Међународно истраживање компјутерске и информатичке писмености ученика VIII разреда основних школа ICILS-2013

. Иако је први пут у историји спроведено  2013-e, овим истраживањем је  обухваћено 60 хиљада  ученика VIII  разреда из више од 3. 000 школа  из 21 земље са  свих контиеата изузев из Африке

. Циљ истраживања: добијање одговора колико су ученици   ефикасним коришћењем рачунара оспобљени  за живот у информатичком друштву

. Будућност је већ почела,  само је треба препознати

. Предњаче ученици из Чешке,  Аустралије и Пољске

Крајем прошле године објављени су резулатати  нивоа компјутерске  и инфоматичке  писмености  (International Computer and  Information  Literacy  Study,  ICILS) које је међународнo   удружење за евоулацију образовних  постигнућа  IEA   (International  association for  the Evaluational  of Educcation   Alhevrement) спровело током 2013.  године међу ученицима осмог разреда  основних школа (старијих од 13,5 година) у 21    земљи  Европе,  Северне и Јужне  Америке,   Азије,  Аустралије  (међу којима се,  нажалост,  не налази и Србија,  за разлику од Хрватске и Словеније).

Шта је IAE?

Међународно удружење  за еваулацију  образовних постигнућа   The IEA (Interantional Association for the Evalutuion  of Educational Achlevement) je  независна  интернационална асоцијација  националних истраживачких институција и  владиних агенција  за педагошка истраживања,  основана пре  нешто више од пола века.  Она  иницира,  организује и спроводи  велика компаративна  проучавања  образовних резултата и   других  аспеката школских система,  све са циљем да се ради    стицања   увида  и разумевања ефеката, дубоко продре у  политику и праксу образовних  национлних система земаља чланица.

За пола века постајања  IEA спровела више од 30 педагошких истраживања широких размера  у целом свету

Основана још 1958, IEA је досад спровела више од 30 истраживања  и студија широких размера ради  упознавања  нацоналних образовних достигнућа и њихово презентовање  светској јавности.

Међународни центри IEA лоцирани на четири континената

Међународни  центри IEA  распоређени су на четири континената и њима је обухваћено више од 70 институција земаља чланица,  а пројекти  ове Асоцијације предстзављени су у скоро 100 земаља на свету.

Широка мрежа научника,  истраживача, аналитичара...

Током протеклих  57 година од кад је формирана,  ова Асоцијација је изградила најширу мрежу  на свим континентима којом је обухватила  врхунске научнике,  истраживаче,  техничаре и сродне специјалисте које редовно ангажује у педагошким истраживањима планетарних размера.

Предњаче Чешка,  Аустралија,  Пољска

Најбоље резулатет  у компујтерској и информатичкој писмености показали су ученици Чешке (1.),  Аустралије (2.),  Пољске (3.).

Следи  даљи поредак на ранг листи:  4.  Норвешка,  5.  Република Кореја,  6.  Немачка,  7.  Словачка Република,  8.  Руска Федерација,  9.  Хрватска,  10.  Словенија,  11.  Литванија, 12.  Чиле, 13.  Тајланд, 14. Турска,  15.  Данска, 16.  Хонг- Хонг,  17.  Холандија, 18.  Швајцарска.  19.  Њуфаудленд и Лабрадор, 20.  Канада, 21.  Аргентина

Иако је први пут спроведено 2013-е,  истраживањем,  особеним у  својој врссти,  обухваћено је  око 60 хиљада ученика осмог разреда из више од 3 хиљаде  основних школа   из 21 земље  са свих континената изузев Африке.

Циљ истраживања:  добијање одговора о спремности ученика за живот у  информатичком друштву

Циљ истраживања је био да се добије одговор у којој мери су ученици овог узраста спремни  за живот  у информатичком друштву  ефикасним коришћењем рачунара,  да истражују, стварају и комуницирају  код куће,   у школи,  на радном месту и у заједници.

Одговори на три кључна питања
Организатори истраживања  су имали за циљ да добију одговоре на три  кључна питања из ове области:

1.    У којој се мери ученици овог узраста  по нивоу показане рачунарске и  информатичке писмености разликују нод дражаве до дражаве;

2.    који фактори утичу на рачунарску и информатичку писменот  упеника;

3.    шта образовни системи и школе могу да ураде  на унапређењу рачунарске и информатичке  писмености ученика.

Будућност је већ почела,  само је треба препозанти

Осим тога,  истраживање  је   изузетно важно  и зато што показује  колико је свака држава заинтересована да  се њена млада популација оспособи за све компенетенције у том,  свом,  информатичком друштву,  у будућости која је,  да парафразирамо песника Бранка Миљковића,  већ почела,  само је гтреба препознати.

А за школу и друштво у целини је значајно   да схвате колико  ученици могу постати успешни захваљујући високом нивоу информатичке писмености и, што је,  особито важно,  на који начин ће користити стечене компентенције.

Ово истраживање нивоа знања ученика је за разлику од светски познатих  пројеката које  спроводе   већ дуже од пола столећа  компаније  TIMES  и  PIRLS уникално по томе што су ескепрти први пут у историји  истраживања обратили пажњу  на  ниво компјутерске и информатичке писмености  ученика. 

