Београдски универзитет се учврстио међу 400 најбољих на свету

Пошто Загребачког унверзитета нема ове  године  на листи,  нити било којег другог из окружења,  а Љубљански је скоро стотину места иза,  Београдски  је најбољи у Југоисточној Европи.

На тек објављеном (15.  августа) Шангајском рејтингу 500  најбољих универзитета  на планети (ARWU),  Београдски универзитет  задржао прошлогодишњу позицију  301-400. 

То  је сваккао велики успех  најстарије,  најугледније  и највеће српске велике школе имајући у виду  критеријуме и методологију вредновања  академског успеха  установа коју већ једанест година заредом примењује  ARWU,  а што га чини  најауторитативнијим и  најпоузданијим  глобалмним рејтиногом у свету не само у академским круговима него и  структурама државних власти и јавном мњењу уопште.

Значају и утицају овог рејтинга и успеху  Београдског универезитеа који је ушао  на објављену   топ листу 500 најбољих на свету од укупно 1. 200  обухавћених рејтингом, посвећујемо овај  осврт.

Почевши  од  2003.  године  кинески универзитет  Цзјао Тун из Шангаја  једном годишње (најчешће средином августа  за текућу годину) објављује  рејтинг  500 најбољих универзитета света,  ARWU (the Academic of  Ranking of World of Universities), који је саставио Универзитет  Цзјао Тун из Шангаја (Тhe Institute of Higher Education, Shanghai Jiao Tong University-IHE –SJTU).

Место на рејтингу ARWU  кључни фактор  развоја науке и обрзовања у некој земљи

Дана 15.  августа  Шангајски универзите Jiao Tong  објавио је  рејтинг  АRWU  2014.   нови  глобални рејтинг  Т-500  најбољих светских универзитета, звани Шангајски рејтинг. 

Нас је обрaдовало што се међу њима поново  нашао  и Беогардски универзитет који је чак у односу на  пре две године, кад је био  у последњој стотки (400-500), заузевши 457.  место,  сада  напредовао за 91 место и нашао се као и 2013. г  на табели од 300 -400. 


Од универзитета из окружења на Шангајској листи за 2014. г.  је још само Љубљански који је на  задњој  деоници -од 400.  до 500.   места,  а  са  топ листе -500 изостао је Загребачки универзитет  који је био   2012.  и 2013. 

Међународни  карактер савремне науке

Сврставање на топ листу од 500 најбољих униветитета света (the Academic Ranking of World Unversities)  коју је  ове године једанести  пут заредом  саставио   Институ  високог образовања Шангајског универзитета  Цзао Тун,  (Тhe Institute  of  Higher Education, Shanghai Jiao  Tong University-THE-SJTU),  може се сматрати значајним успехом за високошколску установу која се на њему нађе.  Кад ово кажемо,  мислимо пре свага да истакнемо да савремена наука,  па и образовни систем,  садрже  веома изражени међунардони карактер. 

Околност да   универзитет  неке земље улази у светски рејтинг универзитета може се сматрати кључним факотором развоја научно-истраживачког и образовног  система те земље.

Не бисмо смели сметнути с ума да је на Западу   место на рејтингу један од основних критеријума при  избору универзитета на који студент жели да се упише.

Отуда је место на светском  рејтингу,  па и сам улазак  на топ листу најбољих,  веома важан покзатељ за тај универзитет. 
  
Методологија рејтинга ARWU

Резултати овог рејтинга који су просветне  власти НР Кине установиле   да би унапредили квалитет  домаћег високошколског образовања и подигли га на светски ниво,  у виду списка 500 најбоњих универзитета света објављује  се од 2003. г.

При састављању  рејтинга најбољих светских уиверзитета  одабирају се само  они чији  су предавачи или некадашњи  студенти добили Нобелову награду или Филдсову медаљу,  публикују у научним издањима  своја  истраживања која се цитирају, а индексирана су у Sciennce Citation Index-Expand  Social и Scince Citatiob Index. 

Узима се у обзир и величина  високошколске установе.

Таквих универзитета има свега 1200 на свету,  од којих  500  најбољих доспевају једном годишње на Шангајску  топ-листу,  а међу њима је и наш Београдски.

Критеријуми за  избор универзитета

Универзитетети се за овај рејтинг бирају на основу   следећа четира критеријума: научних публикација,  квалитета  наставног кадра, квалитета  наставе и академске продукције .

