Деца директора из Силиконске долине иду у школе без компјутера

Tа старомодна школа у којој се не користе таблети и  рачунари назива се  Waldorf of the Peninsula (htp: //wаldorfpeninsula.org). 

•    Глобална опозоција „компујтеризацији свега постојећег,  а посбено у школама“,  настала у  светском цетру вискокотехнолошке економије,  у Силиконској долини
•    Неки родитељи,  нучници и педагози поручују:  школа и компјутери не иду једно с другим!
•    Компјутери гуше и спутавају стваралачко мишљење
•    Образовање је пре свега човечје преживљавање  и стицање искуства
•    У  целој школи без иједног комјутера и екрана
•    Главни школски прибор: лењири,  шестари, налив-пера,  полице за књиге са енциклопедијама,  свеске, оловке,  шиваће и плетеће игле, па чак и глина у дидактичке сврхе
•    Иглама за плетење вежбају  решавање сложених ситуација и структуирање информација


Гавно учило: зидна табла са кредама и боји

У овој школи се користе врло  једноставна  учила:  школска табла са кредама у боји,  прибор за геометрију,  полице за књиге  са енциклопедијама, дрвене клупе,  свеске са графитним оловкама.  

У њој се за наставу користи  традиционални школски прибор који није ни у каквој вези са модерним технологијама:  писаћа пера, пернице,  налив -пера,  оловке,  шиваће  игле,  а понекад се у дидактичке намене употребљава чак и глина. 

Без иједног компјутетра у учионицама

И  ниједног комјутера у учионици,   ни једног јединог екрана!
Њихова употреба је забрањена у школи,  а не препоручују се ни да  их ученици  користе код  куће. 

Старинска вежба за синхронизацију тела и мозга

На једном часу у другом разреду ђаци стоје у кругу око учитеља  увежбавајући песму, а истворемено се играјући врећицама напуњеним пасуљем.  Циљ овог вежбања је синхронизација  тела и мозга.  

На једном другом  часу,  одржаном недавно у петом разеду, ђаци  су разапели на плетећим иглама невелике макете  фигура  од коже утврђујући тиме навике „хапшења“,  одузимања,  које су стекли у нижим разредима.  

Овај  вид активности,  како сматрају педагози, помаже ученицима да  развијају способности решавања сложених ситуација  структуирања  информација,  као и   да развијају координацију покрета. 

И то се све дешава у исто време кад се по целом боговетном  свету школе утркују која ће од   њих своје  учионице напунити што већим бројем  компјутера,  док многи политичари дају истоветне изјаве-да,  ако се тако не ради,  било би врло глупо,  па нека је и скупо!

Интересантније од свега је чињеница да је  глобална  опозција „компјутеризацији свега постојећег,  а пре свега  школа“  настала и широко се  распрострла  баш у самом центру  високотехнолошке економије у којему неки родитељи и педагози  дају на  знање да школа и комјутери не иду једно с другим!

Комјутери гуше  и спутавају  стваралачко мишљење

Присталице образоања без IT су уверени да компјутери гуше  и спутавају стваралачко мишљење,  динамичност личности, међусобне односе и пажњу. 

Родитељи  који прихватају ову педагошку теорију и праксу  су убеђени да ће њихова деца  увек моћи благовремено да се упознају на најновијим  технолошким достигнућима кад год то буде потребно.   А знања,  умења и навике из рачунарске обуке моћи ће потупно да стекну кад год то постане неопходно,  у својим домовима. 

Образовање је пре свега  човеково преживљавање,  стицање искуства

Пол Томас, бивши учитељ и професор  Универзитета  Фурмана,  аутор 12 књига о  наставним  методима  у државним училиштима, тврди да је  образовни процес ефикаснији ако се компјутери буду користили што је могуће мање. 

„Образовање је пре свега  човечје преживљавање,  стицање искуства“,  каже Пол Томас. 

„Технологоја  може само  да одмогне кад је потребно  описменити  се,  научити  рачунање, стицати спосбност за критичко   мишљење“, убеђен је овај познати педагог. 

Зашто журити са комјутерима кад их је ионако лако саваладати?- Два родитељска табора

Родитељи су се сврстали  у два табора.  

У првом су они који сматрају  да је комјпотерска писменост неохподна  сада и овде,  без одлагања,  како би се ђаци оспосбили да што спремније   прихавте изазове савременоти  и будућности.  

Из другог табора  чује се глас родитеља који  кажу да нису против употребе рачунара,  али не сада и овде (у нижим разредима),  они су за одложену обуку и употребу,  а и чему толика журба  кад је  рачунаску технологију  ионако  лако савладати?

Родитељи,  присталице  употребе комјутера „на одложено“,  за сведока „одбране“  узимају никог другог него самог мистер Игла,  сарадника Силиконске долине који има обичај да каже: „То је супер лако!Отприлике тако једоставно као на пример да се научи употреба четкице за прање зуба!“

И настављају: „У Гуглу  и сличним местима технологије упрошћавају колико год је   тако нешто могуће. 

Не видимо разлоге због којих дете не би  савладало  те технологије кад буде старије“,  одјекује из другог родитељског табора. 
 
Да се и деца чују

Сама деца се не сматрају  ускраћеним  тиме што  не користе   високу технологију.   Она повремено гледају филмове на рачунару, играју компујтерске игрице.   Деца се не устежу да кажу како су чак и разочарана кад виде своје родитење и родбину окружене  разним апаратима. 

Једанаестогодишњи ученик  „ старомодне“ школе,  Орад Камкар,  испричао је како је недавно   био  у гостима блиским роађацим,  браћи и сестрама од стрица.    Друштванце домаћина,  њих петоро,  није ни приметило да је гост стигао,  него су наставили да се забављају задубљени свако у свој таблет. 

 „Дошло ми је било да сваког од њих ухватим за руку и да је протресем вичући  -„Еј,  момци,  ја сам овде“!

(Коришћени и  подаци  са портала oum/htp.oum/


Бранко Ракочевић