СВЕТИ САВА ''ПЕРСОНА НОН ГРАТА'' У ЦРНОЈ ГОРИ

  Поштовани читаоци, пред вама је већ пети број ''Гласа Холмије'', што само по себи говори да је часопис пронашао духовну насеобину не само у срцима Васојевића, него и свих  људи који желе да се на прави начин суоче са нашим културним и традиционалним вриједностима.  Тако "Глас Холмије", из дана у дан, завређује све већу пажњу читаоца,  иако су бројни скептици мислили да часопис неће заживјети  и да  нема своју будућност. Но, очигледно да су се преварили, јер како рече умни Васојевић Вук Караџић  

Пети број часописа је настајао у периоду кад се широм Васојевића и свесрбских земеља на свечан начин прослављао празник посвећен највећем србском просветутељу Светом Сави. Нажалост, у Црној Гори је, поред низа других писаца, из наставног програма  избачен Свети Сава. Његово мјесто у уџбеницима,  заузели су неки непознати књижевни ствараоци за које мало ко зна да су уопште писци. Послије свега поставља се оправдано питање зашто је Свати Сава засметао творцима новокомпонованог образовног система у Црној Гори. Очигледно да је неко преко њих хтио да упути поруку да у Црној Гори нема мјеста утемељивачу српске духовности и српске цркве – у крајњем да нема мјеста ни Србској православној цркви. 

Међутима, они су вјероватно заборавили да је дјело Светог Саве толико грандиозно да му је тешко наћи примјер поређења, не само у нашем, него и у другим народима. Свети Сава је био високо цијењен и уважаван још за вријеме свог овоземаљског живота. Димитрије Оболенски каже да је Свети Сава био највећа личност 13. вијека, а др Жарко Видовић, да је у тадашњој Европи Свети Сава сматран  за најмудријег човјека. Све то посвједочава да  није лако говорити о Светом Сави. Ја бих био слободан, да после свега написаног о нашем духовном вођи, Светог Саву назовем највећим србским ујединитељем. При том не мислим да је он ујединио наше територије и земље, мада је и то радио, као што су то чинили и многи други србски владари, него је Свети Сава суштински и безусловно ујединио православну вјеру и србски народ. Плод те величанствене синтезе између хришћанске вјере и србског народа је светосавље, односно србско православље, које је и нашем народу и читавом свијету дало најдаргоцјеније плодове кад су у питању:  црквена архитектура, иконописање, духовност, култура, умјетност и етика. Светосавље је дало нови духовни идентитет србском народу. Србски народ је стари народ, неупоредиво старији него што то тврди званична историја, али тек са просветитељском мисијом Светог Саве долази до коначног духовног и карактеролошког обликовања Срба. Стога је светосавље у ствари преображење србског народа, а ко то не види тешко ће икада ишта видјети. 

 Да је то тако и да је Свети Сава у србскон народу заиста први посвједочава и  Слободан Ерић који каже:  ''Био је први архиепископ аутокефалне самосталне Српске цркве, први просвјетитељ, јер је започео просвјетну дјелатност, просвјетљујући србски народ у оном што је најважније − у вјери у Бога − и први законодавац у србском народу'',.