У научним публикацијама вреднује се пре свега број  научних прилпога  објавњених у Nature или  Scinece што доноси  20% поена у коначној оцени. Исто толико поена заслужује  и број често цитираних    научних публикација (показатељ цитираности SCIE-Science Citatiobn Index –Expanded  SSCI-Social Science Citation Index).
Број предавача лауреата Нобелове нагарде или Филдсове медаље (аналог Нобеловој нагарди за математику која се не додељује) је главни критереријум за оцењивање  квалитета наставног персонала - 20% поена,  колико доноси и број често цитираних научних  публикација .
 
У оцену  квалитета наставе  улазе  број  дипломаца тог унверзитета који су добили Нобелову нагарду  и  Филдсову  медаљу,  а под дипломцима се  рачунају бивши студенти који су у тој научно-образовној установи стекли степен бакалавра,  магистра или доктора  наука,   а узима се  у обзир само једна награда и један степен.

Већу тежину има број  дипломаца   који су научни степен стекли после 1991. г.,  а мању  носиоци научних звања стечених у периоду   од 1901.  до 1910.  Овај критеријум доноси 10 % поена,  колико и међусбни однос пет вишесложних показатеља  према укупном броју персонала универзитета.

Без већих промена у односу на прошлу годину

У односу на прошлу,  овогодишњи рејтинг није претрпео  неке значајније промене. Потврђено је лидерство америчких и британских универзитета.

Као и раније,  и ове,  2014. г.,  доминирају амерички универзитети који остају неприксоновени  лидери  рејтинга ARWU,  а то се дешава  кад су у питању   Тајмосв и и QS  рејтинг.
 
Дванаести пут заредом недсотижни лидер остаје Харвард.

На овогодишњем Шангајском рејтингу у топ-10 ушло је као прошле године  чак осам америчких унииверзитета: 1. Харвард (100 поена), 2.  Станфорд (72,1), 3. Масачусетски  технолошки институт (МИТ, 70,5), 4. Калифорнија,  Беркли  (70,1), 5. Кембриџ (Енглеска,   69,2),   6.  Принстон  (60,7),  7. Калифорнијски технолошки институ (60,5), ,   8. Колумбија(59,6), 9. Чикаго и Оксфорд (Енглеска  имају по  57,4).

Другу десетицу «универзитеског  тима снова « према верзији ARWU попуњавају све само амрички унверзитети (са два „ уљеза») .
Предводи их Јејл (11. место,  55, 2 поена) а следе га:  12. Универзитет Калифорнија( Лос Анђелес, 51,9), 13. Корнел (50,6), 14. Калифорнијски универзитет,  Сан Дијего (49,3 ), 15. Универзитет Вашингтон (48,1), 16. Пенсилаванија (47,1),  17.  Џон Хопинкс Универизитет (47), 18. Калифорнијски универзитет  Сан Францско (45,2), 19 Швајцарска висока технолошка школа (први „уљез „ 43,9)  и 20. Универзитет Колеџ,  Лондон (први «уљез « 43,3) .

Тако је топ-20  овог рејтинга „попуњена“ са   16 америчких универзитеа,  док су само  4„из остатка света „( три  енглсека и један швајцарски). 

Швајцарци најбољи у континенталној Европи
 
Прво место у континталној Европи  заузео је швајцарски универзитет Swiss Federal Institute  of Technology Zurich, ETH Цирих (19.   на глобалној лисити).
 
За њим долази Француски универзитет Пјера и Марије Кири из Париза (35.),  затим Универзитет  Копенхаген  (39.) који је за неколико места испред Paris-Sud  (42.).

Ове године  први пут се на шангајској листи Т-100 појављује  на
96.  месту  Технолошки инститиут  из Лозане (Swiss Federal Institute  of Technology Lausanne .   Тако са својих 5 универзитета  свсрстаних међу 100 најбољих  Швајцарска  је на трећем месту  после САД и Велике Британије.

Шангајски униврзитет   Цзјао Тун је такође сасатвио и рејтинг 200 најбољих универзитета света  за широке тематске области,  ARWU-FIELD  (Природне науке и математика,   инжењерија / технологија и компјутерске науке,  живот  и пољопривредне науке, клиничка медицина и фармација, социолошке науке) и     ARWU-SUBJEKT - по предметима за следеће дисциплине:    економија / бизнис,  математика,  физика,  хемија информатика . 

АRWU  први пут публиковао резултате у јуну  2003.

Подсећамо да  је Академски рејтинг светских универзитета (ARWU)  први пут публиковао у јуну 2003.  г.    Центар истраживања универзитета  светске класе (CWCU)  при Академији за  високо образовање  (бивши Институт  Високог образовања) Шангајског универзитета  Цзјао  Тун,   НР Кина и обнавља се сваке године.
Сваке године у рејтинг ARWU  улази 1200 унивезитета од којих се  листа са 500 најбољих објављује .

