Поновљен успех Београдског универзитета

• Објављен Глобални шангајски академски рејтинг АRWU (Тhe Academic of  Ranking of World of Universities) 500 најбољих универзитета на свету за 2014. годину, који је саставио Универзитет Цзао Тун из Шангаја (Тhe Institute of Higher Education, Shanghai Jiao Tong University – IHE  – SJTU
  

• На топ-500 је и Београдски универзитет на позицији од 300-400
  

• Београдски универзитет је први пут уврштен на топ листу 200 најбољих универзитета из математике, заузевши позицију од 151-200 (нешто слабију од прошлогодишње кад је био на 134. месту)

Мeсто на рејтингу  кључни фактор  развоја  науке  и образовања у некој земљи

Дана 15. августа  Шангајски универзитет  Jiao Tong  објавио је  рејтинг  АRWU  2014.  нови  глобални рејтинг  Т-500  најбољих светских универзитета, звани Шангајски рејтинг. 

Нас је обрaдовало што се међу њима поново нашао и Београдски универзитет који је чак у односу на пре две године, кад је био  у последњој стотки (400-500), заузевши 457.  место,  сада  напредовао за 91 место и нашао се као и 2013. г.   на табели од 300 -400.   Од универзитета из окружења
на Шангајској листи за 2014. г.   је још само Љубљански који је на  задњој  деоници -од 400.  до 500.  Места-
 
Међународни  карактер савремне науке

Сврставање на топ листу од 500 најбољих униветитета света (the Academic Ranking of World Unversities) коју је ове године једанаести пут заредом  саставио   Инстут  високог образовања Шангајског универзитета  Цзјао Тун,     (Тhe Institute of Higher Education, Shanghai Jiao Tong University - THE-SJTU),  може се смтрати значајним успехом за високошколску установу која се на њему нађе.  Кад ово кажемо,  мислимо пре свага да истакнемо да савремена наука, па и образовни систем, садрже  веома изражени међунардони карактер. 

Околност да   универзитет  неке земље улази у светски рејтинг универзитета може се сматрати кључним фактором развоја научно-истраживачког и образовног  система те земље.

Не бисмо смели сметнути с ума да је на Западу  место на рејтингу један од основних критеријума при  избору универзитета на који студент жели да се упише.

Отуда је место на светском  рејтингу,  па и сам улазак  на топ листу најбољих,  веома важан покзатељ за тај универзитет. 
  
Методологија рејтинга ARWU

Резултати овог рејтинга који су просветне  власти НР Кине установиле   да би унапредили квалитет  домаћег високошколског образовања и подигли га на светски ниво, у виду списка 500 најбољих универзитета света објављује  се од 2003. г.

При састављању тог рејтинга најбољих светских уиверзитета  одабирају се само  они чији  су предавачи или некадашњи  студенти добили Нобелову награду или Филдсову медаљу,  публикују у научним издањима  своја  истраживања која се цитирају, а индексирана су у Science Citation Index-Expand  Social.

Узима се у обзир и величина  високошколске установе.

Таквих универзитета има свега 1000 на свету, од којих  500  најбољих доспевају једном годишње на Шангајску  топ-листу,  а међу њима је и наш Београдски.

Критеријуми за  избор универзитета

Универзитетети се за овај рејтинг бирају на основу   следећа четира критеријума: научних публикација, квалитета  наставног кадра, квалитета  наставе и академске продукције.

У научним публикацијама вреднује се пре свега број  научних прилога  објавњених у Nature или  Sciеnce што доноси  20% поена у коначној оцени. Исто толико поена заслужује  и број често цитираних  научних публикација  (показатељ цитираности SCIE-Science Citatiobn Index –Expanded  SSCI-Social Science Citation Index.  )

Број предавача лауреата Нобелове нагарде или Филдсове медаље (аналог Нобеловој нагарди за математику која се не додељује ) је главни критереријум за оцењивање  квалитета наставног персонала - 20% поена,  колико доноси и број често цитираних научних  публикација.
 
