Режисери наше трагедије

 

Ђинђић је изведен на стрељање јер је хтео да направи озбиљан заокрет у својој промашеној политици. Упркос томе што је он главни кривац за пропуштање историјске прилике да се реформише и модернизује из корена Србија, његова похлепа и сујета су биле јаче од његових историјских обавеза, након две године власти схватио је да прави грешке, да тако даље више не може, да је изабрао погрешне људе око себе, да је промашио смер кретања и одлучује се да све промени. Податак да је почео темељно да изучава српску историју најбоље потврђује ову моју тезу. Верујем, познавајући га одлично, да је тада добио провиђење и да је био озбиљан у намери да примени све оно о чему смо деценију пре његовог доласка на власт причали да треба да се уради у Србији. Међутим, његовим најближим политичким сарадницима, тајкунима, криминалцима и припадницима Тајне службе није одговарао тај нагли заокрет. Они су тим заокретом све губили, док је Србија добијала прилику да се промени. Зато су га извели на стрељање.

 

Режисери наше трагедије нису ништа предузели да се стрељање спречи. Знали су шта се спрема, али им није било у интересу да то зауставе. Напротив, стрељање се уклопило у њихову режију. Ђинђић се већ био отргао њиховој контроли. Велики Брат то није могао да поднесе.

 

Зато на власт доводе неспособног , размаженог и метиљавог фолиранта Бориса Тадића. Доводе га у кућу Великог Брата и агенти ЦИА врше лоботомију. Мењају из темеља његову личност. Постаје агресиван, нападан, енергичан и суперактиван. Признаје да није поносан што је председник Србије и окупља око себе криминалну политичку групу за пљачкање државе. Задатак му је да потпуно политички неутралише успаваног Коштуницу, који је Идеолог вербалног легализма и салонски националиста, али, ипак, политичар који их нервира. Коштуница, окружен политичким дебилима и сецикесама, наводно необавештен, добровољно се повлачи у политичку нирвану. Његови сарадници су се довољно накрали да Борис Тадић, који уводи култ личности, не жели да их судски процесуира да би омогућио својим пајтосима и саветницима да пљачкају државу на свим нивоима власти.

 

Великом Брату то одговара. Међусрбска свађа и заједничко пљачкање државе је главна политичка активност у Србији. То се уклапа у стратегију коначног кажњавања Срба и Србије као реметилачког фактора на Балкану.

 

Посебна улога лоботомираног БТ је била да национално понизи Србе и због тога је добио задатак, нарцисоидно глумећи регионалног играча, да се свима извињава, терајући српску скупштину да призна геноцид, што је незабележено у историји парламентаризма.

 

БТ је одрађивао пуних осам година све преузете обавезе.

Био је толико ревносан да је претеривао у вршењу своје власти.

Култ личности се претворио у фарсу.

Сиромашни и опљачкани грађани Србије су стењали под стегама жуте криминалне банде, која је извршила највеће пљачке у историји Србије и потпуно обесмислила демократију и парламентаризам.

 

Требало је завршити најтежи посао. Требало је признати независност Космета.

БТ је био толико омражен у народу да је постало опасно да он одради тај посао.

Велики Брат одлучује да замени истрошеног БТ новим политичким снагама. Политичким снагама које су имале национални предзнак, јер ће лакше бити са њима да убеде грађане да мора да се призна независност Косова.

Тако су доведени на власт лажни националисти. Тријумвират Неверног Томе, Аце Драмосера и Малог Слобе. Али, припрема за њихов долазак на власт је урађена много раније, још у време владавине БТ.

 

Велики Брат је дао налог да се разбије ултрадесничарска СРС, чији идеолог је у Хагу потукао све намештене оптужнице, показао сву своју интелектуалну надмоћ над непрофесионалним тужилаштвом и корумпираним судијама, чија популарност је расла, јер је грађанима било јасно да се у Хагу суди Србима и да су Срби окривљени за све извршене злочине.

Разбијање СРС је ишло прилично лако. Неверни Тома је био вечити губитник на изборима и други човек странке и желео је да доживи, напокон, политичку афирмацију. Тражио је своју политичку прилику и Велики Брат му је то омогућио. Аца Драмосер је већ годинама био кооптиран да ради за службу Великог Брата, због чега га је Шешељ отерао из странке, па је морао, после његовог псећег цвиљења и кукања, уз велику молбу пријатеља странке,који су признали да Аца не зна ништа друго у животу да ради негио да служи некоме моћноме у политици, некоме ко ће му издавати наређења и ко ће га контролисати, да га врати,јер се сажалио на њега и пружио му последњу прилику.

 

Операција је коштала 8 милиона евра. Путин је то отворено рекао Неверном Томи на пријему у Москви и показао му да имају све информације из службе Великог Брата.

 

Велики Брат је први пут признао да цуре информације из њихове службе према Путину,али да по први пут они немају никакве информација из Путинових служби.

 

Политички лешинари су добили поуздане информације да је БТ пуштен низ воду и да СНС преузима власт. Тако су рециклирани политички олош из свих политичких странака кренули да се укључују у СНС, јер су знали да их ту чекају нове апанаже.

СНС је постало сметилиште за све политичке конвертите, барабе и вуцибатине.

 

Све је припремљено за долазак на власт нових поданика Великог Брата.

