Ненад Стевандић - Министар Шкрбић треба поднијети оставку!

 Разговарали смо са др Ненадом Стевандићем, чланом Одбора за здравство Народне скупштине РС и чланом главног Одбора СДС-а. Тема - здравство на кољенима. Због чега је стање у здравству катастрофално? Колика је „заслуга“ Министра Шкрбића, а колика система? Која су рјешења? Шта се крије иза спорног уговора у бањалучком Центру за дијализу. Прочитајте у интервјуу.

Господине Стевандићу, шта се то дешава са здравственим системом у Републици Србској?

Дакле, на снази је један погрешан концепт, који је од здравственог Фонда направио сервис Владе. Умјесто да је то један концепт у коме осигураници задовољавају своје потребе тако што имају представнике у скупштини акционара. Јер, то није буџетски новац, то није буџет којим Влада располаже, то је новац здравствених осигураника, људи који су платили осигурање. А плаћање осигурања је тренутно тако законски изрегулисано да Фонд има монопол. Али тај Фонд се не смије дати Влади у руке. Влада не смије управљати њиме. Он је, на неки начин, акционарско друштво свих нас који дајемо новац и који би требало да плати лијечење свих нас, по принципима солидарности.

Постоје ли данас ти принципи?

Не. Сви ти принципи су нарушени. Прво, није урађена здравствена карта Републике Српске, него ми тако паушално преписујемо неке свјетске статистике. Ми не знамо тачан број обољелих од кардио-васкуларних болести, не знамо колико има ургентних стања и колико кошта њихово лијечење. Све се дешава ад хоц и све је подложно вољи Министра Шкрбића. У здравству је на сцени потпуна централизација управљања, од постављања портира и чистачица, до постављања начелника клиника и директора. Та централизација је довела до тога да Министар покушава опрати руке од свега и кривицу свалити на директоре које је он постављао, а ти људи, заправо, само извршавају његове наредбе.

Члан сте Одбора за здравство Народне скупштине Републике Српске. Шта Ви можете урадити по том питању? Да ли сте покренули неку иницијативу у том Одбору?

Ми смо, рецимо, изгласали, на мој приједлог, да нам Министар Шкрбић свака 3 мјесеца мора поднијети извјештај о свом раду. Али најбоља слика рада Одбора за здравство Народне скупштине РС јесте чињеница да је Министар прво прихватио овај приједлог, а већ након два дана, прије самог скупштинског засједања, Министар је тражио од свог клуба да обори тај закључак. Само неколико дана након тога, Народна скупштина РС оборила је усвојени приједлог Одбора за здравство. Оборили су га исти они људи који су 3 дана прије били за овај приједлог. Е, тако функционише Министарство здравља. Значи, то је та врста неискрености која се граничи са лицемјерјем.

Када је ријеч о Министру Ранку Шкрбићу, готово сви редом, од медија до опозиције, осуђују његов рад у посљедње вријеме. Познајете доста добро ситуацију ”на терену”. Како ви оцјењујете његов рад?

Ја мислим да ми више не треба да доказујемо политичку погубност начина рада Министарства здравља. Ми смо то давно рекли и тражили оставку Министра. Прије двије године смо радили анализу у којој смо рекли да ће фонд да колабира, а они су се са тим исмијавали, да би на крају почели да подижу кредите и крпе Фонд. И сада више ни кредитима не могу да закрпе рупе у Фонду. Ми смо давно рекли да касне пројекти, а сада је Министар одгодио још за двије године пројекат реконструкције КБЦ Бањалука јер пројекат прилагођава себи.

Шта то значи, господине Стевандићу, да „пројекат прилагођава себи“?

Па, пројекат је био завршен прије двије године, градња је требала давно да почне, али онда је без икакве стручне анализе, без стручне јавности, без људи који се баве том проблематиком, пројекат одгођен. Није логично да нико од угледних љекара није консултован о хируршким блоковима, него Министар о томе доноси одлуке сам. Па смо сада у ситуацији да се то велико пројектно рјешење, које је плаћено већ једном преко милион марака, наново пројектује и за то се плаћа још два милиона марака. То је класична злоупотреба. Пазите, пројекат се прилагођава идејама Министра, а не потребама становништва.

