Од домаћих задатака нема вајде

Џералд  Ле Тендр,  професор универзитта  Пенсилванија,  САД,  у својим истраживањима доказао да  домаћи  задаци  мало помажу  ученицима у савладавању школског градива.

Србски ђaци,  као и ученци у окружењу и у многим  дргим земљама света (иако,  истина,  не и свим) пренатрпани су домаћим задациама,  на чијој изради су анагажовани  у просеку и до 10  сати седмично.

Научно потврђено да домаћи задаци  не користе  ни успеху ни образовном нивоу ученика

А резултати?

Истраживањем америчког професора  Џералда Ле Тендра са Униерзитета Пенсилванија сад је и научно потврђено да домаћи задаци не доприносе ни успеху ни ни образовном нивоу ученика.

Објављени резултати десетогодишњег истраживања

Професор  Универзититета  Пенсилванија Џерлд   Ле Тендр објавио је недсавно резултате свог десетогодишњег истраживања.

Он је посебно обратио пажњу на чињеницу да су домаћи задаци  још у XIX  веку коришћени само зато да би  се ученик казнио и лишио слободног времена.

Па  откуд то да се данас сматра да успешно  учење без домаћих здатака уопште није учење?

Амерички научник је упоредио резултате  Међународног истраживања  квалитета школскпог образовања   ТИМСС 2011 којима су оцењиване математичке способности  ученика из 59 земаља света.

Показало се да домаће задатке не уради више од 7 процената ученика четвртог  разреда.    Али на успех ученика уопште не утиче количина домаћих задатака.   

Ученици у Алжиру проводе највише  времемна  у уечењу код куће

На рејтингу математичке  писмености ТИМСС 2011 последње место заузимају земље у којима ученици проводе највише времена у учењу код куће,  на изаради домаћих задатаак и испуњавању других школских обавеза – Алжир, Кувајт,  Мароко.

С друге стране, на Тајвану,  у Хонгхонгу,  у Јапану, ђаци добијају  у просеку мање домаћих задатака од својих вршњака у свету. Али зато „азијски тигрови“   надмашују све остале вршњаке на свим рејтинзима,  са свих олимпијада  знања  доносе пуне „ђачке руксаке“  медаља.

Донекле је слична ситуација и у Западној Европи.

У Холандији сваки пети ученик уопште не ради домаће задатке,  а ђаци те земље су заузели 12.  место на рејтнингу математичке писмености  ТИМСС 2011,  док  је  Русија,  чији ђаци над свескама са домаћим задацима седе до првих петлова,  на 10.  месту овог рејтинга. 

Задаци за стрес

Према подацима  до којих је  својим истраживањем дошао професор  Ле Тендр, сваки пети ученик четвртог разреда  само на учењу математике ван школе проводи у просеку по пола сата  и  три-четири дана у седмици.  А где су још и други предмети!

Многи часови бдења на књигама и свескама код куће не пролазе без последица. Родитељи се неретко жале да им деца  лоше спавау и  све чешће се разболевају.

Пола сата  домаћег  учења свакодневно – то је већ озбиљан стрес за дете,  упозорава научник Ле Тендр.

У свему томе најтеже су погођемни ученици  нижих разреда основне школе. Организми младих  школаарца уопште нису прилагођени за таква оптерећења.

Са ученцима виших разреда је у том погледу ситуација много боља.

Ле Тендр  се позива на  мишљење својих  кинеских  колега  који препоручју да адолесценти, уколико  желе да се не суоче са стресом,   не смеју  проводити више од два сата дневно радећи домаће задатке.

Србским ђацимa,  навиклим на „сменско бдење“  над свескама  за домаће задатке из скоро свих наставних предмета,   ова препорука може изгледати смешна.

Санитарно–епидемиолошки стандрди максималног  оптерћења ученика током седмице

Сагласно Санитарно-епидемиолошким захтевима  о условима  и организацији  наставе у општеобразовним установама,  прописани су следећи стандарди о  максималмној оптерећености домаћим задациама:

„Обим домаћих задатака  (из свих предмета) мора бити такав да   време за њихову израду не сме  бити веће (у  астрономским часовима) седмично:

У  II у III - 1,5 сатa; у IV – В -2 сата,  ВI-VIII- 2,5 сата,  IX-XI –до 3,5 сата.“

Нема докааза о  стварној користи од домаћих задатака

О томе да постоји  нека стварна корист од домаћих задатака за напредовање ученика,  проширивању и продубљивању њихових знања,  нема  заиста никаквих доказа.

