Кад се споје музика и љубав (Видео)

Стефане, потичеш из малог места, али то ти није била препрека да успеш. Како си се "прогурао" од малог места до тога да постајеш полако добар певач?

- Овако када сам кренуо са певањем то је било аматерски. Преко ноћи сам одлучио да је певање мој живот, решио сам да се полако увучем у естраду како бих себе показао у што бољем светлу. Једна солуција ми је била да се упишем на фоклор што и чиним. То ми је кренуло за руком, а наступи су се сами множили. Почео сам од Прокупља, а сада сам стигао до Западне Србије.

Ученик си школе која нема додирних тачака са музиком, сем појединих секција. Да ли имаш подршку професора из исте?

- Највећу подршку имам од своје разредне, а затим и осталих професора. Морам рећи да имају јако пуно разумевања када морам да идем да се спремим за наступ.

Да ли је тешко бити певач?

- Знате како за неког то и јесте тешко, али ако волите оно што радите и исто то и цените, онда је то свакако лако.

Учествовао си у првом гласу србије, реци нам нешто више о томе.

- То је био први такмичарски шоу који се и није тако славно завршио за мене, али је то било довољно да ме неки људи примете. Могу рећи да је то била одскочна даска за мене.

Упознајеш многе девојке на наступима, колико је тешко остати веран својој драгој?

- Јако тешко(смех).

Да ли имаш подршку неких институција?

- Имам, али нисам сигуран да је то права институција. Наиме, у питању је Културно- уметничко друштво "Дејан Јовановић" из Тешице, мог омиљеног места.

Шта све нуди твоја школа? Да ли постоје неке секције у њој?

- Моја школа има доста секција(новинарска, драмска, рецитаторска...). Искрено мени је омиљена драмска секција, у којој нисам био доста активан али то ће се променити. Поред тога активан сам и у новинарској секцији.

Шта планираш у будућности?

- Да певам, певам и само певам(смех).