Осам чињеница о царском успутном дворцу Катарине Друге

У Тверу је завршена рестаурација дворца подигнутог у 18. веку, који је служио Катарини Другој као одмаралиште током путовања између старе и нове престонице, тј. између Москве и Петербурга. Дворски комплекс са парком је страдао у ратовима и револуцији, а сада је реконструисан по фотографијама и документима из царског периода.

1. Подигнут је на „царском“ друму

Петар Први је 1712. године пренео престоницу из Москве у тек изграђени Санкт Петербург. Од тада је пут између ова два града постао важна „царска“ саобраћајница. За два века, колико су цареви њоме путовали, близу ње су подизани градови и манастири. У другој половини 18. века, за време Катарине Друге, пут је поплочан каменом, а дуж њега је подигнуто 11 успутних двораца (на сваких 65 км по један. Они су служили за царичин одмор током путовања. Један од најлепших је дворац у Тверу, старинском граду на обали Волге.

2. По архитектури се разликује од осталих двораца

Већина поменутих двораца се не одликује посебно атрактивним изгледом. То су скромна здања на спрат са троугластим фронтоном у центру. Сва су грађена по истом моделу и када их царица није користила већином су служили као поште и хотели. Дворац у Тверу је био изузетак. Он је грађен по угледу на петербуршке свечане резиденције. У њему су организовани балови и пријеми. Катарина је 1767. године одсела у овом дворцу за време великог путовања из Петербурга у Симбирск (данас Уљановск, око 900 км источно од Москве), на коме ју је пратила свита од 2.000 људи, а међу њима аустријски, француски и енглески амбасадор. По раскоши намештаја са Тверским дворцем се могао упоредити можда само Петровски успутни дворац у Москви.

3. Подигнут је на месту пожара

Велика градња у Тверу је почела 1763. године, после пожара у коме је изгорео дрвени кремљ заједно са другим градским објектима. За потребе обнављања града у складу са новим архитектонским планом у Твер је послат архитекта Петар Никитин, аутор генералних планова многих градова руске провинције (на пример, Калуге и Торжока). Захваљујући њему Твер је по оцени Катарине Друге постао „други град по лепоти, после Петербурга“. Никитин је пројектовао дворац на месту изгорелог архијерејског здања на обали Волге.

Карло Роси „Поглед на успутни дворац у Тверу“ (1800. година)

4. Градили су га чувени неимари

За изградњу и преуређивање дворца ангажоване су најбоље архитекте. Никитинов помоћник у изградњи био је млади Матвеј Казаков, који је касније пројектовао зграде Сената у Московском кремљу, Московског универзитета и Петровског успутног дворца. Украшавањем спаваће собе и других унутрашњих просторија бавио се Вален-Деламот, који је пројектовао Мали Ермитаж и Академију ликовних уметности у Петербургу. Почетком 19. века дворац су за нове власнике преуредили Карло Роси и Осип Бове. Један је пројектовао здање Главног штаба на Дворском тргу, а други Бољшој театар. Иконе за дворску цркву насликао је Владимир Боровиковски, најбољи портретиста Катаринине епохе.

5. Ентеријер је уређен као у престоничким дворцима

Ентеријер је од самог почетка уређен по угледу на свечане резиденције. Имао је скупоцене тапете од текстила, холандске зидане пећи са керамичким украсима, паркет, стубове од гипса који су били имитација мермерних стубова, богате вајане украсе, огледала, челичну ограду на степеницама и бронзане лустере. Просторије су биле украшене сликама и скулптурама. Познато је да је царица заволела овај дворац. Његов раскошни намештај истицали су и савременици у својим мемоарима.

6. Био је стециште високог друштва

Почетком 19. века намена дворца је промењена. Поред тога што је у њему одседао император за време путовања, дворац је постао и резиденција генерал-губернатора Тверског краја, принца Георга Олденбуршког и његове жене, велике кнегиње Јекатерине Павловне, сестре императора Александра Првог који је лично учествовао у преуређивању дворца. Тада је овај дворац постао још једно стециште високог друштва и модерни књижевни салон. Управо овде је чувени историчар Николај Карамзин читао Александру Првом главе из „Историје руске државе“.

Стара фотографија успутног дворца у Тверу

7. Рестаурација је почела пре 5 година

Обнављање дворца је почело 2012. године. У совјетском периоду многи елементи декора су изгубљени, а предмети су нестали, али је у процесу рестаурације дворцу у највећој могућој мери враћен првобитни облик. На пример, на главном степеништу су обновљени живописни панои чувеног академског сликара Фјодора Брунија, а Каналетова платна која су га красила пренета су у музејске сале. Од некадашњих богатих украса сачувана је гарнитура намештаја са позлаћеним сфингама на наслонима за руке, направљена према нацрту Карла Росија, а такође фотеље са лабудовима другог чувеног архитекте, аутора Казанске цркве у Петербургу, Андреја Воронихина.      

8. Постао је музеј још у царском периоду

Последњих пола века у салама успутног дворца смештена је Тверска обласна галерија слика. Дворац је постао музеј још у царском периоду. Наиме, 1894. године овде је организована изложба московских и петербуршких уметника, а две године касније је отворен историјско-археолошки музеј. Током 1960-их година су обновљене сале које су биле оштећене у Другом светском рату, а у њих су смештене слике међу којима су и остварења чувених руских сликара 18. и 19. века – Боровиковског, Левитана, Коровина и Серова.

Ирина Осипова,
Руска реч