем редовних, ванредних и хонорарних  предавача по позиву   по конверзији 1: 3.

4.Индекс цитираности-20%
 

Реч је о међусобном односу броја објавњених  научних истарживања  и броја предавча  и истражиавча   који  су у редовном радном  односу  на универзитету   најамње током  једног семестра.

Цитираност у периоду између 2004. и 2007.г. рачуна се на основу базе података  Thomson,  а од 2007. г.на   основу  библиометрисјке базе података Scopus of Elsvier .

Убрајају се научни материјали публиковани у последњих пет година,  а самоцитирање се не узима у обзир.

За разлику од базе података Тhomson,  база подтака  Scopus  садржи  велики број  публиакција и то не само на енглеском  језику,  као   и библогарфију са великим бројем  ускоспецијализованих научних  издања  малог тиража .

5. Удео страних студената- 5%

Овај критеријум изражава  ниво привлачности образовне установе на   међународном плану.

Рачунају су студенти из других земања стационирани у кампусу унверзитета минимум један семестар,  а који не спадају у студенте примљене на  основу међународне размене .

6.Удео  предавача из иностранства -5%

Рачунају се предачаи који  су анагажовани на  цело радно време  или најмње са половином,  и  то минимално током једног семестра.

 

Бранко Ракочевић