Почетна страница > Новости

Планета Путорана: У врлетима угашених вулкана

/ vostok.rs   | 26.02.2017.
Планета Путорана: У врлетима угашених вулкана

 

Плато Путорана је сан многих љубитеља путовања. Тако се зове и резерват. То је место „где људска нога није крочила“. Ако се посматра из хеликоптера или авиона, усред мочварне тундре се види планински масив површине као Велика Британија. Ко први пут дође на ово место, највише се чуди томе што је Плато Путорана необично раван. Како је настао такав рељеф?

Прва епизода: Лава древног вулкана

Илустрација: Андреј ПоткоритовИлустрација: Андреј Поткоритов

Плато је некада био вулкан. Пре 250 милиона година на Средњосибирској висоравни су се појавиле пукотине из којих су потекле моћне реке усијане лаве. Оне су се ваљале једне преко других, хладиле се и претварале у базалтно „лиснато тесто“. Милионима година касније ту су се формирали дубоки кањони који подсећају на норвешке фјордове. Појавили су се ледници, реке са много брзака и језера са чистом водом. Евенке, северни аутохтони народ, назвале су плато „језеро са стрмим обалама“.

Илустрација: Андреј ПоткоритовИлустрација: Андреј Поткоритов

Плато Путорана је на листи светског наслеђа Унеска, јер је то „огроман и разнолик пејзаж изванредне природне лепоте“ (цитат са сајта Унеска) где су се сачували нетакнути сви арктички екосистеми: тајга, гола тундра и тундра са ретким шумама, па чак и арктичке пустиње.

Илустрација: Андреј ПоткоритовИлустрација: Андреј Поткоритов

Путорана је после Бајкала највећи слатководни резервоар у Русији. На територији платоа има преко 25 хиљада језера и на стотине бучних водопада, међу којима је и Таљниковиј, висок 600 метара. То је највиши водопад у Русији (виши је од зграде Empire State Building, која је висока 443 метра).

Друга епизода: Господари стрмих литица

Илустрација: Андреј ПоткоритовИлустрација: Андреј Поткоритов

„Ретко ко уопште угледа путоранску снежну овцу, а онај ко успе да је фотографише – тај је прави срећник. Међутим, никада се не дешава да неко проведе близу њих неколико сати фотографишући их“, написао је у свом блогу фотограф Андреј Поткоритов.

Андреј је сам пешке путовао три недеље Платоом Путорана. Са ранцем тешким 40 килограма пробијао се кроз шипражје сибирског патуљастог бора и тотално беспуће, где се комарци не плаше ни спреја „за нарочито екстремне услове“. Циљ му је био да фотографише путоранске снежне овце и северне пејзаже.

Илустрација: Андреј ПоткоритовИлустрација: Андреј Поткоритов

Путоранске снежне овце (Ovis nivicola borealis) дебелих рогова већ 10.000 година живе усамљено на Платоу. Уписане су у „Црвену књигу“ угрожених врста Русије. Њихово северно станиште је велико као Исланд, али је само 28% те „овчије“ територије под заштитом резервата.

Илустрација: Виктор МатасовИлустрација: Виктор Матасов

Овце пасу близу река и шуме, али су им преко лета ипак најомиљеније избочине на стрмим литицама, где се крију од вукова, ждераваца и ловокрадица. Није чудно што је путоранска снежна овца слабо изучена, и што је тешко установити тачан број јединки ове популације. По последњим прорачунима, има их највише 6.500.

Трећа епизода: Људи који иду на Север

Илустрација: Андреј ПоткоритовИлустрација: Андреј Поткоритов

Стотинама година је Плато Путорана био као неосвојива северна тврђава на путу аутохтоних народа и руских путника. Истраживач северног пола Александар Минендорф је почетком 20. века са експедицијом Руске академије наука лутао са Евенкама од једног привременог станишта до другог, али само дуж обронака Путоране. Водио је етнографске и топографске белешке.

Плато се појавио на картама тек после Другог светског рата, када је близу Нориљска почела индустријализација налазишта бакра и никла. Од тада је итересовање туриста за ово подручје све веће.

Илустрација: ShutterstockИлустрација: Shutterstock

„Риболов, природа, пешачки туризам – има разлога да се оде на Путорану“, каже новинар и путописац Викторија Рефас, која је у лето 2016. године провела на Платоу 66 дана у археолошкој експедицији.

„Постоји неколико варијанти да се оде на Плато. Прва је да се уплати туристички аранжман и да се недељу дана проведе у подножју Путоране у одмаралишту или ауто-кампу, у организацији туристичке агенције.

 

 

Друга варијанта је пешачки поход или комбинација пешачења и пловидбе, коју такође организују приватне фирме. То траје недељу или две. На пример, не рачунајући карте до Нориљска пешачки поход са пребацивањем преко воде чамцем кошта око 40.000 рубаља. Може се и самостално ићи у поход, али се претходно мора добити дозвола у Путоранском резервату. Важан услов је да вам одредиште буде место где могу да вас ’покупе’ радници резервата.

Трећа варијанта одговара имућним туристима. То је екскурзија хеликоптером која се може наручити у Нориљску“. Та екскурзија траје 32 сата са ноћењем у удаљеном шумарском газдинству, и кошта 11.000 рубаља по особи. Хеликоптер се посебно плаћа, и то директно авио-компанији. Велика група плаћа око 150.000 за један сат лета на хеликоптеру Ми-8, а мања група од четворо људи плаћа 75.000-90.000 рубаља сат лета неким мањим хеликоптером.

Савети туристима

Ако планирате да посетите Плато Путорана, не заборавите да је то сурово подручје. Зимска сезона овде траје од септембра до маја, и зато и лети морате носити добре дубоке ципеле, топле чарапе, јакну, капу и кишну кабаницу. Комарци су посебан проблем на Северу. Има их веома много. Будите спремни за неку врсту нелагодности: или да трпите уједе, или да носите специјалну заштитну мрежу. Ево шта каже фотограф Андреј Поткоритов:

 

 

„Првих дана похода сам дуго размишљао шта да напишем својима за комарце. Ако напишем ’овде има веома много комараца’ или нешто слично, то уопште није ни приближан опис стварног стања. Никада у животу нисам јео комарце, али у походу сам морао да се навикнем на њихов укус, прилично одвратан звук и мирис када их згњечим на лицу. У покрету се дише на уста, и врло често комарци улећу у уста. Нећу ваљда да их испљунем, кад их дневно и иначе поједем по 450 грама? Ако скувам чај или кашу, одмах из неког разлога 10, 20 или 30 комараца улеће и остаје тамо. У почетку сам покушавао да их уклоним, али сам брзо схватио да је то узалудан труд. Припрема шатора за спавање је посебна прича. Човек мора добро да се помучи пре него што их све уништи“.

Крените у виртуелно путовање на језеро Собачје у резервату Плато Путорана да бисте видели јесте ли спремни за боравак у северним условима ради природних лепота:


Повезане теме: Русија, туризам,


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »