Комјутеризација школа није гаранција успеха у њима
Организација за економску развој и сарадњу, OEЦД, (Organization for Economic Cooperation and Delopmet, OECD), објавила је средином овог месеца (септембра, 2015) најновија истарживања у којима се закључује да висок ниво снабдевености школа високотехнолошким наставнмим средствима није гаранција раста нивоа знања ученика.
Напротив, прекомерна употреба комјутера у наставном процесу може бити сметња ученицима да нормално усвајају наставни материјал.
Прва упоредна анализа навика ученика и услова наставе који треба да обезебеђују те навике
ОЦЕД истиче да је ово прво истраживање ове врсте у коме је спроведена међународна упоредна анализа навика ученика и услова наставе који треба да обезеђују и гарантују развој тих навика.
Шта су показале ове анлизе?
У документу ОЕЦД-а се наводи:
„Анакете су показале да у реалности школе у значајној мери заостају иза свих могућности које им пружају технологије.
2012. године 96 % петнаестогодишњих ученика из земаља ОЕЦД-а је у анкетама изјваило да имају код куће компјутере, а 72% анкетираних ђака је потврдило да у школи користи стони рачунар- ноутбукс или планшет.
Али чак и уколико у школи ученици користе комјутер, њихов утицај на резултате наставе у најбољем случају је једнозначан.“
Саопштава се такође да учрници „који умерено у школи користе компјутере током наставе, постижу боље резултате него ученици који их ретко кад употребљавају.
С друге старене, они ученици који се компјутерима служе врло често, неретко постижу слабији успех у школи.“
У Шангају 38 % ученика користи компјутере, ау Јужној Кореји 42 %
У земљама „азијског тигра“ ученци не прибегавају тако често коришћењу компјутера у настави: у Шангају то чини 38, а у Јужној Кореји 42 прпоцената анкетираних ученика.
Међутим, ученици баш тих региона су показали најбољи успех из читања и математике на тетстовима спроведеним у складу са Међународним програмом оцењивања достигнућа ученика (PISA) 2012- (Шангај 613 поена, Јужна Кореја 554).
Напротив, у многим земљама у којима је коришћење интернета у школама шире распрострањено, ученици су на овим тестовима имали слабије рзултате.
Тако на пример, у школама Норвешке, у којој интернет у настави користи 92% ученика, на тесту су успели да сакупе свега 489 поена.
Или други пример:у Аустралији 94 % ученика користи интернет као наствно средство, а на тестовима из читања и математике постигли су само 504 поена, а у Русији где је аткође висок степен кришћења интернета у школама (80, 2%), резултат PISA тестирања из читања и матеатике донео је само 482 поена, што је знатно ниже него у већ помиљаној Јужној Кореји или у другим земљама у којима се компјутер не користи тако често, као на пример у Словенији (501 поен, а компјутер користи само 57,2 % ученика), или уЕстонији (61% од сто ученика користи интеерент у настави, а број освојених поена на тестирању је износио 521).
На основу покакзатеља наведених у објављеним рзултатима истрживања ОЕЦД-а, у земљама које интезивно инвестирају у информационе технологије у школама, нема значајнијег раста успеха ученика у читању и математици као ни у низу других дисциплина.
ОЕЦД наводи следеће разлоге за такво стање:
„Технологје нису од велике користи за нивелисања иивоа знања између уеника који напредују и оних који заостају у темпу, обиму и квалитету савладавања наставног градива.“
Аутори извештаја ОЕЦД-а сматарју да овладавање базичним навикама читања, писања и математике ствара далеко шире могућности у настави него једноствно повећање новца за куповину високотехнолошких наставних средстава и опреме у школама.
Осим тога, аутори извештаја ОЕЦД-а напомињу (и овде, истарживачи, по њиховом сопственом признању не рачунају да ће одушевити многе родитеље и наставнике) да код ученика који на интетрнету проводе по шест и више сати дневно ван школе, потоји висок степен ризика осећања усамљенооти у школи, а све се чешће манифестује безвољност и навика да се закашњава на часове или да се на њих не долази.
Стога аутори истраживања позивају просветне власти и управе школа да се превише не одушевљавају коришћењем тхнологија које би било само себи сврха.
„Коришћење технологија у најсавременијим наставним методологијама ради постизања најефектнијег метода очигледности наставе као базичног дидактичког принципа, само заједно са коришћењем најсавременијих метода предавања и човечјег општења може у значајној мери уздићи ниво наставе“, сматарју аутори истарживања ОЕЦЕД-а.
Бранко Ракочевић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Летњи дани испуњени су сунцем, морем, базенима, али се код неких јавља и благи осећај нервозе и стегнутости, а то су углавном они које чека једна велика промена –...
Profesor Alek Kavčič, iz istoimene Fondacije, održao je danas predavanje u Vranju na temu besplatnih udžbenika i obrazovanja u Srbiji.
Ова Басна говори као су се три вола удружила и дошла на планину гдје има “доста траве и воде”. Када се појавио вук и хтио да их поједе, сложни...
Полазак детета у школу је веома важно раздобље у његовом животу. Игра се постепено замењује књигом и школским обавезама и неретко је овај прелаз највећи проблем. Због тога и...
Остале новости из рубрике »