Зворник: Куле као сведоци векова

 Зворник – Стара средњовековна тврђава Ђурђев град, са својим зидинама и кулама, доминира на брду изнад Зворника. Од самог уласка у град и пролаза кроз бројне одаје, све упућује на стотине година бурне историје Зворника, али и ближе и даље околине Подриња.

Град се први пут помиње 1410. године, али постоје трагови о постојању илирске или келтске градње на овом подручју.

„Постоје јасни подаци да је у доба римске власти ово место била раскрсница путева који су водили од Сребренице, где је боравио римски прокуратор, односно управник рудника олова и цинка, до Сремске Митровице. По Киперту и Милеру Ад Дринум је био смештен на подручју данашњег Зворника, што значи да је постојао и у ранијем периоду“, каже Рајко Аврамовић, дугогодишњи просветни и музејски радник.

Не постоје прецизни подаци о томе ко је градио ову тврђаву. Претпоставке говоре да су је градили босански феудалци и, као највероватнији градитељи, помињу се властела Златоносовића, која је у том времену владала овим делом Босне, а столовала у данашњем Зворнику.

Браћа Златоносовићи, Вукмир и Вукашин, 40 година пре Косовске битке, имали су овде свој дворац са донжон кулом, високом 20 метара. Тада је ово била једна од најјачих колонија Дубровчана, а, према њиховим подацима, било их је око 640, па је петина или шестина европских потреба сребра ишла преко ових трговаца у Зворнику.

„Зворник се помиње 1410. године, када се мађарски краљ Жигмунд налазио у његовој околини, а 1435. године ова област потпада под угарску власт. Већ 1432. године помиње се Теочак који је био под управом Златоносовића, као утврђење изнад речице Тавне, коју мађарски краљ поклања србском деспоту Ђурђу Бранковићу. Годину дана касније деспот Ђурађ преузима Зворник.“

Тврђава носи назив Ђурђев град по Ђурђу Бранковићу, мада је он само заоблио зидове кула, који су били четвртасти због одбране. Из тог периода постоји и легенда о проклетој Јерини, жени Ђурђа Бранковића, па се данас ово утврђење често назива и Јеринин град или град Проклете Јерине.

Град чине три међусобно повезане целине. Доњи град, који се налази поред пута Зворник – Сарајево, Средњи, који је и најстарији, коме је данашњи изглед дао деспот Ђурађ, 1433. године, када је загосподарио Зворником, и Горњи град, на око 407 метара надморске висине.

„Највеђи део Горњег града порушен је 1878. године, где је направљена касарна, цистерна, бастиони и магацини. Градска тврђава кроз историју имала је важан војни и економски значај, а у аустроугарском периоду, поред херцеговачког војног објекта у Билећи, овај објекат у Зворнику је био најважнији“, објашњава Аврамовић.

Данас тврђава има Доњи град површине око 7.600 метера квадратних, Средњи град од 33.000 и Горњи град од 8.000 квадрата. У унутрашњости зидина је седам кула, осам бастиона, две барутане, неколико табија, један казамат, цистерна и касарна.

Године 1964. извршении су конзерваторско-рестаураторски радови на подручју Доњег града. Мања археолошка истраживања на локалитету Ђурђевог града вршена су 1998. године.

Истраживања су вршили др. Ђорђе Јанковић из Републичког завода за заштиту споменика културе Србије и магистар Мирко Бабић, директор музеја Семберија у Бијељини.

Општина Зворник је 2011. године покренула Пројекат за рестаруацију и обнављање ове грађевине. У оквиру пројекта о рестаурацији, конзервацији и археолошким истраживањима, планира се изградња додатних објеката, као што су музеји, сувенирнице, ресторани и слични, чиме би се привукли туристи.

Јеринин пут страсти

У плану је и градња стазе са друге стране тврђаве. Та стаза која води од Градске капије (Доњег града) до зидина тврђве, названа је „Јеринин пут страсти“, према легенди о незаситој господарици Јерини, која је заводила младе момке из своје пратње, а затим их ноћу бацала кроз тајна врата са највише куле у Дрину, да не би било сведока њеног ноћног распусног живота.