Првобитно је  циљ овог рејтинга био  садржан у жељи да се „  установи разлика између  кинеских универзита и светеске елите,  али је он убрзо привукао велику пажњу не само високо-школских устаниова,  него  и влада и медија  широм света.

Висок углед и широк публицитет у свету

О рејтингу  ARWU  су почела да пишу најутицајнија  средства масовног информисања  (СМИ) у највећим земљама света. Стотине уневрзитета су објављивали  резултате истраживања рејтинга  у циљу афирмације и промоције.

Тако је у тексту  о високом образовању објављеном у  утицајном глобалном часопсиу „Економист “  2005.  г.  ARWU оцењен „као најбољи  и најсвеобухватнији рејтиг светских универзитета“.

АRWU подстакао реформе унивезитета у Француској

Још у то време је  Burton Bolang ,  репортер Chronicle  of  Highe Education писао како се ARWU  сматра најутицајнијим  међународним рејтингом универзитета  света.

Једна од разлога  тако значајног утицаја рејтинга ARWU садржан  је у чињеници  што је његова методологија била и остала научно заснована,  постојана и транспарентна.

На истраживачком сајту Европске Уније још од самог почетка
 
На истраживачком сајту Европске Уније  још 31.  децембра 2003. г.  саопштено је о резултатима рејтинга ARWU да су „универзитети студиозно  оцењивани  на основу низа показатеља која карактеририше научно-истраживачка делатнсот„.

Крис Патен, канцелар Оксфордског универзитета је рекао о рејтингу  ARWU: “Изгледа као врло успео покушај да се  утврде резултати  универзитета на основу упоредних показатеља.“

Професор   Simon Marginson  са  Института образовања Лондонског Универзитета је приметио  да је једна  од „јачих страна овог рејтинга свеобухватност његовог прилаза, постојаност и отвореност у сарадњи.“

ARWU и  његови садржаји се широко цитирају као полазна тачка за изражавање јаких и слабих страна  неке земље,  а такође се користе  у реформама и  презентацији нових иницијатива. Тако се на пример,  Bill Destler,  председник Рочестер  Технолошког Института   позвао на  ARWU  рејтинг при својој анализи преимућства  Западне Европе и  САД  на плану интелектуалних способности и стваралаштва.  Он је та своја истраживља заснована на показатељима рејтинга ARWU објабвио у часопису  Nature.

С друге стране,  Martin  Enserink у својој студији публикованој  у часопису Sciens је  констатовао да „лош пласман   француских универзитета  на Шангајском рејтингу  је ... подстакао  општенационалну дебату о високом образовању што је допринело да се  донесе  нови закон...  који унверзитетима даје више слободе “.

У циљу свестранијег  задовољавања  потреба за глобалним поређењем  универзитета,  поред  ARWU CWCU(Центар Истраживања унивезитеа  светске класе),  разрађен је  2007. г. и   Академски рејтинг  светских универзитеа  по широким предметним областима  (ARWU-FILED),  а 2009.  и Академски рејтинг светских универзитета по  тематским правцима  (ARWU –SUBJEKT).
АRWU-ОБЛАСТ  публикује 200  најбољих универзуиета  на свету из пет основноих тематских  области:  1. природне науке и математика, 2. инжењерство/технологија и компјутерске   науке, 3. живот и пољошпривредне науке, 4. клиничка медицина и фарамација, 5. социолошке науке.

АRWU –SUBJEKT објављује ранг листу 200  наjбољих универзитета на плaнети  из пет предметних праваца: математике,  физике,  хемије,  инфор, матикеи економије/бизнис.

Од 2009.  године  Акадeмески рејтинг универзитeта  света (ARWU)  је заштитио своја  ауторска права  Shanghai Ranking Consultancy (Шангај ректинг консултације),  као потпуно независна  организација  за информисање о високом образовању и правно није потчињена ниједном унверзитету или некој другој  државној установи на свету.

Земље из којих су набољи унвезитети по верзији ARWU  за 2014. г. (назив држава је дат по абецеди):

Аустралија, Аустрија, Белгија,  Бразил,  Канада,   Кина,  Данска,  Финска,  Француска, Немачка, Хонг Хонг, Ирска, Израел,  Италија,  Јапан, Холандоја,  Нови Зеланд, Норвешка,  Португалија, Русија,  Јужна Кореја, САД, Саудијска Арабија, Шпанија,  Шведска, Швајцарска, Тајван,  Уједињено Краљевсто.


Бранко Ракочевић