Школе - велике и мале

. Градска школа  Монтенсори у индијском граду Лакхау,  у савезној држави  Утар-Прадеш,  је са 47. 000 ученика   рекордерка  са највећим бројем уеника на свету

. Пре ње је средња школа  Ризвал у Манили,  Филипин, са 25. 000 ђака ушла у Гинисову књигу рекорда 2005.

.  Образовни центар Хајлањ,  НР Кина, похађа 18.000 ђака

.  Кад се ради о образовним стандардима,  нема битнијих разлика између мањих  и већих школа

. Разлика  у резултаима који се постижу објашњавају се осмишленијом органиазцијом наставног процеса и низом другим социјално-економскиим факторима,  а не величином школе

. Свеједно је колико укупно има ђака у школи,  аки их у одељењима  у просеку нема више од двадесетак,  подсећају експерти

. Величина одељења и однос броја наставника према броју ученика којима  предају,  основни је показатељ  који многи експерти узимају као незаменљив  индикатор успешности неког образовног система

. Не сме се никад сметнути с ума да  су најуспешнији они образовни системи  у којима су приоритети не  број ученика у одељењу, него стручно-педагошки  и уопште практичи ниво оспособљености наставника  за  креативно извођење наставе.

Британске „школе-титани“

У једном од  рејона Лондона у коме је број деце  школског узраста осетно порастао, што је изавало озбиљни дефицит места у школским установама,  одлучили су да граде школу која би   могла да прими више од 800  ђака.

Још једна  школа која се налази у лондонском кварту Дангенем саопштила је о својој намери да се прошири па ће   тако   имати капацитете чак за 2.500 ученика.

Ако тај пројекат буде одобрен и реализован,  била би  то школа са највећим бројем ученика у Великој Британији.

Иначе,  за последњих неколико година број школа  са 800 и више ученика у овој острвској земљи порастао је за преко 30 процената.

Међутим,  идеја о тако великим средњим шкоалма не свиђа се баш свима. 

Одавно се већ воде разговори о томе како  величина школе утиче на успех ученика и који би то био разуман број ученика у одељењу.

„Школе  - титани“  у свету

Британске „школе- тиатни“  које изазиавју  бурне спорове  изгледају  патуљасте у поређењу са школским устаноавма у неким другим,  махом азијским земљама.

Рекорд по броју ђака  је поставила Градска школа  Монтесори  у граду Ланкхау,  престоници идијске савезне државе  Утар-Прадеш у којој учи чак 47.000 ученика!

У овој школи има чак 1000 одељења,  у којима насатву држи 2.500 наставника

Средња школа Ризвал у Манили,  Филипини,  са 25.000  ђака-вицешампион

Средња школа  Ризвал у Манили,  главном граду Филипина,  намењена је за  25.000 ученика.   До 2005.  она је  у Гинисовој књизи рекорда  била уписана као школа са највећим бројем ђака на свету.

Многе  приватне и државне школе у  НР Кини  уписују  по неколико хиљада уеника

Једну  од највећих школа у овој најмногољуднијој земљи света,  Образовни центар Хајлаљ, похађа  преко 18.000 ученика.

Школе –гиганти се најчешће  оснивају из   нужде,   иако,  као што се зна, а  што су показала  и истраживања,  мање школе ставрају далеко погодније услове за учење и боравак ученика.

У малим школама је лакше створити породичну атмосферу,  утицати на примерно понашање ђака,  а лакше се успостављају и везе са локалном  средином.

Али кад се ради о непосредним образовним стандардима, показало  се да  се мале школе скоро не разликују од великих.

Разлика у резултатима  које потиже нека школа најчешће се објашњава    осмишљенијом  организацијом наставног процеса и низом социјално-економских   фактора,  а не величином школе. 

Уштеда финанасијских средстава - преимућство великих школа

Велике школе имају,  међутим,  једно огромно преимућство: финанасијска средства се у  њима   рационалније   троше с обзиром да  кабинете, лабораторије,  учионице,  фискулторне сале,  користи већи број ученика.

Број ученика у одељењима

Стога,  уместо да  се иснистира на разумном  укупном броју ученика у школи,  научници  препоручују да се потежу питања броја ученика у одељењу.

Свеједно је  колико укупно има ученика у школи,  ако их у одељењу нема више од двадсетак, подсеаћју научници. 

Извештај ОЕЦД-а

У извештају Организације за економски развој и сардњу (ОЕЦД)  се  каже  о овом сегменту истрживања  спроведеног 2014.  године  и објављеног под насловома „Поглед на образовање“:

 „Доказано је  да у мањим одељењеима наставник може посвећивати више времена  сваком ученику појдиначно и на фронтални рад  са целим разредом троши мање времена.  На тај начин наставник  може држати квалитетнију наставу  у скалду са индивидуалним потребама и темпом усвајања знања и графикономом  напредовања  сваког ученика.“ 

Подсећамо да је ОЕЦД  спровела истраживања у 50 земаља својих чланица  и,  како се наводи у   већ помињаном извештају „Поглед на образовање 2014.“,  одељења у нижим разредима  основне школе су у просеку имала по нешто више од 22 ученика.

Међутим ти показатељи су се разликовали од земље до земље:  од 38 у Кини,  до 30 у Чилеу и 16 у Луксембургу и Литванији.

Тај контраст је још израженији у средњим школама: у Кини  просечан  број ученика   у одељењу   премашује 50.  

Истраживања  ОЕЦД-а  су показала да разлика у броју ученика по одељењим  у приватним и државним школа ноје тако велика као  што о томе постоје укорење но мишљења на штету државних школа. 

У приватним школама више наставника у одосу на ученике него у државним

Међутим,   у приватним школама ситуација са н са натвницима је знатно  повољнија. 

Најбољи пример за то је Мексико: у државним школама  у овој земљи на једног наствника  долази просечно 17  ученика више него у приватним.

Та разлика је посебно иражена у средњој школи.

Економска дилема

Као што су показала истраживања,  и родитељи и ученици дају предност мањим одељењима.

Величина одељења и однос броја наставника према броју ученика  мкојима предају,  основни је показатељ који многи експерти узимају као  незаменљив индикатор  квалитета школског система.

Али мања одељења су скупља.

Последњих деценија управо  смањење броја ученика  у одељењу  у многим земљама је постао главни  разлог повећања  материјалних   расходе по ученику.

Ти расходи   због смањеног броја ученика у одељењу с друге стране  празне фондове намењене повећању плата наставног особља.

Андреас Шлајхер,  директор ОЕЦД-а за питања образовања  каже:

„Смањење величине одељења  ограничава наше могућности  за повећање плата наставницима. Тако нам не преостаје ништа друго него да одаберемо  једну варијанту од те две.“

У већини случјева  земље са високим нивоом образвних услуга  определеле су се за ову другу варијанту,  па зато у њиховим школама одељења и не морају смањивати број ученика.

Финска и Јужна Кореја као антиподи на образованј мапи

Код  земаља које предњаче на  светском рејтингу  са најбољим образовањем, уочљиве су противуречности.

Тако  у Финској,  једој од лидара на топ- листи успеха ученика  влада правило по којему брпој учеика у одељењу мора бити испод 20,  док у Јужној  Кореји,  другој земљи на рејтингу успеха, однос наставника према броју ученика спада у најниже.

Важно је истаћи да саглaсно  тестовима Међународног програма за оцењивање   знања и навика ученика, PISA,  није  јасно утвређена  корелација  између величине одељења и квалитета наставе. 

Не сме се никад сметнути  с ума  да су најуспешнији они образовни ситеми  у којима су приоритети не број ученика  у одељењу, него  стручно-педагошки и уопште  теоријско-практични ниво оспособљености наставника за креативно извођење наставе. 

А то значи да новац из државних фондова намењен образовању све више треба усмеравати  за плате наставника и стручно усавршаавње   предавачког сасатва.

Просечан број уениак у одељењу у основним школама

Према истарживањима OECD –a највећи просечан  број ученика у модељењу је у школама НР Кине: 38,  у Чилеу-30,  док у Велијкој Британији,  Јужној Кореји, Јапану,  Израелу,  Аустралији  у  учионицама  седи од 25 до 30 ђака.

 У Аустрији,  Турској,  Ирској, Бразилу просечан број ученика у одељењу је  до 25, а Луксембург,  Естонија,  Литванија, Грачка,  Словачка, Русија,  Аустрија, Пољска,  Словенија и Исланда немају ише од  15-20 ученика у одељењу.


Бранко Ракочевић