BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Бранко Ракочевић
Објавњена три најпознатија рејтинга најбољих светских универзитета у 2013.: Тајмсов, Шангајски и QS рејтинг

РЕЈТИНЗИ РЕПУТАЦИЈЕ СВЕТСКИХ УНИВЕРЗИТЕТА ЗА 2013.

РЕЈТИНЗИ РЕПУТАЦИЈЕ СВЕТСКИХ УНИВЕРЗИТЕТА ЗА 2013.
04.09.2013. год.

У јуну је  британски лист Тimes  Hidgher  Education објавио свој редовни годишњи рејтинг, такозвани Тајмсов рејтинг 400 најбоњих светских  универзитета с, а 15. августа   је своју верзију  рејтинга 500 најсупешнијих високошколских установа на планети између 1000 истраживаних, 11. пут заредом обелоданио   и Истарживачки центар светских универзитета Шангајски универзитет Цзао Тун,ARWU (Acаdemic Ranking of World Univesitites), позант као Шангајски рејтинг.

Овај рејтинг је за нас занимљив  јер је у њему, као и прошле године и наш Београдски универзитет са поправљеном позицијом за двадесетак места: сад је 366. на тебели од 500  унивезитета .

Још већи успех Београдског универзитета је што је  свсрСтан међу  200 најбољих  из математике, рејтинг посбених знања заузевши позицију под редним бројем  134 .

Резултате jе објавио и трећи, такође веома утицајни и ауторитатвни рејтниг, QS World University Rankings.

  I Tајмсов рејтинг (THE)

ТАЈМСОВ РЕЈТИНГ (ТHЕ), НАЈАУТОРИТАВНИЈИ НА СВЕТУ, ГОДИНУ ДАНА ПРИПЕРМАЛО 16 ХИЉАДА   НАУЧНИКА

Овогодишњи рејтинг  унвезитета планете који је саставио Тimes Higer Education (THE), одликује се  од претходних  тиме што се заснива на репутацији високошколксоих установа.

Репутација, иако субјективни критеријум, игра  огромну улогу светском сектору универзитета

Премда је репутација   субјетивни критеријум и тешко га је прецизно одредити, она игра огромну улогу у светском сектору високог образовања, у којему царује жестока конкуренција.

Основни критеријум приликом састављања овог рејтинга  било је ауторитавно мишљење  научника и представника  академских кругова   који се боље и компентетније  од било кога друг разумеју  у квалитет универзитетскг образовања .

Истраживања су показала да  је репутација универзитеа  за предавача   важнији критеријум од места где се установа налази, па чак и од плате;а за многе студенте који су пред избором на који факултет да се упишу,   репутација  факултета је значајнија   од наставног програма и цене  студирања.

Не сме се заборавти да је   управо репутација универзитета одлучујућа у привлачењу партенера и финансирање од стране бивших студената, спонзора и привреде.

THE рејтинг припремали нучници са просечним истраживачким стажом од 17 година

За припремање најауторитатвинијег и најутцајнијег  акaдемског рејтинга  на свету, Times Higher Education за 2013. годину, било је анагажовано 16 хиљада специјалиста који су по целој кугли земаљској  проучавали  професорски  састав и друге показатеље на високо школским установама.

У састављању  ТHE рејтинга  учествовали су научници који су се у просеку бавили  науком на универзитету не мање од 17 година  и веома су познати у  светским академским круговима.

Сваки од те огромне армије од 16 хиљада научника анагажованих на пројекту THE рејтинга, био је замољен  да наведе 15 универзита које  сматра најбољим  у својој области знања.

На састављање рејтинга THE aнгажовани  научници из 144 земље са свих континената

Научници из 144 земље  са свих континената доставили су  укупно 16.639 одговра.Од анкетираних научника  22,1% су експерти за друштвене науке; 21,3% за инжењеријско-техничке;  експерти  физичари  су чинили 18% анкетирнаих научника;15,4% стручљаци  из области медицински наука; 12,7% представници природних наука  док  је 10,5% било представника  хуманистичких наука и уметности.

Географска распрострањеност истраживања

Научници респондери су  по регионима били овако распоређени: 33% у Северниој Америци ; 17 % у Западној Европи ;12% у Источној Азији; 10% у Океанији; 6% у Источној Европи;по 5% у Јужној Америци и на Блиском Истоку.

 Овај рејтинг као наутицајнији у академској јавноти  света  може бити од користи пре свега  онима који се опредељују где ће стећи прво или друго високо образовање.

У рејтинг су ушли унвирезитети из 25 земаља,а најбољи су у САД и Енглеској.

Харвард-врх врхова

Врх врхова је према овој верзији  Харварад, а универзитески висови који су видљиви из сваког кутка планете  су Масачусетски  технолошки институт, затим Кембриџ, па Оксофрод,Калифорнијски универзитет, па Беркли и Стенфорд.

Опширнију ранг листу донећемо након што најпре упознамо  читаце  са описом истражвања.

