АМЕРИЧКИ СТУДЕНТИ У РАЉАМА КРЕДИTА

 Како преносе медији, укупна сума коју дугују свршени студенти у САД само за федералне образовне кредите  данас премашује   трилион долара.

Утицајни Times Hidgher Education (THE) oбјавио је  срдином године свој редовни  рејтинг светских универзита у којему је на топ листи од 100 водећих скоро  половина (46) америчких.

Доспети  у такве престижне универзитете  није лако не само  због велике конкуренције, него и због скупе школарине.

И председник САД Барак Обама  покушава да што је могуће више олакша положај студнената од којих 10 од сто по дипломирању остаје у раљама скупих, неотплаћених кредита.

Међу 46. универзитета  на топ-100, урачунавјући и првопласирани по овом рејтингу, Калифорнијски технолошки   универзитет  из Пасадене, су приватни.

Концентрација    престижних  америчких унверзитета  је посебно висока у првих 20,где их има чак 15: Харвард, Стенфорд, Пристон,Јејл,Колумбија, Пенсилванија,Корнелени, Масачустески технолошки институт (МIT)...Листа изабраних се завршава са MIT Станфорд на 15. месту.

Лига бршљанова (Ivy League)

Сви су они чланови Удружења елитних универзитета „Лиге бршљанова „ (Ivy League) у  коју спадају и ниже пласирани Брауновски и Дартиутски колеџ.

Од државних универзитета у првих 20 су ушла само три : два Калифорнијска (Беркли и Лос Анђелес) и Мичигенски.

Разлику између приватних у државних универзитета у САД одређују извори финансирања

По правилу, разлика између приватних и државних унивезитета у САД своди се на различите изворе финансирања: први се финансирају приватним улагањима, коришћењем средстава из инвеснтиционих фондова  као и специјалног униврзитеског фонда (ендауменит) .

Државни  универзитети добијају субвенције из државног буџета и то претежно из  савезних држава, имају приступ комерцијалним изворима који нису  повезани са наставним програмима.

Плата  запослених -наставног, административног  и тхничког особља обезбеђена је и на једним и на другим универзитетима.

Просечне школарине  на приватним универзтетима

На приватним универзитетима просечна школарина  за годину  студија  износи  40.000 долара и то само за наставу бе осталих трошкова (смештаја и исхране.)

Прецизни подаци за поједине престижне универзитете за школску 2013/2014 годину :

Харварад -39.000; Принстон и Јејл  по 42.000;Чикаго, Пенсилванија,Универзите Дјука, и Џона Хопкинса по 45.000 долара.
Укупни издаци са трошковима смештаја у судентским кампусима и исхраном у просеку износе око 60.000 долара  за једну школску годину, а за 4 године  стденти који станују у кампусима за укупне трошкове студирања, - наставу, смештај и исхрану   треба да плате 240.000 долара.

Изузетак је Универзитет Колумбија  у којему  трошкови наставе могу достићи и до 70.000 долара, а да би стекли диплому  бакалавра  за 4 године морају да плате 280.000 долара.

Студирање на државним универзитетима неколико пута  јефтиније него на приватним

На државним универзитетима  студнетски издаци  за школарину су неколико пута мањи него на приватним.Тако на Калифорнијским унивезитетима   Беркли и Лос Анђелос школарина износи 16,8, односно 12, 7 хиљада долара годишње, а са становањем  у кампусу и  исхраном 22, 8, односно 23,7 хиљада долара за годину.

За цео период студирања од 4 године док не заврше факултет   студент мора да плати 90.000 долара.

Нешто су повољнији материјални услови студирања на Универзитету Мичиген  на коме студнет мештанин за наставу плаћа 7,  а  уколико долази из других региона Америке школарина износи од 12 до 20 хиљада долара, у зависности од факултета.

Трошкови становања и исхране у кампусу се на  наводе.

Трошкови магистарских студија на приватним...

Сличан однос цена је и на  магистарским студијама које обично не трају дуже од једне године,  за које у  просеку треба издвојити 40-50 хиљада долара  само за наставу, а  са станоавњем и исхраном магистарска диплома  кошта 126 хиљада долара.

...и државним универзитетима

За једногодишње студирање ради стицања научног степена магистра на дражвним унверзитетима без трошкова  пребивалишта и исхране у кампусу, кандидат  треба да издвоји од 11 до 20 хиљада долара.

Стипендије и субвенције

На најпрестижним унивезитетима убеђују да материјални издаци нису препрека  студираља на њима.

Имајући у виду да тршокове  школовања, посебно на приватним високошколским установама није у стању да плати већина заинтересованих студената, у престижним универзитетима  стално понављају да то није тако, и да материјално стање није препрека уписа за талентоване и  вредне кандидате.Они студнети који немају довољно новца   могу да користе  стипендије  и државне субвенције.

Стипендије обезбеђују приватни фондови, а субвенције   се могу добити од Федералне владе или прецизније од Министарства просвете.

Годишњи буџет Харварда износи 1, 1 милијарду долара

Тако на Харварду  стипендије обавезно добијају сви студнети којима недостаје новац за плаћање школарине.

Како проистиче  из финанасијског плана овог најпрестижнијет светског унверзитета,који  је за  акдемску 2011-2012 годину износио 1,1 милијарду долара, за помоћ студентима за наставу, становање и исхрану било је намењено  352 милион долара или 31,5 од сто укупних расхода буџета Унверзитета.

На Пристону је у минулој академској години  помоћ користило 60 % студената, при чему је просечна стипендија по једном студенту износила 40.000 долара.

На Јејлу је у истом периоду финансијску помоћ уживало 57%  студената од којих је сваки у просеку дибијао по 35,5 хиљада долара, док је на Хопкникс унивезитету 48 % студената примало помоћ и то у просеку 33, 1 хиљаду за годину дана.