Истраживање  спроведено искључиво   коришћењем рачуанра

Основна  одлика  овог истраживања се састоји у томе  што је оно спроведено искључиво коришћењем рачуанра. 

Три врсте задатака са више понуђених одговора

Процена ICILS je  била аутентична и компјутерски заснована.

Дате су три врсте задатака и са више понуђених одгвора или израдама програма на основу реалних стимуланса  материјала,  софтверских стимулација,  генеричких аплиакција,  тако да су ученици  морали да заврше програм  као одгвор на инструкцију. Аутентични задаци  су захтевали  од ученика  да модификују или реше  информатичке  задатке  коришћењем „уживо“ софтверских  апликација. 

Прикупљање подтака о коришћењу рачунара изван школе

Ученици су били упућивни да прикупљају информације о коришћењу рачунара  изван школе,  а попуњавањем   упитника  испитаници су изражавали  своје ставове према технологији  и комјутерским вештинама.

Истраживани и школски,  као и национални и државни контекст о месту рачунарства и информатике у образовним програмима земаља учесница

У упитницима  које су школе попуњавале  питања су се однсоила на употребу рачуанар у њиховим рсурсима у установи. 

Национални ни државни  контекст истражиавања је обухватао   прикупљање података  о месту информатке и рачунарства у образовним прграмима земље, ситемској образовној политици и пракси  на плану развоја  рачуанарске и информатичке писмености, стручности предавача и посебно  о дигиталним технолошким ресурсима  школе.

Скала са четири нивоа рачунарске писмености

Ученици  осмог разреда у земљама у којима је вршено истраживање рангирана  су у четири нивоа информатичке писмености.

На првом нивоу скале  се захтева само  приемена   стандардних програмских команди,  једноставнијих комуникативних задатака, док на највишем,  четвртом,   је неопходно да се овлада умењем оцењивања  веродостијности и поузданости информација. 

Тестирани и наставници:  мање од половне њих  сматрају се професионалцима за рачунарство

Истраживање је показало да мање од половине наставника који предају информатику себе сматра проефсионалцима за  рачунаре.

Увереност у своју компетецеју,  што је и разумљиво,  изразили су наставнци млађи од 40 година.

Само 22 процената  наставника рачуанарства и иформатике  прошло је   кроз  специјалну обуку  за овај предмет. 

Постоји  ли у свету копјутерска писменост  као таква?

Ово питање се неизбежно намеће након упознавања са резулатима истрживања ICILS -2013,  тим пре што  они показују   да  не мали број  ученика    није  савладао  елеменатрну   обученост   на нивоу читања и разумевања  задатака. 

Тешко је такође говорити и да школа даје велики доприснос развоју копјутерске и информатичке писмености.

Исте бољке муче школе из 15 земаља у којима су вршена истраживања 

Осим у школма из првих шест  земаља у којима  су  у овом истраживању остварени најбољи резулатати,  у осталих петнаестак  земаља школе се  суочавају  у овој области са заједничким проблемима које карактеришу: недостатак квлификованог технолошког кадра за подршку  све вишим захтевима  комјутерске и информатичке обуке, оскудевање  у квалиетним,  ефективним уџбеницима и приручницима,  непостојање  сталног програма професионалног  усавршавања  и развоја наставника овог предмета, недостатак прогрмског материјала, мали број рачунара  велике снаге,  недовољни пропусни опсег  и споре везе са интеренетом. 

ICILS инаугурисан 2010.  у Амстердаму

ICILS je  инаугурисан још 2010.  године на првом састанку  националних координатора одржаном у Амстердаму,   на коме је постављен оквир и утврђен развој овог пројекта,   и настављен 2011.  године кад је сачињен пилот програм анкете.

Тест је објављен   у првој пловони 2012-e,  а главно прикупљање података уследило је на почетку  (за северне) и на крају 2013. (за јужне  државе хемисфере),  кад је и објављен Извештај о резултатима,  док ће техничко извештај бити обелодањен у марту ове,  2015.  

Управљање истраживањем

У  функцији међунаордног  центра  који управља овим истарживањима служи Аустарлијски савет за педагошка истраживања,  координатор пројекта  је др Џон Аинле, (dr John  Ainley), директор  истраживања mr Јулиан Фраилон (mr Julian Fraillon) Процену  је урадио  др  Вофрам Шулц (dr Wolfram Shulz),  а дизајнирање  и одговорност за спровођење пројекта и обраду подтака преузели су на себе Секретаријат IEA у координацији са националним центрима земаља учeсеница у истраживању.

Финансирање пројекта

Свака земља обухваћена   ICILS  истрживањем  обавезна је да  за 5 година (2010-2014)  уплати  за сваку годину на име котизације учешћа у пројекту по 15.000 долара   или  15.000 евра,  укупно по 75.000 долара или  исто  толико евра.

Европске земље за ову намену добијају  финансијску подршку  од Генеарлног директоријума Европске комисије за образовање и науку.

Бранко Ракочевић