Почетна страница > Новости

Моноград Мирни – „дијамантска престоница” Русије

/ vostok.rs   | 16.04.2017.

„Руска реч” наставља са публикацијом серије материјала о животу руских моноградова. Реч је о градовима у којима огромна већина становника ради у једном великом предузећу. Случај Воркуте, једног од највећих угљенокопа у Русији, показује како је нестабилан живот градова чија је судбина везана за експлоатацију природних богатстава.
Моноград Мирни – „дијамантска престоница” Русије


Свако ко дође у Мирни видеће у самом граду огроман површински коп широк преко једног километра. То је такозвана кимберлитна јама „Мир”. По њој је град добио име и захваљујући њој постоји. То је познати рудник дијаманата. Мирни се налази на западу републике Сахе (Јакутија) и познат је као „дијамантска престоница” Русије.

Град је настао током 1950-их, када је на територији Јакутије пронађено неколико великих налазишта дијаманата и када се кренуло са њиховом индустријализаци
јом. Мирни је типичан моноград. Већина његових становника ради у руднику светског дијамантског гиганта, компаније „Алроса”.

Илустрација: Јуриј Смитјук/ТАССИлустрација: Јуриј Смитјук/ТАСС

Напредан град

Ајталина (сва имена су измењена) је рођена и одрасла у Јакутску, главном граду републике Јакутије. Заједно са мужем Генадијем се преселила у Мирни пре осам година, када је мужу понуђено руководеће место у предузећу за експлоатацију дијаманата. „Када сам се удала за Генадија и кад смо се спремали да дођемо овамо, мислила сам да ћу се купати у дијамантима”, смеје се Ајталина. „Наравно, муж ми је брзо објаснио да сви дијаманти припадају држави и да се њихова експлоатација строго контролише, тако да дијамант није могуће изнети и донети кући”.

Ајталина је шефица супермаркета. Она и Генадиј имају двоје деце. „Мирни је далеко мањи од Јакутска, али никада не бих пожелела да се тамо вратим”, каже она. „Ово је одлично место за младу породицу. Свуда око града је чиста тајга, има пуно река и језера, а ми довољно зарађујемо тако да наша деца имају све што им треба. У Јакутску је гужва и није тако чисто као овде”.

Према Ајталининим речима, она и муж имају добре плате и могу да купе све што им треба, а могу себи да приуште и редовна путовања, утолико пре што град има и аеродром. Ајталина сматра да је Мирни напредан и толерантан град: „У Јакутску су мог мужа често вређали због националне припадности, јер је он Рус. И мене су критиковали што сам јакутске националности, а удала сам се за Руса. Овде тога нема, јер Руси чине половину становника који раде у предузећу. У Мирном се не гледа које си националности, него да ли си добар радник”.
Илустрација: Николај Зајцев/РИА НовостиИлустрација: Николај Зајцев/РИА Новости

Градски проблеми

Међутим, многима живот у Мирном није толико сладак. Олга и Хотој су као и Ајталинина породица дошли у Мирни пре десетак година. Имају двоје деце, Хотој ради у комбинату, а Олга је учитељица.

Рекло би се да је случај доста сличан претходном, али није тако. Олгина породица једва саставља крај с крајем. Они су принуђени да живе у дрвеној бараци и већ неколико година не могу да оду на одмор. Олга сматра да је главни разлог социјалног раслојавања политика компаније „Алроса”: „Муж већ годинама ради на копу, али има малу плату, а није му омогућено напредовање у служби. Поред тога, компанија штеди на својим радницима – стално смањује социјално осигурање, а ако неко почне да се жали лако може остати без радног места”.

Олга је незадовољна и високим ценама у Мирном. „Намирнице су претерано скупе”, жали се она. „Поред тога, прилично су лошег квалитета”. Слична ситуација је и са превозом: „Хтела бих да одем до Москве, да посетим своје, да одведем децу на море, али ми не можемо то себи да приуштимо. Авионске карте су прескупе”.

Она такође истиче да се у Мирном стално осећа недостатак квалификованих кадрова осим стручњака за рударство. На пример, готово да нема добрих лекара и учитеља. Проблем би могао бити решен ангажовањем људи из других региона, али, по Олгиним речима, сада то није могуће: „У граду су плате изван комбината мале, нарочито у организацијама које се финансирају из буџета. Ја зарађујем 19.000 рубаља (око 300 долара), а то је веома мало с обзиром на наше цене. Ко ће у таквим условима пристати да дође код нас?”

Илустрација: Lori / Legion MediaИлустрација: Lori / Legion Media

„Дијаманти воле трудољубивост”

Живот у Мирном је пун сличних супротности. Ајталинина и Олгина породица живе у суседству, деца им иду у исту школу, али је однос двеју жена према животу и перспективама у Мирном дијаметрално супротан. Ајталина је доласком у Мирни пронашла овде стабилан приход и извор будућег благостања, а Олга сања о томе како да што пре напусти овај град.

Па ипак, у Мирни и даље из целе земље пристиже велики број младих који желе да стекну иметак у „дијамантској престоници”. „У Мирном добро зарађују управо они који заиста воле да раде”, сматра Ајталина. „Није случајно што Јакути кажу да дијаманти воле трудољубивост, а не воле грамзивост”.

Андреј Искров,
Руска реч


Повезане теме: Русија, туризам,


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »