Келераба - ризница витамина Ц и гвожђа

Поврће које дуго држи осећај ситости, а са минималном количином калорија јача имунитет, регулише метаболизам, неутралише дејство слободних радикала, смањује лош холестерол...
 
Из неких разлога сврстана је у ред купусњача, мада осим листова, по изгледу, нема ничег заједничког са осталим лиснатим поврћем из ове породице. Реч је о келераби (Брассица олерацеа вар. гонгyлодес), укусном и корисном поврћу необичног изгледа. Необична је јер има стабљику и плод у виду јабуке из које расту лиснате петељке.
 

Келераба је нарочито омиљена у Немачкој и Индији, мада се највише гаји у северној и западној Европи, одакле је и потекла и где је врло цењено и тражено поврће. Култивисана је сорта дивљег купуса, а име јој потиче од немачких речи „кохл” (купус) и „рубе“ (репа), јер подсећа на ове две биљке. Укус и структура келерабе су, у ствари, слични срцу купуса. Постоји неколико сорти овог поврћа које се разликују по укусу и боји која иде од бледозелене до тамнољубичасте.
 

Келераба може да се једе само док је млада. Млад плод је врло сочан, мекан и укусан, па може да се једе сиров као салата, док се старији најчешће кува, динста или пече. Од младе келерабе може да се припрема и свеж сок, који је пријатног укуса, али само под условом да не стоји дуго. Ако стоји дуже, сок добија љут укус, а мирисом подсећа на сумпор. За келерабу је карактеристично и да не може да се чува ван фрижидера или замрзивача, јер стајањем постаје дрвенаста, тврда и неподесна за јело. Али зато, у замрзивачу може да се чува и више месеци.
 

Младо лишће и стабљика келерабе такође су јестиви, а садрже и мноштво важних витамина и минерала, међу којима посебно каротина и фосфора. Листови су нарочито богати са провитамином витамина А, посебно важним за очување ћелија. Из тих разлога нутриционисти саветују да се и ови делови келерабе обилато користе у исхрани, најчешће у виду чорби.
 

Келераба је заситно поврће са минималном количином калорија. Садржи 6,2 одсто угљених-хидрата, 1,7 одсто беланчевина и масти у траговима. Али је зато одличан извор витамина Ц. У сто грама плода има га чак 62 милиграма, што представља 78 одсто препоручених дневних потреба. Ово је врло значајан детаљ, јер витамин Ц јача имунитет, регулише метаболизам и неутралише дејство слободних радикала. Келераба садржи и тиамин, ниацин, пантотенску киселину, витамин Б 6 и фолну киселину. Од минерала највише поседује калцијум, гвожђе, магнезијум, фосфор, бакар и манган.
 

Келераба представља и савршени извор биљних влакана, важних не само за варење, већ и за целокупно здравље организма. Управо влакна обезбеђују дужи осећај ситости, због чега се ова намирница и препоручује посебно у јеловницима за скидање вишка килограма. Што се тиче њене лековитости, делотворно делује на кардиоваскуларни систем, а смањује и количину лошег (ЛДЛ) холестерола у крви.
 

Редовна употреба свеже келерабе у исхрани појачава апсорпцију гвожђа одговорног за снабдевање крви кисеоником, захваљујући чему се повећава енергија. Ово поврће повољно делује и на здравље костију, лимфни и систем за варење, везивно ткиво, зубе и десни. Показала се и врло ефикасном код ублажавања едема, кандидијазе и вирусних инфекција. С обзиром на то да стабилизује ниво шећера у крви, препоручује се код хипогликемије и дијабетеса. А ако се редовно једе, смањује ризик од појаве камена у бубрегу, док захваљујући присутном калијуму снижава повишени крвни притисак. Делује и код опстипације, а добро упућени тврде и да помаже у превенцији карцинома дебелог црева.
 

СВЕЖА БОЉА
 

Келерабу, препоручује се, ваља јести свежу, јер термичком обрадом губи на садржају витамина Ц, који је изузетно термолабилан. Млада сирова келераба може да се дода у сваку врсту сезонске салате, али и у салате са воћем, рибом, месом, сиром. Зачињена сирћетним и јогуртним преливима, уз додатак сока и корице агрума по жељи, веома је укусна и здрава. Келераба може да се користи и као зачин за хлеб, као и у јелима са рибом и месом.
 

Ако мора да се термички обрађује, цела келераба се кува пола сата, а исечена десет минута, само да буде мекана. Укусна је и ако се припрема на пари, динста, кува, па похује, или пече у рерни.
 

БРЗА САЛАТА
 

По жељи нарендати келерабу, белу и црну роткву, све измешати и у то додати мало јабуковог сирћета и маслиновог уља. Могу и другачије комбинације, а ако се жели додатно побољшање укуса, треба додати и мало киселе павлаке.