ОБЈАВЉЕН ГЛОБАЛНИ ШАНГАЈСКИ АКАДЕМСКИ РЕЈТИНГ (ARWU) 500 НАЈБОЊИХ УНИВЕРЗИТЕТА НА СВЕТУ

Сврставање на топ листу од 500 најбољих униветитета света (the Academic Ranking of World Unversities )  коју је  ове године десети пут заредом  саставио   Институ  високог образовања Шангајског универзитета  Цзјао Тун ,   Тhe Institute  of  Higher Education, Shanghai Jiao  Tong University-THE-SJTU ,  може се смтрати значајним успехом за високошколску установу која се на њему нађе.  Кад ово кажемо,  мислимо пре свага да истакнмео да савремена наука,  па и образовни систем  ,  садрже  веома изражени међунардони карактер.  Околност да   универзитет  неке земље улази у светски рејтинг универзитета може се сматрати кључним факотором развоја научно-остраживачкг и образовног  ситема те земље. Не бисмо смели сметнути с ума да је на Западу   место на рејтингу један од оснвих критеријума при  избору универзитета на који студент треба да се упише.  Отуда је место на светском  рејтингу ,  па и сам улазак  на топ листу најбољих,  веома важан покзатељ за тај универзитет.  

Методологија рејтинга ARWU

Резултати овог рејтинга који су просветне  власти НР Кине установиле   да би унапредили квалитет  домаћег високошколског образовања и подигли га на светски ниво,  у виду списка 500 најбоњих универзитета света објављује  се од 2003. г. При састављању тог рејтинга најбољих светских уиверзита  одабирају се само  они чији  су предавачи или некадашњи  студенти добили Нобелову награду или Филдсову медаљу,  публикују у научним издањима  своја  истраживања која се цитирају, а индексирана су у Sciennce Citation Index-Expand  Social и Scince Citatiob Index.  Таквих универзитета има свега 1000 на свету,  од којих  500  најбољих доспевају једном годишње на Шангајску  топ-листу,  а међу њима је и наш Београдски. 

Универзитетети се за овај рејтинг бирају на основу   следећа четира критеријума: научних публикација,  квалитета  наставног кадра, квалитета  наставе и академске продкције. 

У научним публикацијама вреднује се пре свега број  научних прилпога  објавњених у Nature или  Scinece што доноси  20% поена у коначној оцени. Исто толико поена заслужује  и број често цитираних    научних публикација (показатељ цитираности SCIE-Science Citatiobn Index –Expanded  SSCI-Social Science Citation Index. )

Број предавача лауреата Нобелове нагарде или Филдсове медаље (аналог Нобеловој нагарди за математику која се не додељује) је главни критереријум за оцењивање  квалитета наставног персонала - 20% поена ,  колико доноси и број често цитираних научних  публикација. 

 У оцену  квалитета наставе  улазе  број  дипломаца тог унверзитета који су добили Нобелову нагарду  и  Филдсову  медаљу,  а под дипломцима се  рачунају бивши студенти који су у тој научно-образовној установи стекли степен бакалавра,  магистра или доктора  наука,   а узима се  у обзир само једна награда и један степен. Већу тежину има број  дипломаца   који су научни степен стекли после 1991. г.  ,  а мању  носиоци научних звања стечеених у периоду   од 1901.  до 1910.  Овај критеријум доноси 10 % поена  ,  колико и међусбни однос пет вишесложних показатеља  према укупном броју персонала универзитета. 
 

Најбољи универзитета света  су они који по сваком од наведених критртијума  имају максимални број поена,  а у укпним  износу 100. Оцена других универзитета се изводи као проценат од максималног могућег броја поена.  

Без значајнијих промена у односу на прошлу годину

У односу н 2011. г.  ARWU није претрпео значајније промене:  потврдио је лидерство америчких и бритинаских унверзитета. Као и ранијих година  , универзитети САД доминирају у рејтингу :  у првој десетки 8 је америчких и 2 британска; у првих 20  чак 17 из САД,  2 британска и један из Јапана. Конкуренција америчким унверзитетима  су  само Кембриџ (5. позиција)и Оксофрд (10.  место)из Британије   и Токијски унвезитет (20.) У првих 100 универзитета овогодишњег  рејтинга  ARWU  више од половине (53) су из САД,  9 из Велике Британије,  5 из Аустралије и по 4  из Немачке,  Јапана ,  Швајцарске,  Француске и Канаде. Поред наведених земаља на ранг листи првих сто најбоњих  у протеклих десет година су били и уноверзитерти из Шведске,  Данске,   Ноевешке,  Финске, Холандије,  Израела, Белгије,  Италије,  Аустрије,  Русије ,    укупно 14 земаља. Колика је доминација америчких универзитеа види се и према податку да су  од укуоно 1000   најбољих унивезтета (10 година по сто)  536 било из САД,  док је из Велике  Британије ,  друге  са листе „велике стотке „ у десетогодишњем периоду  у друшто  изабраних позовниице добило 105 унверзитета, из  Немачке 54,  из Јапана 50,  из  Кaнаде  40, Швајцарске 29,   исто толико из Аустралије,  итд.  
 

Десети пут узастопно лидер без премца  је остао и ове године  Харвардски унверзитет –Harvards Univrsity(САД)  са максималних 100 поена,  док је  други,  такође амерички  Stanford Univesrsity некако „успео да  сакупи „ 72, 8 ,   Токијски је на топ листу на 20.  место   доспео са 43,  8 поена,   а Марсеsјки  универзитет (Aix Marselle  University)   са  укупно освојених 14, 3 поена закључује табелу  прве стотине  величанствених. 

Швајцарски ЕТН  Zurich (23)  заузима прво место међу универзитетима континенталне Европе,  а за њим следе  француски универзитети Paris-Sud(37.)   Pierre and Marie Curie (42). 
 

Рејтинг 20 најбољих сверских универзитета 

САД :  1. Харвард (Harvard Universiti) 100  ;

 2. Станфорд (Stanford University) 72, 8 поена;  ,
3. Технолошки Институт Масачусетс (Masashusetts Institute  of Tehnologi,  MIT) 71, 8 п. ;
4. Калифорнијски универзитет Беркли (Unversity of CalIfronia ,  Berkely) 71, 6 п;
6.   Технолошки Институт Калифорниа (California Institute Technologie) 64,  1 п. ;
7.  Принстон (Princeton Unversity) 62, 1;,  
8 Колумбија (Columbia Unversti) 60, 1;
9.  Чикаго (University Chikago) 57, 2;,  
11. Јејл(Yale unversity) 54 , 8;
12. Калифорнијсски универзитет  Лос Анђелес (University of California ,  Los Angeles) 52, 2 п;
13.  Комеј(Comeil Unversity)  50, 8 ;
14. Пенсилванија(Unversity of Pensylvania) 50, 5 п.   ;
15.  Калифорнијски универзитет   Сан Диего(Unиversity o Califonia,  San Diego) 49, 6 п. ;
16. Вашнгтон(University of Washington) 48, 4 п. ;
17. Џон Хопкинс(The  Johns Hopkins  University) 47, 4 п.  
18,.  Калифорнијски универзитет   Сан Франциско,  (University of California,  San Francisko) 46, 6 п. ;  
19.  Универзитет  Висконсин-Медисон (University of Wisconsin-Medison) 45, 4 поена. 

Велика Британија: 5.  Кембриџ (University og Cabidge) 69, 8 п; 10.  Оксофорд (University  of Oxford) 56, 1 поена.  

Јапан:  
20.  Токиjски универзитет  (The University of Tokyo) 43, 8 поена. 

 

Састављачи рејтинга примећују да  је на топ-100  повећан број  представника Аустралије. Тако је заједно са Uniersity of Western Australia (96) који се први пут нашао међу првих стотину,  број аустралијских високошколских установа у овом елитном друштву попео на пет  представника, што ову земњу ставља на трећу позицију , после САД и Велике Британије. 
 

Пет нових уноверзитета из Кине први пут је ушло на топ-500 рејтинга. Тако Кина заједно са Хонг-Хонгом и Тајваном има укупно 42 универзитета на топ-500 и заузима  друго место после САД , која на  топ- листи  ове године има 149 универзоитета. Кина је престигла Велику Британију,  (38) ,  али ниједана од  кинеских универзитета није ушао у први стотину, 

Нови рејтинзи ARWU у овој години

 

И у  2012.  години Шангајски универзитет Jiao Tong је такође објавипо  Академски рејтинг универзитеа света по широким  предметним областима (ARWU-FIELD ) као и академски рејтинг универзитеа света по поједниачним предметима (ARWU-SUBJECT). Ове године рејтинзи обухватају 200,  а не као досад само 1оо универзитета. 
 

Рејтинг земаља по броју универзитет на списку 500 набољих на свету по верзији  ARWU  o од 2003 дo 2012 (укупно 45 земаља ): 

1. САД;
2. Немачка;
3.  Велика Британија ;
4. Кина ;
5. Јапан,  
6.  Канада;
7.  Италија;
8.  Француска;
9. Аустралија ;
10. Холандоја,  
11.  Шведска,  
12.  Јужна Кореја;
13. Шпанија;
14. Швајцарска;
15.  Израел;
16.  Белгија ;
17.  Бразил;
18.  Тајван;
19.  Аустрија;
20. Финска;
21.  Хонг-Хонг;
22.  Нови Зеланд;
23. Данска;
24. Норвешка;
25. Ирска;
26.  Јужна Африка ;
27. Русија,  
28.  Сингапур ;
29.  Грчка,  
30.  Саудијска Арабија;
31. Мађарска;
32.  Пољска;
33. Португал;
34.  Чиле ;
35 Аргентина;
36.  Мексико ;
37.  Чешка;
38.  Индија,  
39.  Иран;
40.  Турска,
41.  Малезија,  
42.  Египат ;
43.  Словенија (6 пута)  ;
44.  Хрвватска (2 пута)
45.  Србија. 

 

Поред шангајског или Академског рејтинга (АRWU) популарна су још четири светска рејтинга универзитета : Webometrics, Тајвански, Светски рејтинг Times Higher Education, QS World Unovesrsity Rankings. 

