Почетна страница > Новости
Кинески парламент је у усвојио закон о националној безбедности којим се додатно осигурава безбедност у Хонг Конгу, а антикинески протести у том аутономном граду поново су почели предлогом закона.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
РТ: Кинески парламент усвојио Закон о националној безбедности усред протеста у Хонг Конгу
28.05.2020. год.
Кинески парламент је у усвојио закон о националној безбедности којим се додатно осигурава безбедност у Хонг Конгу, а антикинески протести у том аутономном граду поново су почели предлогом закона.
Предлог закона је одобрио Национални народни конгрес, а седници парламента присуствовали су председник Кси Ђинпинг и премијер Ли Кећанг.
Детаљи новог закона, који би требало да ступи на снагу до августа, још нису објављени. Сматра се да закон садржи оштрије казне за ствари попут вређања кинеских националних симбола, покушаја одвајања територије од земље и употребе насиља за застрашивање људи у циљу даљег политичког спора.
Успут, радикални елементи хонгконшког протестног покрета потпадају у опис дела у закону. Током месеци антивладиних протеста, неки активисти су уклањали кинеску заставу, позивали стране силе да пошаљу трупе у Хонг Конг и водили кампању вандализма против предузећа за која сматрају да су лојална Пекингу.
Демонстранти наводе да централна влада додатно повређује посебни статус Хонг Конга према аранжману „једна земља, два система“. Бивша британска колонија враћена је под кинески суверенитет 1997. године споразумом да којим Хонгконг задржава већи део своје законодавне и извршне власти.
Протести у Хонг Конгу прво су почели у марту 2019. године због закона о изручењу који је увела градска влада, а који би омогућио изручење у континентални део земље. Од тада је прерастао у шири анти-владин покрет, који је у саосећајним западним медијима нашироко описан као „продемократски“.
Пекинг је оптужио стране државе које су изразиле подршку протестима због мешања у унутрашње ствари и подстицања насиља од стране радикалних активиста.
Извор: Восток / РТ
Детаљи новог закона, који би требало да ступи на снагу до августа, још нису објављени. Сматра се да закон садржи оштрије казне за ствари попут вређања кинеских националних симбола, покушаја одвајања територије од земље и употребе насиља за застрашивање људи у циљу даљег политичког спора.
Успут, радикални елементи хонгконшког протестног покрета потпадају у опис дела у закону. Током месеци антивладиних протеста, неки активисти су уклањали кинеску заставу, позивали стране силе да пошаљу трупе у Хонг Конг и водили кампању вандализма против предузећа за која сматрају да су лојална Пекингу.
Демонстранти наводе да централна влада додатно повређује посебни статус Хонг Конга према аранжману „једна земља, два система“. Бивша британска колонија враћена је под кинески суверенитет 1997. године споразумом да којим Хонгконг задржава већи део своје законодавне и извршне власти.
Протести у Хонг Конгу прво су почели у марту 2019. године због закона о изручењу који је увела градска влада, а који би омогућио изручење у континентални део земље. Од тада је прерастао у шири анти-владин покрет, који је у саосећајним западним медијима нашироко описан као „продемократски“.
Пекинг је оптужио стране државе које су изразиле подршку протестима због мешања у унутрашње ствари и подстицања насиља од стране радикалних активиста.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: ©REUTERS / Tyrone Siu / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Предстојећи догађај ће разоткрити „немоћ“ Запада и неспособност да оконча сукоб у Украјини, изјавио је бивши руски председник
Слање НАТО трупа у Украјину могло би да изазове свеопшти нуклеарни рат, упозорио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто
Кијеву недостаје оружје и мотивисани војници, али је мало вероватно да ће мировни преговори бити пре 2025. године, рекао је његов заменик шефа обавештајне службе за Тхе Ецономист
Будимпешта није била претплаћена на истополне бракове или рат са Русијом када је постала чланица, каже премијер
Јеврејска држава је наводно изјавила да ће казнити Палестину ако суд буде гонио њене лидере
Неки савезници су скептични према прихватању Украјине усред оружаног сукоба, изјавио је председник
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
