Jесу ли сјеменке кајсије природни извор супстанце која убија станице рака без уништавања здравља и ударца по џепу пацијената? Есенцијални састојак зове се л е а т р и л или витамин Б17. Ако у овом има истине, зашто се за ту информацију не зна? Зашто су изјаве људи који су излијечени или који су излијечили друге цензуриране или су они чак и затварани. Можда има нешто у њиховим тврдњама?
Имајте на уму да индустрија која се бави раком, према реалним процјенама, располаже годишње са преко 200 билијуна долара широм свијета. Постоји много различито позиционираних удружења у склопу те индустрије који би остали без посла кад би пресушили извори новца заједно са објавом вијести да су се појавили јефтинији, много мање штетни и много ефикаснији лијекови који су уз то и лако доступни.
Велике фармације једноставно би нестале.
Сјемнке плодова зрелих кајсија или марелица, све што вам треба је 2-3 дана сушења на Сунцу, након тога их тучете исто као и бадеме, у средини сјемнке кајсије се налази укусна месната језгра налик правом бадему.
Осушена месната језгра кајсија, као што смо рекли наликује на бадеме. Јести их можете колико хоћете, укусне су и здраве и можете их чувати као и бадеме цијелу годину.
Што је заправо леатрил или Б17?
1952. биокемичар Др Ернст Кребб Јр. из Сан Франциска , закључио је да је рак метаболичка реакција тијела на лошу прехрану и да би храњиве твари које недостају у модерној човјековој прехрани могле бити кључ за превладавање рака. Његово истраживање довело је до споја пронађеног у преко 1200 јестивих биљака које налазимо у природи. Тај спој је а м а г д y л и н .
Припадници племена Хунза, спремају и суше кајсије, ништа се не баца, месо кајсије и сјеменке се суше, све се једе (осим тврде коре сјеменке). Ово је једини народ на свијету који никада није имао ни један случај рака!!!!
Амагдyлин је нађен у највећим концентрацијама и заједно са неопходним ензимима – у језгри сјеменке кајсије. Познато је да примитивно племе Хунза конзумира велике количине језгри из сјеменки кајсија. Тврда кора се разбије да би се дошло до мекане језгре. Није познат ниједан случај рака међу припадницима тог племена…икада. И живе дуго и здраво. Леатрил је произведен једноставном екстракцијом амагдyлина из меке језгре сјеменке кајсије, прочишћен и концентриран.
Амагдyлин је нитрилосид. Нитрилосиди су тешки за класифицирање јер, налазе се у храни, а сами по себи нису храна. Као и нитрилосид, амгдyлин структуром наликује групи Б витамина па га је др. Кребб назвао Б17, с обзиром на то да је дотад било изолирано 16 витамина из Б групе.
Др Кребб је убризгао себи леатрил да би био сигуран да нема токсичне учинке. Провео је даљња испитивања на животињама и културама у лабораторију те закључио да леатрил мора бити учинковит у лијечењу рака. Успут, стандард Америчке агенције за лијекове и храну (ФДА) за сигурност лијекова познат је и као ЛД50, гдје ЛД представља смртоносну дозу (летхал досе), а 50 је постотак лабораторијских животиња отрованих тестним лијековима до те мјере да умиру.
Док год је постотак убијених животиња испод 50%, ФДА ће за такав лијек издати одобрење!
Будући да се леатрил добива директно од храњиве супстанце коју налазимо у природи, а није произведен кемијски у лабораторију, немогуће га је патентирати. И наравно, није отрован. Другим ријечима, као што је случај са свим природним материјама које исцјељују, велико фармацеутско царство и АМА (Америцан Медицал Ассоциатион) не могу се обогатити ни на рачун ове супстанце, ни на рачун дугорочних нуспојава насталих дуготрајним кориштењем овог лијека.
Постоји више свједочења обољелих од рака који су се излијечили само жвачући велике количине сјеменки кајсије.
Сјеменке су конзументима много доступније од леатрила који је ФДА забранила 1971. године. Леатрил је тешко, али не и немогуће, произвести. Сјеменке су заправо мекане, бадемасте језгре горкастог окуса смјештене унутар тврде коштице. Користе се тако да се мекане језгре ваде из тврде коштице. У сваком случају, доступне су и нису скупе.
Како дјелују?
Амагдyлин садржи 4 твари-двије врсте глукозе , бензалдyхид и цијанид. Цијанид и бензалдyхид су отрови ако се нађу отпуштени или ослобођени као чисте молекуле ,невезане у друге молекуларне формације.Много врста хране садржи цијанид ,али је та храна сигурна, јер је он везан и заштићен као дио друге молекуле и стога не може проузрочити штету.
У нормалним станицама чак постоје ензими који хватају слободне молекуле цијанида и комбинирају их са сумпором, чинећи их безопаснима. Тај ензим је роданаза која дјелује као катализатор у реакцији повезивања слободног цијанида и сумпора. Спајањем цијанида са сумпором настају цианати, неутрална супстанца која једноставно прелази у урин не оштећујући здраве станице.
Али станице рака нису нормалне станице. Оне садрже ензим који друге станице немају-бетаглукозидазу. Овај ензим, карактеристичан само за станице рака, одговоран је за откључавање ензима који дјелује на молекулу амагдyлина. Она ослобобађа бензалдyхид и цијанид који заједно стварају токсичан спој. Он дјелује на бета-глукозидазу која узрокује самодеструкцију станица рака.