Циљ  састављања рејтинга:

Рејтинг  најбољих универзитета света  по верзији Times Higher Education/ The World University Rankngs   je експертско-аналитичко истраживање чији је циљ изучавање друштвених процеса у области  наставе и образовања  које редовно   сваке године од 2010.  организује овај енгласки часопис

Опис истраживања

Рејтинг најбољих универзтета  света (THE World University  Rankings) jе глобално  истраживање  које има за циљ да састави   рејтинг најбољих високошколских установа светског значаја.Разрађен је по методологији коју је утврдио бритнаки лист  Times  Higher  Education (THE) у сарадњи са информационом групом Thomson Reuters.Сматра се за једног од најутицајнијих глобалних рејтинга и заменио је 2010.популарни рејтинг  World University Rankings који је од 2004. до 2010. сачињавао Тimes Higher Education заједно са компанијом Quacquarelli Symonds.

Са своје стране, компанија  Quaquarelli Symonide od 2010. публикује  свој рејтинг набољих светских уноивезитета под називом QS World  University Rankings, који се заједно са Тајмсовим и Шангајским  улази у групу водећих у овој области.

Оцењивање нивоа достигнућа универзитета

Ниво достигнућа универзитета  се оцењује на основу резултата комбинација статистичких  анализа њихове делатности, интервјуа, а такође и на основу   резултата једногодишњег  глобалне експерстке анкете и истражавња које врше представници међународног акадеског друштва и послодаваца који прилажу своја мишљења о универзитетима.

Анкетама и истраживањима су   обухваћене десетине хиљада научника из већине земаља света.

Критеријуми за избор ескперата

Као критеријуми  за избор експерата  за анкету узимају се научнометријске анализе продуктивности и цитираности, а такође  предавачка и  научна делатност  у високим  школама   дуже од 16 година ,библиографија више од 50 публикованих научних радова и други стручни критеријуми.

Током истраживања ескперти  од 6 хиљада  високошколксих установа бирају само  најбоље, као и најпрестижније универзитете  за наставак студија  на  магистарском и докторком нивоу.

Подаци  из глобалног истраживања чине основу суперрејтинга  за састављање научне репутације  универзитета  света (THE World Reputation Rankigns) који  обављују  медији у оквирима пројекта.

Анализа делатности унивезитета од 13 показатеља

Анализа делатности  светских високошколских установа  се заснива на 13 показатеља.

 Као основни критеријуми за оцењивање узимају се: међународна студентска и предавачка мобилност(1), број  и обим међународних програма  за стипендирање(2), ниво научних истраживања (3),допринос иновацијама (4),цитираност научних студија (5),ниво образовних услуга (6), итд.

Све оцене се нормирају према максимуму  од 100 поена на скали.

Методологија  за састављање рејтинга THE World Univesity Rankigs-Показатељи

Од 13 покзатеља које садржи методологија  вредновања   квалитета у овом рејтингу,  два су утврђена на основу  подтака  глобалног ескпертског истраживања представника међуанародног академског друшта, а то су: академска  репутација универзитета  укључујући  научну делатност и квалитет  образовања  (1) што доноси 15% о максималног броја од 100 поена и научна репуатција универзитета  у одређеним облстима(2), на које се може добти 19  %  од укупног броја поена.

Два показатеља се утврђују на основу анализе чак 12 хиљада  научних часописа за петогодишњи период: општа цитираност  научних публикација  и успостављање   узајамности и  повезаности међу различитим областима истраживања (3.), што доноси мксимални постотак поена у целој структури од 13 показатеља: чак 32% ;и однос  објављених научних студија и броја професорско-предавачког састава (4.) што се вреднује  релативно скромним постотком поена:4,5%.

Обим финансирања униерзитета се троструко вреднује.Најпре  као улагања у истраживачку делатност универзитета у односу на број  професорско-предавачког састава,а показатељ се добија на основу паритета куповне моћи  полазећи од  специфичности екомомског стања   сваке земље (5.)  што чини 5,25% у скали поена ; затим    као обим средстава које   компаније улажу у научна  истраживања  универзитеа  у односу на број професорско -предавачког персонала (6.)  са 5,5%  учешћа у вреднсној слали од 100 поена  ; а посебно се вреднује са симболичним постотком од свега 0,75% учешће државног финанасирања  научне делатности у укупном буџету универзитета (7.)

 Број професорско-предавачког састава у односу на број студената (8.) може донети до 4,5%, док однос иностраних, гостујућих професора према   броју домаћих (9.) доноси  3%,а однос  броја иностраних срудената у односу на месне (10.) доноси 2% поена. Посебно се вреднује број одбрањених дисертација (Ph.D)у одбосу на  бројно стање   укупног професорско-предавачког састава (11.)  које доноси  6%, док број одбрањених дисертација кандидата за магистра (Ph. D)  као 12. критеријум  чини 2,25 %  на вредносној скали.

Последњи, 13. по реду критеријум  који вреди  2,25% поена на укупној скали, је  просечна плата припадника   предавачког састава  која се утврђује по паритету куповне моћи   која произилази из  економског стања  сваке конкретне земље.