Важно је напоменути да се сви  постојећи глобални рејтинзи  могу разматрати као нека врста упрошћених истраживачких модела. Са те тачке гледишта ,  рејтинг се не може схватити као истина у последњој инстснци  него  пре као инструмент  за решавање  многих  важних задатака,  па и политичкох,  зашто не.  

• Оснвне каракетерстике четири глобална рејтинга 

У рејтингу Webometrics универзитети се пореде на основу испуњености интернет-сајтова ,  цитирању  на интренету  научних публикација. Процес састављања  рејтинга Webometrics  се ,  као што видимо,  суштински разликује од Шангајског. Применом овог рејтинга високошколске  установе се оцењују по степену присутности у официјелним  интернет –сајтовима.  При томе  састављачи,  -Cibermetric Lab,   базиран у Шпанији, -интрепретира Wibometrics  као оцену резултата научно-истраживачке делатности  најбољих универзитета на свету. 
 

Анализа рејтига  првих 10 земаља по  следећим параметрима у проценмтима :  а)  удео у првој стотини најбољих унверзите ,  б) удео у топ -500;в) доринос землје општем бруто нациконалном  дохотку; г) удео земље у становништву планете:  

1. САД : (а-54%,  б-30, 8%,  в- 24, 8% , г-4, 5%);
2.  Велика Британија : (а-11%,  б-7, 6 %,  в-3, 8%,  г-0, 9 %);
3.  Немачка (а-5, 0%, б- 7, 8%, в-5, 8%,  г-1, 2%);
4. Јапан (а-5, 0%, б-5, 0% , в-8, 8 %,  г-1, 9%);
5.  Канада : (а-4, 0%, б-4, 6 %,  в-2, 3 5,  г-0, 5 %);
6. Француска : (а-3. 0 5,  б-4,  4 %, в-4, 6 %, г-0, 9 %),
7. Аустралија : (а-3, 0%, б-3, 4,  в-1, 6,  г-0, 3%);
8. Шведска : (а-3, 0,  б-2, 2%, в-0, 7 %, г-0, 1%);
9.  Швајцарска:  (а-3, 0%,  б-1, 4 % ,  в-0, 9 %,  г-0, 1 %);
10.  Холандија : (а-2, 0%, б-2, 4 %,  в-1, 4 %,  г-0, 2 %);
11. Данска : (а-2, 0%,  б-0, 8%,  в- 0, 5 %,  г-0, 1 %);
12. Белгија :  (а-1, 0 %,  б-1, 4%,  в-0, 8 %,  г-0, 2 %);
13. Израел : (а-1, 0 %,  б-1, 4 %, в-0, 3 %, г-0, 1 %),  
14.  Финска : (а-1, 0%,  б-1, 2 %,  в-0, 4 %,  г-0, 1 %);
15. Норвешка : (а-1, 0%,  б-0, 8 %,   в-0, 7 %, г-о, 1 %);
16.  Русија : (а-1. 0 %,  б-0, 4 %, в-2, 1 %, г-2, 1 %). 

Из ових 16 земаља је у протеклој деценији  ,   од  2003.  кад је ARWU установљен, сваке године  потоицало 100 најбољих универзитета света,  1000 досада. Из  ових  16 земаља је  и 73, 6% унверзитеа с Т-500,  оне  учествују са 59, 5  % у укупном бруто друштвеном производу на свету,  а чине 13,  3% светског становништва.   
 

Тајвански рејтинг,  или рејтинг научне делатности универзитета , ставља акценат на резулате конкртених резултата. Процедура формирања Тајванског рејтинга  умногме се поклапа  са методиком састављања Шангајског. Садржајно Тајвански рејтинг  се може  одредити  као  упоредна оцена научне делатности универзитета у  области написаних научних радова. Како истичу састављачи рејтинга , “акценат на резултатима  конкретних  идстраживања чини индикаторе праведнијим  него што су традицинални показатељи репутације или број добитника Нобелове награде,  судената или наставног особља  на универзитету којима се истичу  универзитети са дугом историјом или  пак они из развијених земаља.  «

Светски рејтинг Times Higher Edukation заснива се на 13 индикатора обједињених у 5 група:  предавања (образивна средина), истраживања (обим,  резултати,  репутација), цитираље (утицај истраживања), стручни учинак (иновације) , међуанардне везе  (сарадници  и студенти). Овај рејтинг садржи следеће групе индикатора :  настава –изучавање животне  средине (30% поена општег рејтинга);научна истраживања –обим,  учинак и репутација(такође 30% поена); цитирање –истраживање утицаја (исто 30% поена); практична примена  у стварњу добити –иновација (2, 5%);међународна сарадња –сарадници,  студнети (7, 5 %). 
 

При састављању рејтинга QS World Unversity Rankings (QS) користи се шест показатеља: репутација акадмеске средине  као основни критеријум ; парћење   свршених студената  на њиховим радним местима ; цитираност публикација  сардника универзитета;однос броја студената и предавача ; релатвни број страних  предаваач и студената.