Италија: Председник раздора

Италија која већ скоро месец дана живи без праве владе ризикује да остане и без председника. У покушају да нађе излаз из унутарполитичког ћорсокака и да означи путеве ка консолидацији, низ представника левог спектра кандидовао је за председника земље Романа Продија, бившег министра земље и бившег председника Еврокомисије. У међувремену, политичке трзавице само у једној земљи прете економским губицима за читаву зону евра, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Силвио Берлускони већ је обећао да учини све како његов заклети противник не би постао председник: Ако он то постане, за нас све ће бити боље да напустимо земљу. Гласање о кандидату који ће наследити актуелног председника Ђорђа Наполитана треба да започне наредног четвртка. Како се очекује, одлучујући може да буде став треже снаге у парламенту, покрета Пет звезда блогера, комичара и европског скептика Бепеа Грила. Он има невиђену подршку омладине којој обежава уклањање „стараца“ и корупционера са власти, решавање проблема незапослености и илегалне миграције, па чак и замену традиционалних општих избора гласањем на Интернету. Управо ове идеје данас постају све таженије у Италији. И Бепе Грило данас је расположен пре позитивно у погледу кандидатуре Романа Продија.

Раскол између главних фактора на италијанском политичком пољу који постаје све дубљи наводи на претпоставку да ће се дебате заоштрити. Професор политичких наука римског универзитета Рома Тре Пјетро Грили ди Кортона у интервјуу за Глас Русије отворено је окарактерисао актуелну политичку ситуацију у Италији као ћорсокак.

- Политика Италије се нашла у ћорсокаку после парламентарних избора због неспремности једне од три странака да учествује у коалицији. Осим потребе да се формира влада, имамо посла са изборима за предедника Италије. Дошло је време преговора о новој кандидатури, и то отежава читаву ситуацију, већ продубљену економском кризом. Треба хитно формирати владу за даљу обнову економије. За сада је тешко претпоставити како може да се развија актуална политичка ситуација. Могућа варијанта је формирање привремене владе. Највероватније је да ће то бити влада Демократске странке и странке Народ слободе. И током године грађане Италије ће поново позвати на биралишта.

У сваком случају, спорови око председничке фотеље мало помажу решавању главног задатка – формирању владе која би могла да функционише, што од Италије очекује руководство ЕУ. Ова последица италијанске кризе прети економским проблемима и другим великим економијама, повезаним јединственом валутом. Што се тиче италијанске специфике, унутарполитичка криза која траје може да претвори председничке изборе у арену геополитичког разрачунавања, са свим жалосним последицама по земљу и њен имиџ у очима европљана.

Петар Искендеров,