Харвард предводник најбољих међу најбољима

На основу резултата једногодишњег  истраживања саставља се сваке године  рејтинг од 400 најбољих универзитеа  света.

Треба истаћи да рејтингом нису обухваћени универзитети који се баве само специфичним  областима  истраживања, а имају мање од 200 научних публикација годишње.

Аутори пројекта указују да истраживачки тим Times Hingher Education ради максимално објективно, а сви подаци и методологија  рејтинга  су доступни  преко интернета свим   заинтересованим.

Надмоћ и свемоћ америчких универзита

И у вом рејтингу, као у Шангајском и QS, доминантна је надмоћ америчких универзитета тако да су они  свемоћни и свеприсутни, па из године у годину, из рејтинга у рејтинг, понекад промене само редослед на табели као  што то  на спортским теренима чине играчи   тима снова који увек  побеђује.

А увек је челни, капитен, главнокомандујући, Харвард, уовом ртејтингу са 100 поена као еталон по коме се сви равнанју. 

У првој  универзитетској „дивизији“, првој десетки,  седам је америчких представника поређаних једна за другим: иза  Харварда,  н другој позоцији је са 87,6 поена Технолошки институт из Масачисуетса,а после  нега  редослед су   мало  пореметила два „уљеза „ из Велике Британије : Кембриџ са  81,3 поена на 3.   и Оксфорд са 73,0 поена на 4. месту. Онда следи  колона од четири америчкиа универзитеа: 5.Калифорнија, Беркли  (72,4),6. Станфорд (70.6), 7.Принстон (36, 2),8. Калифорнија, Лос Анђелос (35, 6). Поиред два неглеска у првој десетки је још један „уљез“:Токијски универзитет  на 9. месту са  32, 9 поена, а десетку закњучује  Јејл са 32, 8 поена.

У другој  десетици: иста мета,  исто одстојање: седам Америкаца и три „осталих „.

Друга десетица (од 11-20) почиње Технолошким Институом Калифорнија (27,8) поена, а  онда следе још шест Америкаца: Униврезитет Мичиген (22,4 поена),Колумбија (21,4),Чикаго (21,3),Коренели (18,3 ),Пенсилаванија (17,9),  и Џон Хопкинс ( 16,9) .

 На овој топ листи су и два енглеска, оба из Лондона : 14.Империјал Колеџ   (21, 3 поена) и 20. Универзитет  Колеџ (15, 8) као и Универзитет  Торонто, Канада, који се са 18,8 поена  нашао на 16. месту.

На топ листи 50  најбољих, више од половине  америчких универзитета

Према THE рејтингу на листи од 50 најбољих универзита, 28 је америчкх, 7 енглеских, 3 канадска, по 2 су из Јапана,  Кине и Хонгхоа , и по један из Сингапура, Аустралије, Русије, Кореје,Немачке,Швајцарске.

Географска распрострањеност: Сверана Америка ( 2 земље,31 универзитет); Европа(4 земље, 10 универзита) ;

Азија (5 земаља, 7 универзитета) и Аустралија (1 универзитет).

На топ листи 100 најбољих- универзитети из 16 земаља

На топ  листи 100 најбољих су  универзитети из  16 земаља. Поред универзитрске супер- силе, САД, која је на топ листи заступљена са  37 и Енглеске са 10 универзитета, које  својом квалитетном мрежом високошколских установа  уживају специјални сатус     на овом и осталим рејтинзима, заступљено је још 14 земаља са укпно 53 универзитета .

Европску „репрезентацију „чине  шест држава са   21 универзитетом:: Холандија (7), Француска  и Немачка по 4, Белгија и Шведска са по 2,Швајцарска  и Русија  са по једним универзитетом.

На ранг листи  топ 100 THE је 5 азијских земања са укупно 13 унивезитета: Јапан, НР Кина и Јужна Кореја са по 3, Хонгхонг  и Сиунгапур са по  2.

На овом, као и на остала два угледна рејтинга заступљене су Астарлија која на топ листи 100   THE рејтинга има 6 и Канада са  3 високошколске установе .Топ 200 рејтинга THE поред ових 16 са Топ 100, проширена је за још 9 земања са најбоњим универзитеима на свету у коју су ушле: Израел (3), Ирска и Данска са по 2, Тајван, Бразил, Финска, Аустрија, Нови Зеленад, Јужноафричка Република   са по једним универзитетом.





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Марков научни интерес укључује дискретну оптимизацију и операциона истраживања


Летњи дани испуњени су сунцем, морем, базенима, али се код неких јавља и благи осећај нервозе и стегнутости, а то су углавном они које чека једна велика промена –...

Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja  u Srbiji.


Ова Басна говори као су се три вола удружила и дошла на планину гдје има “доста траве и воде”. Када се појавио вук и хтио да их поједе, сложни...


Полазак детета у школу је веома важно раздобље у његовом животу. Игра се постепено замењује књигом и школским обавезама и неретко је овај прелаз највећи проблем. Због тога и...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА