Како препознати генетски модификовану храну у продавницама и на пијацама?

За сад нема правог начина и универзанлог решења већ се морамо ослонити на свој здрав разум, логику и инстинкт, као и на властито истраживање о добављачима сировина произвођачима хране, информисању преко медија и новина.
 
Принципи:
 

• ГМО храна је лепша, округлија, сјајнија, уједначене величине и изгледа, сјајне боје, без модрица и оштећења, без имало трулежи и ожиљака. У природи нисмо сви исти. Неко је виши, неко нижи неко дебео, а неко мршав. Исто важи и за природно воће и поврће. Купујте квргаво, неправилно воће и поврће, такорећи ружног изгледа. Гледајте да је воће и поврће различитих боја, величина и облика. Ништа неће да зафали ако је воће и поврће мало ударено, и да показује знакове да је живо, тј да мало трули. На полицама где има таквог воћа и поврћа, велике су шансе да нису гмо.
 

• Купујте од сељака који сами узгајају и употреби сазнање из прве ставке. И сељаци сеју ГМО у незнању, и хране стоку ГМО производима (најчешће кукурузом). Месо таквих животиња би у принципу требало изгледати исто као и код нормалних, али ви ипак обратите пажњу на изглед јетре (џигерице) и бубрега. Ако вам делује болесно, боље одустаните од куповине јер су те животиње можда биле храњене са гмо сточном храном. Зна се шта је болестан изглед, а шта здрав. Болесно је бледо, сиво, жуто, слабо прокрвљено, са оштећењима и израслинама која не делују нормално. Здраво је розе и црвено месо.
 

• Занемарите лепо паковање. Профитабилност ГМО биљака, воћа и поврћа дозвољава произвођачима да потроше новац на лепа паковања.
 

• Информишите се на интернету о земљама које узгајају ГМО. Уколико је нешто пореклом из земље која је увела ГМО, највероватније и јесте ГМО. Буди двоструко пажљив. Прати вести о земљама које забрањују производњу и увоз гмо као што су Француска, Мађарска. Тако ћете бити бар донекле сигурни да производ није ГМО. Исто важи за земље који су највећи произвођачи ГМ хране. УСА, Аргентина, Брази, Кинал и Индија која производи ГМ памук.
 

• Покушајте да искључите из исхране све оно што има највише шанси да буде ГМО. Нажалост, то је најчешће месо животиња које се хране ГМО храном. То су и популарне грицкалице, чипсеви и слично јер великим компанијама одговара да им сировина буде уједначене величине и састава.
 

• Монсантови радници не једу храну коју узгајају, лекари који вакцинишу туђу децу, не вакцинишу себе ни своју децу. Властодршци који игноришу и заташкавају присуство ГМО у Србији, нешто морају да једу. Треба да откријемо шта. Можда постоји начин идентификације, или само информација о томе шта јесте, а шта није гмо. Зато опрез у продавницама. ГМ храна је најефтинија, а здрава храна је по правилу безобразно скупа што је често чини недоступном сиромашнијем делу становништва. Старо правило које чува здравље је исхрана сезонским воћем и поврћем. Ако у продавницама видите воће и поврће којем није време, оно је најчешће увезено (обратити пажњу на земљу одакле долази) или је узгајано у пластеницима уз употребу свих био-технологија, поспешивача раста и пестицида.

• 92% СОЈЕ НА СВЕТУ - ГМО!По подацима ИСААА (Медјународне слузбе за набавку пољопривредно-биотехнолоские документације), као и подацима Европске Уније, од 2007. године, када је светска производња соје била 58,6 % генетски модификована (ГМО), преко 2010., када је износила 80 %, до данас - ГМО соја је 92 % укупне светске производње ове зитарице. Овај податак говори много сам за себе. Мале су шансе да ће те баш ви наићи на тих 8% соје која није ГМ.
 

У што већој мери подржите мале произвођаче и пољопривреднике који сами узгајају и продају храну, али увек гледајте какви су производи и примените правило из прве ставке.
 

• Везано за ГМО памук. Симптоми моргелонс оболења су примећени масовно код кинеских радника, често деце која раде са ГМО памуком. Кина је уз Америку, Бразил, Аргентину и Индију највећи прозвођач ГМО . У додир са таквим памуком се може доћи купујући кинеску робу, постељину, тканину, играчке, па и одевне предмете чувенијих марки чији се производи израђују у Кини.