Шта у свему томе ради Министарство здравља?

Тамо је на дјелу потпуни волунтаризам. У том Министарству нема нити једног угледног и озбиљног клиничког љекара. Нема никог ко је дежурао или радио у болници, нема великог хируршког имена, нема великог интернисте, епидемиолога. Дакле, постоје људи који имају знање и који могу дати свој вриједносни суд, али у Министарству се све свело на службенике и на љекаре који су, углавном, невезани за клиничке дисциплине.

Имајући у виду све то што сте рекли, каква је по вама будућност господина Шкрбића на министарској функцији коју обавља?

Па, он се већ неколико пута сакривао иза господина Додика. И потпуно непристрасно, ван страначке утакмице СДС-СНСД, ја морам да кажем да господину Додику највише проблема праве његови кадрови. Јер истурање Предсједника да он рјешава проблеме чистачица у КБЦ-у, мислим да они њега стављају у једну врсту брисаног простора, гдје ће он бити крив за све њихове криминалне радње, неуспјехе и то ван своје личне одговорности. Самим тим ће његова лична позиција бити уздрмана. Мени је жао што је то тако, јер ја мислим да Предсједник треба да представља све грађане Републике Српске.

Долазимо до Клиничко-болничког центра. У пар наврата сте рекли да је ситуација у највећој здравственој институцији у Србској лоша, готово трагична. Ако се не варам, дуг ове институције је премашио 47 милиона КМ?

Не, дуг је много већи. То је само дуг према добављачима. Дугови према социјалном и здравственом, као и сви остали дугови, премашују 60 милиона КМ.

Како живи и опстаје КБЦ под таквим околностима и која су рјешења?

У КБЦ-у раде веома професионални љекари, медицинске сестре и техничари. Наравно да не могу сви имати апсолутну похвалу у тако једној великој здравственој институцији која ради преко 46% тешких случајева у читавој РС. Увијек се нађе неко ко има притужбу на појединог љекара или медицинску сестру. Крећем од себе. Ако сам ја урадио преко 2000 операција, немогуће да сам све одрадио савршено, дакле, могуће је наћи неке ситне примједбе. Али се мора рећи да је здравствени систем одржан захваљујући знању и ентузијазму радника у КБЦ Бањалука. Не штитећи своје колеге по еснафу, ја то одговорно тврдим. Али, њихов рад се не цијени, њихов рад, штавише, постаје предмет медијских манипулација и разноразних дисциплинских глупости.

Да ли то значи да постоји мањина која каља углед већине?

Ја то не могу да кажем. Могу рећи да постоји медијски сензационализам, па се неки инцидент толико спинује и он засјени рад свих. Хоћу да кажем да се много ради. Постоје људи који су уградили преко 5000 стентова, који имају више хиљада операција, који раде у тешким условима, али њихов рад није вреднован.

Са друге стране, управо Ви кажете да највећа здравствена институција у РС ради отежано и да јој се може десити и нешто много горе у будућности?

Сви ми који радимо у КБЦ-у волимо га. Али Центар је у најтежој позицији до сада. Неуралгичан проблем је што је Фонд здравственог осигурања лоше конципирао вриједност услуга Клиничког центра. Док су вриједности услуга које раде приватне компаније огромне, па тако ми имамо компликоване операције које колегиница Алексић и ја радимо, а које коштају испод 500КМ. Те операције у окружењу коштају више десетина хиљада еура, док се, рецимо, у исто вријеме, инсистира на европским цијенама дијализе и радиотерапије.

Како наћи лијек или, прецизније, баланс између цијене здравствених услуга и платежне моћи становништва?

Ево примјера, буџет Фонда Републике Српске је некада имао170 милиона марака, а плате су биле дупло мање него данас. Али је данас буџет Фонда три пута већи, дакле 540 милиона, а плате су, рецимо, 50% веће. Гдје је та разлика?

Заиста, господине Стевандићу, гдје је та разлика?