Стипендије и на државним универзитетима

Сличне стипендије се дају и на државним универзитетима : на Калифорнијском у Лос Анђелосу  за стипендије које је корситило 29,2% укупног броја уписаних  студената је у прошлој години   отишло 239 милиона доалра.

Студнетски кредити

Најчешће стипнедије и субвенције не могу покрити све трошкове  студирања,  па су академски грађани принуђени д узимају образовне  зајмове (students loans) .

Студентски кредити се деле на две категорије: федералне и приватне,   а оба типа  су подједнако доступна независно од тога да ли  студент похађа    приватни или државни универзитет.

Приватне  кредите даје специјализована финанасијска  оргаизација, док се државни кредити добијају  од Минситарства просвете чију суму   сваке године  плански буџетом распоређује  уинверзитетима.

Студенти државних универзитета  су  у извесној предности јер могу да користе и зајмове које дају власти  савезних држава.

Федерлни кредити и зајмови савезних држава  разликују се од осталих по повољнијим условима:   најниже камате  које на крају студија   могу бити и на нултном нивоу, а дешава се да се целокупна кредитна задужења отписују.

Питање  доступности зајмова за образивања сматра се  за најосетљивију  неуралгичку тачку  америчких студената. Због драстичног пораста цена образовања, већина америчких породица  је приморана да узима студнтске кредите.

Трошкови студирања у Америци од 1986. порасли 4, 5, а можда и целих 7 пута!

Према подацима из више извора опште доступних јавности, од  1986.  трошкови студирања  на америчким универзитетима повећани су 4,5 пута,а по неким иворима чак и 7 пута,што у многоме  подстиче инфлацију.

На том фону олакшавање услова студирања  постало је едно од главних обећаља  у предизборним кампањама, што је  користио и председник Барак Обама.

Тако је у марту 2010., нешто више од годину дана након избора у првом мандату,председник  САД  Обама потписао  закон којим се студентима  олакшава приступ федералним образовним кредитима.

Тим законом је поред осталог уређено да банке као посредници за студентске кредите из федерланих извора  ,немају право да зарачунавају  провизију,већ се  средства која би ишла на провизију   усмеравају за повећање обима укупне масе кредита.

За неке врсте кредита минимална сума је ограничена  на 10, уместо досадашњих 15 од сто од текућих прихода. Осим тога, кредити су орочени на период од 15 до 20 година, након чега се  неисплаћена сума отписује.

У случају да корисник кредита после завршених судија одлази на рад у болнице или оружане снаге,кредит му се отпсују након 10 година од почетка враћања.

Све ове мере је требало да се почну примењивати од јула 2014., али јер председник Обама објавио да овај зкон ступа на снагу раније и примењује од децембра 2012.

Немају сви корииснци кредита ове повластице

Треба истаћи да право на ове повластице не мгу да користе сви  студнети који су узели федералне кредите, већ само они који су се задужили у периду од 1.октобра 2007. и 1. октобра 2011.

Зато је 22.августа ове године председник Обама  објавио да ће се у   програме олакшица  отплте федералнх образовних  кредита укључити  сви који то желе, незавсно  од типа федералног зајма и рокова  на који је добијен.

Знајући да  без одобреља Конгреса  сличне мере  не могу бити донете,перспективе да се закон усвоји су  исувише мутне.

Истина, председник је већ успео да се договри са конгресменима по једном другом питању везаном са  зајмовима за  образовање чији је резултат усвајање закона који је Обама потписао 9. августа  2013.

У складу са овим законом се битно ограниачвају процентне стопе  студентског задуживања  на нивоу од 3,86  за студије и 5,41 за магистратуру.

Родитељски кредити

И родитељи имају паво да подижу образовне кредите за своју децу  а њихиве стопе се ограничавју на 6,4%.

Да овај закон није донет, прве две категорије  корисника кредита плаћале би по 6,8% годишње, док би обавезе  родитељских кредита биле  7,9 %.

Овим законом се такође ограничавају стопе  и то  за основне студије   на 8,25 %,  за магистре на 9,5% и родитеље на 10, 5 %.

По мишљењу експерата, ови прописи једва да ће се примењивати у нареднох 10 година.

Есперти такође оцењују да  ће се смањење процентних стопа  позитивно одразити у мањој мери на око 11 милиона корисника студенстких кредита, који су  зајам  почели да повлаче већ   од 1. јула 2013.   Како се очекује, на  просечни  износ студнетског  кредита  од 7.000 долара  зарачунаваће се и стопа од   1.500 долара.

Уопште узевши, овај закон се односи  на 18 милиона коринсика кредита за образовање, који су се по овом основу задужили за укупну суму од 106 милијарди долара.

Иначе, према подацима које објављују медији,укупна сума коју дугују сввршени студенти у САД  премашује трилион доалра, од чега се претежни део одоси на федералне програме кредитирања.

Како се може видети из извештаја Министарства просвте   САД, на кјрају 2001.  10% студената је    користило  кредите, што је за 1% више него претходне године.

Према тумачењу  посматрача, овакву ситуацију је изазвала екномска  криза која је захватила све области живота у САД: у условима успореног  или негативног раста економије,многи свршени студенти  не мпогу да се запосле на таквим радним местим  на коме би добијали плату од које би могли да сервисирају кредитна задужења  на која су били приморани током студија.

И премда постепени раст БДП   даје наду за више светла на тржишту радне снаге,усвајање предлога председника Обаме  у знатној мери би помогло свршенимн студентима да   редовније испаћују   рате образовног кредита, тврде  амерички економски аналитичари, ескперти за ову област.