Цензура књига у САД (II)

Америчка библиотекарска   асоцијација (АLA)  саставила је списак најспорнијих књига у САД у 2014. г.  у који су ушла најрзаличитија књижевна дела  међу којима чак и књига лауреата Пулицерове и Нобелове награде за књижевност.

Експерти који   су стекли  професионално  библиотекарско образовање и баве  се питањима интелектуалнх слобода свакодневно састављају извештаје у којима  своја  мишљења   о књигама  изражавају   библиотекари,   наставници  и родитељи.  На основу  реакције читалаца  саставља се списак  дела којима се  ограничава приступ због њиховог садржаја.

Први на удару  Дејв Пилки и његов „Капетан гаћице“

Америчка асоцијација  библиотекара  и лане је,   по ко зна  који пут,   затражила да се забрани  серија дечјег писца  Дејва Пилка (Dave Pilki) о доживљајима Капетана  Подштаника,   назавног „Капетан   гаћице“.

Главног јунака,   супер хероја  нове формације су измислили ученици  четвртог разреда Харолд и Џорџ.

Капетан Подштаник,   обучен у вишефункцоналне панталоне,   огрнут плаштом   улази у отворени борбу са уљезима-убицама.

Године 2007.  популарни  амерички  писац и илустратор,   Дејв Пилки,   добио је за своју вишезначну  књигу  награду Kids' Chois  коју му је доделила  Disney  Adventurеs.

Међутим,    мишљења одраслих о књизи „Капетан гаћице“ су изразито негативна. Они су једнодушни у оцени да ово Пилкиево дело  не одоговара узрасној категорији читалаца којој је намењено  и књигу треба забранити због  ненормативне лексике и обиља суровости у њој.

Неподобне и „Најплавље очи“ списатељице Тони  Морисон,   добитнице   Пулицерове и Нобелове награде за књижевност

Друга књига  која јер изазвала спорове  је роман америћке списатељице  Тони Морисон „Најплавље очи“ у којему је испричана историја младе јунакиње,   девојчице по имену Пекола  која машта о тамној црначкој кожи и плавим очима,   али судбина јој није била наклоњена. Пеколу  окружује сурови свет  у којему свуда царује насиље  и обмане. Она остаје у другом стању након што је силовао сопствени  отац,   а беба јој умире одмах после рођења.

Јунакиња  романа је  симбол свега најгорег у  савременом свету који је оличење  чопора звери.  Ликови  треба да изазову код читаоца   олакшање јер  није код њега све тако лоше као код Пеколе.

Треба истаћи  једну  занимљиву појединост: овај свој  феминстички антирасни роман  Морисон је написала још 1969.  године. После је списатељица добила  Пулицерову и Нобелову награду за књижевност,  а њена дела су  уврштена у   обавезну школску лектиру. 

На списак непожељних књига за ученике  роман „Најплавње очи „ је доспео због описивања слободних сексуаних сцена,  коришћења ненормативне лкесике,  као и због сурових сцена које не одговарају узрасној  групи којој  је дело намењено.

Родитељи  и библиотекари забранили и роман „У трагању за Аљаском“ блогера и писца  Џона Грина

Ни роман „У трагању за Аљаском“ блогера и писца  Џона Грина није препоручљив  за ученике

Роман „У трагању за Аљаском“ познатог америчког веб -блогера  и писца  Џона  Грина прогалшен је за сувише слободно  књижевно штиво  за чиатаоце   мађег узаста,   па им се зато и не препоручује.  Главна личност  романа Мајлз Холтер,   16-то годишњи  тинејџер  завршава  школу и одушевљава се афоризмима о смрти. У колеџу се заљубљује у другарицу из  одељења под чијим утицајем   су се радикално  променили погледи на живот овог младића.

Џон Грин је у САД за свој роман вишеструко    награђиван  различитим престижним књижевним наградама,   а Нацинално друштво  радио -  станица је укључило његов раман  на рејтинг најбољих књижњвних дела за тинејџерски  узраст. 

Међутим,   због сувише слободнох сцена које се сретају  у роману,   родитељи су одлучили да ову књигу забране,   док је Библитекарска асоцијација ставила роман на списак  неподобних дела не само због описа слободних сексуалних сцена,   него и зато што   је препуна епизода  са цигаретама,   употребом наркотика и алкохола.

Еротска трилогија  „Педесет нијанси сивог“ Е. Л. Џејмс  коју је критика назвала   „Мамин порнић“,   оптужена и за антирелигозност

Еротску трилогију „Педесет нијанси  сивог“ британске   списатељице,   домаћице,   Е. Л.  Џејмс,  која  је по продаји надмашила  рекорд  „Гари Потера“ коју су критичари назвали „мамин порнић“,    највише читају  удате жене у раним тридесетим. По мотивима овог „књижевног“ дела не само што се припрема снимање филма,  него је прошле године уз  официјелну сагласнсот ауторке  пуштена у продају серија играчака за одрасле. 

Ипак,   дело није могло проћи без оптужби  не само због описивања слободних еротких сцена  и коришћења ненормативне лексике,   него и због антиерелигиозности.

Књигу о девици –студентици  Анастајши  Стил поред књижевних критичара оштро су напали  родитељи и библиотекари. 

То је прича о   продавачици   која се на послу  упознаје с младим бизнисменом  Кристијаном Грејом после чега за њу настаје  необично путовање  у свет сексуалних  перверзија и болесне осеаћајности.

Ни књига „Гладне игре“ Сузане Колинз није  по укусу ни критике,  ни  јавности

И књигу „ Гладне игре“  америчке списатељице   Сузан Колинз  на нож су дочекали и књижевна критика и јавност  назвавши је  антирелигиозном трилогијом.

Подсећамо да   је реч о роману који  је у Северној Америци  проглашен за бестселер,   а Њујорк тајмс је „Гладне игре“ назвао „најбољом књигом за покољење које одраста“.

Сузан Колинз   иначе  спада међу најплаћеније савремене  ауторе  са приходом који досеже 53 милиона долара.

Забрана није мимоишла ни роман у писмима „Добро је  бити тихо чељаде“   Стивена Чбоскиа,   „Лошег дечака који може бити добар за девојчице“...

На списку Америчке асоцијације  књига које се не препоручују за чиатње  нашао се и роман у писмима „Добро је бити тихо чељаде“  америчког ауотора Стивена Чбоскиа,   а нису бољ прошли  код  библиотекарке гилде ни  дело „Лоши дечак може бити добар за девојчице“  Тани Ли Стоуна,   заједно са романом „Апсолутно истинити дневник презапосленог  Индијца“,   Шермана  Алекси  као ни комикс  Џефа Смита  „Боун“ о   створењима сличних Штрумфовима.

Бранко Ракочевић