Желећи да се обезбеде у сигурност свога пројекта, службе Великог Брата убацују у комбинацију уцењеног Малог Слобу, коме прети хапшење због неколико афера и директне сарадње са балканским нарко босовима. Када је Мали Слоба био на молитвеном доручку, позван је у просторије ВБ и показани су му сви филмови и његове слике у друштву нарко босова. Мали Слоба је био запрепашћен и пристао је на безусловну сарадњу. Није имао стрпљења да се врати, него је из Империје поручио, сав раздраган, да Велики Брат рачуна на њега.

 

Самозаљубљени БТ није ни слутио шта му се спрема.

Пребогати саветници су веровали у сигурну победу њиховог заштитника.

Нису пратили да је Велики Брат ангажовао Весну Пешић да зада смртни политички ударац БТ. Најважније је било да грађански део друштва, који никада не би гласао за Неверног Тому, откаже послушност БТ и да не гласају за њега. Весна Пешић је била отворена и тражила је да се не гласа за БТ, него за Неверног Тому.

То је , наизглед, био апсурд, али наредба Великог Брата је морала да се изврши.

 

Изборна крађа, просипање летака, претње, коалициони обрти и друга политичка замајавања су служила да се јавност забави и да се добије утисак да је створена нова политичка коалиција по вољи грађана, а не по вољи Великог Брата.

 

Велики Брат је имао свог главног играча на кога су типовали – Аца Драмосер.

Позвали су га у посету Великом Брату и службеници ЦИА су одрадили лоботомију.

То су заиста урадили савршено.

Све су супротно урадили од БТ. Аца Драмосер је био други тип личности и они су одлучили да га – успоре. Тако смо добили еуропског будисту, уместо радикалног шовинисте.

 

Послушни медији су се поклонили новом господару Србији.

Поданички и рајетински менталитет новинара данас кулминира у стварању новог култа личности. Ако пажљиво погледате лице Аце Драмосера, онда вам је потпуно јасно, уколико сте бар прочитали једну књигу из психологије, да тај политичар има велике психичке проблеме. Аца је данас спреман све да уради да спроведе налоге које је добио.

 

Изборна воља грађана је погажена. Избори су били велика превара. Зато сам, уочи избора, и писао да су се Курта и Мурта договорили и да ћемо нову власт морати да рушимо на улици у мирним грађанским протестима.

 

Аца креће у обрачун са корупцијом и криминалом. Хапси се и битанга Мишковић, како би се ојачала популарност Аце пред издају и продају Космета, Аца у друштву светских лидера, Аца у друштву шеика, Аца покреће производњу, Аца прави ракетне система, Аца хапси, Аца спашава Звезду, Аца говори о млеку, Аца на свим телевизијама понавља исте грешке свргнутог кловна БТ. Све је исто само се кловнови мењају.

Режирано је да се преговори дешавају у девет рунди, мада нема никаквог папира око кога се преговара, пошто Велики Брат има папир који се мора потписати, режирано је да почне емитовање Великог Брата и Фарме, режирано је да се баш сада отворе филмови о хомосексуалним активностима Качавенде, филм је намерно пуштан да би се гледаоцу смучило и да се СПЦ избаци из игре, режирају се нова хапшења- Беко, Лабус и Ацин пријатељ, све је савршено урађено да би се признала независност Косова.

 

Срби у Босни се називају Босанцима. Неверни Тома, Војвода од зарђале кашике, признаје да је Србија починила геноцид и извињава се за нешто што Србија није урадила. Стављен је параф на издају. Посланици су уцењени да морају да признају Споразум о издаји Космета. Медији су потпуно контролисани.Цензура је као у време када је Аца био министра информисања у милошевићевој влади. Прети се свима који се буне. Прети се свима који другачије мисле. Прети се Србима са Космета да ће им се укинути плате и да ће се предати Приштини на служење. Прети се да ће специјалне јединице Приштине интервенисати на северном делу Космета.

 

Народ је потиштен и уплашен.

Никоме се више не верује.

Грађани знају да је све превара, нису глупи, али не знају – ко је алтернатива?

 

Ко?

Ко је тај који може да поведе грађане?

Коме да верујемо када су сви исти?

Када су нас сви издали и продали?

 

Србска инелигенција је поданичка и поткупљена.

САНУ не постоји. Треба их одмах распустити.

Универзитет је уништен.

Студенти незаинтересовани за судбину државе и нације.

СПЦ обрукана.

Србија је окупирана изнутра.

Никада нисмо били у тежој ситуацији.

 

Имали наде за спас?

Има.

Требамо да ширимо слободарске идеје и да се повезујемо.

Историја је најбоља учитељица живота.

Ова издајничка власт ће бити потрошена као и сви досадашњи који су били на власти.

Одбациће их Велики Брат и згњечиче их петом.

Само када изврше оно што су добили да ураде.

Важно је да не пристајемо на окупацију.

Важно је да будемо достојанствени и храбри и да мислимо својом главом.

Важно је да знамо шта треба да радимо.

Важно је да не прихватимо понуду Великог Брата.

То је најважније.

Остати непоткупљив и слободан, јер тада не могу да те уцењују.

Важно је да радимо на себи и да просвећујемо људе.

Важно је да се окупљамо и удружујемо, да правимо братсво.

 

Велики Брат има великих проблема да сачува Империју у растројству.

Велики Брат губи утицај и моћ.

Важно је само да му ми не помажемо да опстане.

Нека Велики Брат пропадне.

То је једино могуће ако не прихватимо сарадњу са њим.

Ако не желимо да играмо у његовом филму. Тада ће се све изменити.

Отвориће се простор за стварање новог плитичког система и простор да нови људи уђу у политику.

 

Аутор: Биљана Дјоровиц

пише : Бранко Драгаш