Сад ћу вам рећи. Ми у КБЦ-у имамо два уређаја за магнетну резонанцу, које је Министар Шкрбић купио, а који се налазе 15 метара један од другог. Поред тога, у Бањалуци постоји још неколико уређаја за магнетну разонанцу на 250 000 становника. У Америци нема магнетне резонанце на хиљаду километара. Мора постојати 1000 км размака између два уређаја. Не може се само куповати опрема и играти се процената. Дакле, здравство мора бити систематизовано. Ви двије магнетне резонанце у КБЦ-у не можете да упалите истовремено. Ево вам још један примјер. Државна болница у Бриселу има магнет мање снаге од бањалучког. Питање је да ли наши ресурси дозвољавају себи такав луксуз?

Па, по свему судећи, очигледно да дозвољавају. Поставља се питање ко им је дозволио такав луксуз?

Па, наравно, то су све дискреционе одлуке Министра Шкрбића. Он је веома вјешто маркетиншки постављао све што ради. Ми смо у локалној медицини имали огроман маркетинг и новац је неумитно цурио. Са друге стране, имамо неке врхунске хирурге који су све вријеме на маргинама. Немогуће је да имате врхунске кардиологе које отјерате из КБЦ-а и сад људи раде приватно.

Хоћете рећи да су ускостраначки политички интереси надвладали професионалне?

Мислим да се ту чак не ради о страначким интересима. Мислим да се ради о волунтаризму људи, који су замислили да једна функција представља све и да је она довољно моћна да надокнади сву могућу струку, сву могућу памет. То је султански начин владања.

Да резимирамо ову тему. Да ли ће бити сједница Владе или сједница Скупштине РС, гдје ће се експлицитно расправљати о стању у здравству РС, са посебним акцентом на рад Министра Шкрбића и пословање КБЦ-а Бањалука?

Видите, ми смо давно захтијевали да се ова питања поставе и на Скупштини и у Влади, али то се пролонгира већ неколико мјесеци. Кад је Министар Шкрбић обарао одлуку да је дужан свака три мјесеца подносити извјештај у Скупштини, он је предложио да се извјештај подноси сваких годину дана. И та година дана је истекла прије три мјесеца! Тако да Министар крши закључке Народне скупштине, које је сам предложио. О чему ми онда причамо. Ово су све факта!

Прије неки дан сте указали на спорне уговоре када је у питању Центар за дијализу у регији Бањалука. О чему се заправо ради?

Па, видите, ако је Центар за дијализу Бањалука, који је био под закупом, још увијек у нашим просторијама, а имао је уговор до 2009. године, а датумом истека уговора, сва опрема припада КБЦ Бањалука, односно здравственом систему Републике Српске. Дакле, од тог момента, ми не плаћамо 107 евра по пацијенту страном партнеру, него услуге сами вршимо и имамо самим тим много мање обавезе према Фонду здравственог осигурања.

Али то није тако?

Наравно да није. Ако Министар Шкрбић својом одлуком продужи тај уговор на још 12 година, ми морамо погледати правни аспект те одлуке. Да ли неколико милиона марака, које тим даном припадају Републици Србској ико има право својом одлуком да поклони правном партнеру и да нам он онда наплаћује рентирање те опреме? А то се управо десило и то је веома тешко кривично дјело.

Дакле, ако сам Вас добро разумио, ми сада улазимо у четврту годину како то тако функционише и како се незаконито врши одлив средстава?

Да. Ми већ четврту годину плаћамо рад властитих средстава која требају бити наше власништво. Па, та уштеда је могла да обезбиједи да се не смањују плате, да се раније купују цитостатици, да се повећа ефикасност здравственог ситема. Мени је жао што и сам Министар Шкрбић бјежи од озбиљне расправе.

Па хоће ли бити тужби или не?

Здравствени тим СДС-а само тражи од Тужилаштва да се позабави горе поменутим случајевима које сам вам побројао. Мислим да међу тужиоцима има врло способних људи који су свјесни времена које долази и њима је вријеме да схвате како настаје политичка воља у Републици Србској да се коначно обрачунамо са криминалом и корупцијом. Мислим да је то системско рјешење проблема најбитнији и најодговорнији посао данас.