На успешност и  академско напредовање ученика,   домаћи задаци не утичу,  категоричан је професор Ле Тендр. 

Родитељи су,  напротив,  убеђени у супротно.

Огромна већина мама и тата  је сигурна  у то да су домаћи зааци неопходни како би се њихова чеда научили на самосталан рад и привикла се на потребну радну дисциплину.

Они  се и не осврћу на то што велики обим  учења код куће изазива код деце само негативне емоције.

И где ту да се тражи и нађе љубав преам школи и учењу?
 
А да и не гворимо  о томе какве  конфликте и скандале све то  може изазвати и изазива.

Што нисте постигли у школи - научићете код куће

Зашто су уопште и потребни домаћи задаци ако никакава корист од њих  није доказана,  а штета је очевидна?

Научник  Ле Тендр налази само једно објашњење.

-Претпостављам   да кад се од наставника захетва да  постигне одређени успех, он онда у недостаку времена  и у одсуству самосталности  налази да се једино израдом   доамћих задатака може савладати  све оно  градиво што је пропуштено у настави - убеђен је професор Ле Тендр.

У својвтву квалитеног решавања овог проблема Ле  Тендр предже наставницима  да састављају индивидуалне домаће задтке за сваког ученика уважаајући њихову способност,  узраст и породичне прилике.

Само сад се поставља једно руго,  нимало лако поитање:  где  наставници да нађу толико слободног времена  како би могли да саставе  домаће задатке за по 25 ученика у сваком одељењу?

Да једнотавно укинемо домаће  задатке?

Подсећамо да СанЕпид  ограничава оптерћење ученика у школи на 35 часова седмично за цео наставни прогарм и та  се  граница  не сме померати.

У Француској ђаци  до 11 година све  ураде у школи

У Француској домаћи задаци за све ученике млађе од 11 година  су укинути.

Тачније,  деца их не раде код куће, него у школи. На то се троши по пола сата сваког дана анкон аз вршене наставе.

Председник Француске,  Франсоа Оланд: учити у школи,  а не код куће

Председник Француксе,  Франсоа Оланд,   се  активно укњучио у реформу образовања  и био је изричит:
„Учење   мора  бити у школи,  а не код куће.

Домаће задатке треба укинути зато што  деца из сирмашних породица немају за то времена. Родитељи код куће не  посвећују увек деци  довољно пажње,  док у школама  ученици увек могу рачунати на  помоћ наставника.“

А у то време: квадратни корен зла

Неки  експерти сматарју да домаћи задаци повећавају социјалну неравноправност и још више продубњују социјалне разлике у душтву.

Док једном детету помажу родитељи или наставници које  плаћају по часу,   (репетитори),  друго дете које нема ових погодности је приморано да све то самостално решава.

Неко дете налази  све на интернету,  само неколико пута да кликне- и готов је домаћи задатак,  док је друго  упућено да одговарајућу помоћ и изворе потражи у књигама из библиотеке из којих ручно преписује оно што му је потребно за домаћи задатак.

Мишљење врхунског ауторитета  у образовању

Даниел Салинас,  аналитичар Међународног програма за оцену образовних  достигнућа ученика из земаља ОЕЦД (ПИСА),  каже:

„Домаћи задаци могу представљати велико оптерећење за децу из  недовољно социјално   збринутих породица.  У њиховим обитавалиштима нема мирног кутка на којему би  могли да се концетришу и несметано  извршавају  школске обавезе. А можда за то и немају времена због заузетости домаћим пословима или ангажовања на  допунској заради   за свакодневни живот.

Њихови  родитељи нису увек спремни да им помажу  у писању домаћих задатака.“

Према подацима ПИСА   ученици из  добростојећих  породица проводе у просеку по сат и по дуже на изради домаћих задатака него њихови сиромашни  вршњаци. А то  значи  да они долазе на часове боље припремљени и „потковани“,  па смим тим могу брже и за  дужи перод  усвојити нове наставне садржаје и  материјале.

Они сиромашнији,  по правилу, што школска година више одмиче, све више заостају у савладавању наставног градива.

Даниел Салинс  ће из свега овога  извести следећи закључак: 

„Што се више времена губи на домаћим задацима,  све више се повећва разлика између ученика из добростојећих и оних из сиромашних социјалних слојева.

Зато би требало  смањити  обим домаћих задатака како би се умањиле и разлике у успеху ученика који долазе из  ова два   социјална слоја,  а које се манифестује и својим политичким циљевима.“


Бранко Ракочевић