У оцену  квалитета наставе  улазе  број  дипломаца тог унверзитета који су добили Нобелову нагарду  и  Филдсову  медаљу,  а под дипломцима се  рачунају бивши студенти који су у тој научно-образовној установи стекли степен бакалавра,  магистра или доктора  наука,  а узима се  у обзир само једна награда и један степен.

Већу тежину има број  дипломаца   који су научни степен стекли после 1991. г.  а мању  носиоци научних звања стечених у периоду   од 1991.  до 1910.  Овај критеријум доноси 10 % поена,  колико и међусобни однос пет вишесложних показатеља  према укупном броју персонала универзитета.

Најбољи универзитет са 100 поена

Најбољи универзитети света  су они који по сваком од наведених критеријума  имају максималан број поена,  а у укпним  износу 100.
Оцена других универзитета се изводи као проценат од максималног могућег броја поена.

Лидери рејтинга су опет амерички универзитети

И ове,  2014. године су лидери  рејтинга ARWU,  као и обично, амерички универзитети,  а то се дешава  кад су у питању   Тајмосв и и QS  рејтинг.

На овогодишњем Шангајском рејтингу у топ-10 ушло је као прошле године  чак осам америчких унииверзитета: 1. Харвард (100 поена), 2. Стенфорд (72,1), 3. Масачусетски  технолошки институт - МИТ (70, 5), 4. Калифорнија,  Беркли  (70,1),  5. Кембриџ (Енглеска, 69,2),   6. Принстон  (60,7 ),  7. Калифорнијски технолошки институ (60,5 ), 8. Колумбија( 59,6 ), 9. Чикаго и Оксфорд (имају по  57, 4) .

Другу десетицу „универзитеског  тима снова“  према верзији ARWU попуњавају све само амрички унверзитети (са два „ уљеза“).

Предводи их Јејл (11. место,  55,2 поена) а следе га:  12. Универзитет Калифорнија,  Лос Анђелес (51,9 ), 13. Корнел (50,6), 14. Калифорнијски универзитет,  Сан Дијего (49,3), 15. Универзитет Вашингтон (48,1), 16. Пенсилаванија (47,1),  17. Џон Хопкинс Универизитет (47 ), 18. Калифорнијски универзитет, Сан Франциско (45,2 ), 19. Швајцарска висока технолошка школа - први „уљез „ (43,9)  и 20. Универзитет Колеџ, Лондон  други „уљез „ (43,3 ).

Тако је топ-20  овог рејтинга попуњена са  16 америчких универзитета,  док су само  4 из остатка света (три  енглeска и један швајцарски). 

У првих  50 најбољих, чак  35 амаричка универзитета
 
Док је на топ-20  било место само за америчке  и три универзитета из две „гостујуће“ земље,  на топ-50 су заступљени универзитети из још шест земаља,  па структура попуњености  изгледа овако: САД - 32, Енглеска - 6, Јапан - 2, Канада - 2, Француска - 2, Немачка - 2, Данска – 1,  Швајцарска -1,   Шведска - 1,  Аустралија – 1.

И на топ-100 више од половине  амерички универзитети

На топ-100 листу  су ушли   универзитети из 15 земаља  од којих су поред  11 европских по две из Северне Америке (САД и Канада) и Азије (Јапан и Израел). 

Најбољи универзитети  по верзији ARWU  рејтинга  су из ових земаља (назив држава  по абецеди):  Аустралија, Аустрија, Белгија, Бразил, Канада, Кина, Данска, Финска, Француска, Немачка, Хонг Конг, Ирска, Израел, Италија, Јапан, Холандија, Нови Зеланд, Норвешка, Португалија, Русија, Јужна Кореја, САД, Саудијска Арабија, Шпанија,  Шведска, Швајцарска, Тајван, Уједињено Краљевсто.



Бранко Ракочевић