Анкара – Током недавне посете Сергеја Лаврова Анкари, Турска је престала критиковати Русију због Сиријe. Јер „нема земље, која више од Турскe страхује од Русије“, пише The Atlantic.
Невољност Турске да ступа у конфротацију са Русијом, публикација доводи у везу са историјским разлозима. У прошлости, између две земље, било је 17 ратова, које је, сваки пут, започињала и побеђивала Русија*. Као резултат тога, Отоманско царство је изгубилo огромне територије, од Кримa дo Черкасије, тако да до дана данашњег у Турској говоре: „Бежи ко турчин од руских черкесa“.
Од тада je у Турској „дубоко укорењен страх од Русије“, закључује Атлантик. То је страх од Русa, каже аутор колумнe, који је страх примораo земљу да тражи заштиту НАТО-а и захваљујући томе, у њој је добио једног од најоданијих савезника САД током хладног рата.
Иако су се у последње време, руско-турски односи побољшали, „подсвест русофобије“ у Турској није нестао. Године 2012, аутор колумне је поставио питање турском политичару, да ли ће Турска предузети једнострану војну акцију против Асадовог режима у Сирији? „Не против воље Москве – одговорио је он. – Руси могу јадним учинити наш живот, и они су добри у томе“!
Неки страхови су стварни и темеље се на реалној основи, примећује Атлантик. Турска зависи од енергената из Русије: у земљи нема гаса, нема уља, нема нуклеарних електрана. Дакле, више од половине природног гаса, Турска добија од Русије.
Дакле, Анкара неће противречити Москви, чак и ако руска политика буде у супротности са интересима Турске – као, на пример, у случају Асадовог режима, који Турска настоји да збаци.
The Atlantic такође помиње и питање безбедности. У 1980-их година, Русија је помогла при стварању Курдистанске радничке партије (ПКК), која је деценијама водила терористичку кампању против Турске, где је погинуло више од 30.000 људи. Русија, пише овај магазин, наставила је да подржава ПКК, чак и после пада комунистичког режима.
Када је Анкара почела да подржава сиријску опозицију, ПКК је извео нови напад. Очигледно, сматра аутор, напади долазе из Ирана, који жели да „казни Турску за свој став против Асадовог режима“. И Анкара, према мишљењу новинарa, страхује, да би Русија могла да уради исто, ако Турска изврши инвазију на Сирију.
Дакле, Турска поново тражи заштиту НАТО-а. С обзиром на страх од Русије, Турска би могла да предузме војну акцију против Асадовог режима, „само уз пуну подршку НАТО-а“.
Након свега, када је реч о Москви, историја се за Турску увек понавља, истиче Атлантик: „Не би требалa да стоји на путу Русије“!
