BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Милиони људи и даље умиру од рака , а број обољелих се алармантно повећава. Американци су у међувремену отишли на Мјесец , послали летјелице на Марс, до Јупитера и Сатурна, клониране су многе животиње, направљена је генетска карта човјека, учињене ог

Корпорације и масони прикривају лијек против рака (I)

Корпорације и масони прикривају лијек против рака (I)
21.11.2015. год.

Поставити ово питање  за неког истинског хуманисту, дјелује као неслана шала. Зашто би неко желио да људи широм свијета умиру, а да им се може помоћи? Или можда требамо гледати ствари практичније? Зар откривање лијека против рака не би његовом проналазачу донијело свјетску славу и невиђено богатство?

Питања су на мјесту. Али постоји груба рачуница, веома једноставна, бар када је у питању вриједност живота у данашњем свјетском поретку. То подразумијева да главну улогу  има добит, а не хуманост. Добит зависи од обрта капитала, па је рачуница  лако уочљива.

Прича која слиједи је прича о витамину Б17, који је још  педесетих година синтетизован под именом Лаетрил односно Амигдалин. То је учинио биохемичар Ернест Т.Кребс.

Његова борба да се овај лијек против рака званично прихвати, трајала је у периоду од педесетих до седамдесетих година прошлог вијека. Била је то борба ентузијаста-доктора, биохемичара и неких новинара који су пласирали теорију по којој је „опака болест“  - рак, уствари само једна авитаминоза, односно хронични поремећај метаболизма изазван недостатком једног виталног састојка у исхрани.

Нажалост, глобализација, као процес у коме мултинационалне компаније све више преузимају контролу и над лијековима и над свјетским медијима, запечатила је проток свих информација  које могу нанијети штету интересима свјетских фармацеутских профитера.

Појава теорије доктора Кребса и његовог алтернативног лијека под именом  Леатрил, од стране Америчке администрације за исхрану и лијекове (FDA) названа је „шарлатанством“ и „преваром“. Грађанима су упозорени да је лијек отрован и опасан. Тако је прича о витамину Б17, Леатрилу, Амигдалину (сви називи означавају исто) – запечаћена.

Али, појавом интернета, који се теже може контролисати, поново је отворена прича о Ернсту Т. Кребсу , Џону Бреду, Ралфу Мосу и другима, којима је етика била испред  интереса.

О свему овоме писао је  у својим књигама „Политика и лијечење рака“  и „Свијет без рака“ Едвард Грифин. Ево те приче.


Како настаје рак


Данас је углавном познато да рак настаје као неке ћелије у организму, које су до тада радиле сасвим нормално, почињу изненада незаустављиво да се умножавају. Као узрок наводи се вирус, разни канцерогени елементи или нека  вањска траума.

Зна се, такође, да је рак болест цивилизованог човјека, и активира се бројним стресовима и отровним материјама, а без којих је савремени живот постао немогућ. Козметика, вјештачки конзерванси, загађена вода, дувански дим, индустријска загађеност.

Евидентно је да постоје многи случајеви када долази до повлачења малигног обољења. Скоро сва искуства оних који су примијетили у лијечењу неку алтернативну терапију, а која се показала успјешном, откривају промјену исхране.

Према схватању доктора Кребса рак је комплексан хронични поремећај  метаболизма у читавом организму. То је болест која обухвата читав организам, иако се прво појављује само на неком дијелу тијела, односно неком органу. Због овакве манифестације болести често је приступано хируршком  уклањању видљивог  обољелог ткива , зрачењем околних ћелија на мјесту раста канцерогених ћелија, хемотерапији...  Тиме је уствари третирана посљедица болести док је узрок преживио.

Зашто се ћелије неконтролисано умножавају

У  људском тијелу постоје хиљаде ћелија које су на неки начин остале „заробљене“  у стадијуму ембриона. Назовимо их овдје једноставно „универзалим ћелијама“. Оне служе за поправак евентуално оштећених  дијелова тијела. На примјер, када дође до лома неке кости, ове ћелије се трансформишу у коштане ћелије и попуњавају пукотине у костима. Ако дође до оштећења неког меког ткива , ове ћелије се претварају у ћелије адекватне том ткиву. У случају губитка крви, „универзалне ћелије“ се трансформишу у ћелије крви. Када дође до физичке трауме или хемијског дисбаланса у организму  ове ћелије се формирају и активирају повећање нивоа естрогена и осталих стероидних хормона како би се стимулисао њихов даљи рад на пословима замјене уништених ћелија.  Када се оштећено ткиво или кост потпуно регенерише или се организам врати у нормалан хемијски баланс, процес умножавања ових „универзалних ћелија“ се зауставља.

Ако је, међутим, хемијски баланс у организму и даље поремећен, ове се ћелије настављају и даље рзмножавати. Доброћудни тумори и  полипи  су знак да је процес једне такве обнове заустављен, али са малим закашњењем. Када се каже да је рак посљедица стресног начина живота, долази у ствари до енергетског и хемијског дисбаланса  и то је „окидач“ који активира „универзалне ћелије“.

Од ових ћелија се под дејством одређених хемијских промјена, стварају канцерогене ћелије. Оне, међутим, нису страно тијело у организму и не могу се назвати у том случају болешћу. Напротив, управо је њихова улога да разоре неутралишу све стране материје у организму. Са биохемијског гледишта, међутим, када се оне почињу развијати у рак, оне постају страно тијело.

Постојање ових „универзалних ћелија“  открио је још 1902. године  професор из Единбурга Џон Берд  (John Beard). Он је уочио огромну сличност  између пре-ембрионалних ћелија и ћелија рака. Он је ове ћелије назвао тропобластима. Те ћелије, управо својом способношћу да се веома брзо умножавају, одмах након оплодње формирају плаценту  и пупчану врпцу, омогућавајући ембриону да се даље храни и развија чврсто прикачен за зид материце. Када се, након осам седмица код ембриона развије гуштерача и он почне да лучи своје ензиме, ове се ћелије изненада престају умножавати. Тако је берд  открио да даље умножавање ових ћелија спречава управо један ензим који настаје у гуштерачи.

Ако је имунолошки систем организма ослабљен због лоше исхране, или је старењем смањено лучење ензима  из гуштераче, стресом или траумом активиране, ове ћелије се почињу умножавати, али се не могу зауставити.

Зато је први задатак у терапији рака, пуњење организма свим потребним хранљивим састојцима како би се сви хемијски процеси стабилизовали чиме би се зауставило умножавање канцерогених ћелија. Други задатак је њихово уништавање.

Да ли је рак само једна авитаминоза

Ернест Т. Кребс, који је претходно издвојио  витамин Б15, анализирајући разне авитаминозе у људском организму уочио је неке сличности. Тако недостатком витамина Ц настаје поремећај познат као „скорбут“, недостатком ПП витамина  настаје „пелагра“ , авитаминоза Б1 – бербери итд. Све ове болести настају изненада, без икаквих претходних знакова. Човјек је данас здрав, а већ сутрадан може бити смртно болестан. Организам једноставно нема никакву реакцију, никакво упозорење као код дјеловања неког вируса или бактерија. За опоравак од „скорбута“, на примјер, потребно је неколико дана, или само неколико сати, или само неколико сати давати веће дозе витамина Ц  и веома тешки симптоми нестају. Јављају се поново само  уколико опет дође до недостатка витамина.

Анализирајући појаву рака, Кербс се запитао да ли је довољно да се човјек само изложи канцерогеном активатору, на примјер дуванском диму, некој хемијској супстанци или доживи неки јачи психолошки стрес? Или како то да неки људи у истим  ситуацијама реагују канцерогено, а неки не? По доктору Кребсу рак настаје искључиво  када у  организму већ постоји хронични поремећај метаболизма, односно када један од виталних састојака дуже вријеме недостаје.

Канцерогене честице  су само „окидачи“ који покрећу „универзалне ћелије“.  Витални састојак који ремети  метаболизам  и изазива појаву рака Кребс је издвојио као витамин Б17.

Како је дошло до тога да милионима људи недостаје један витални хемијски елемент

Др Кребс је након дугогодишњег истраживања утврдио да су људи вијековима јели хљеб од зрна проса и лана које је богато управо витамином  Б17. Генерацијама су жене мрвили коштице од кајсија, шљиве, трешње, јабука,  и других врста воћа из фамилије руже (Rosaceae).  Мијешале су их  заједно са меснатим дијелом воћке правећи џем. Напросто, ништа се није бацало.

Истраживања су показала да хималајско племе Ханза не пати од рака и кардиоваскуларних болести. Исхрана им је базирана управо на узимању хране са коштицама кајсије и зрна проса. Али, када се припадници овога племена  изложе западњачкој исхрани, након што напусте своје изворне прехрамбене обичаје, почињу да пате од свих ових болести.

Пошто припадници овог племена  иначе једу веома мало меса,  поборници вегетаријанске исхране су одмах  закључили да је то разлог. Али није тако.

Кребс је у ствари открио да постоје јод двије групе људи које уопште не оболијевају од  рака. Једни су управо месоједи, други биљоједи.

Тако у јеловнику Ескима и Индијанаца, који такође не пате од ових болести, преовладава месо  које укључује дивљач. То је најчешће месо јелена, допуњено разним дивљим бобичастим сезонским воћем. Што је најзанимљивије, код ових људи уопште не постоји гојазност, иако свакодневно у организам уносе велике количине животињске масти.

Ипак, и за Хималајце  и Индијанце и Ескиме заједничко је што користе храну типичну за њихово природно окружење. Када се пажљиво анализирају састојци те хране види се да је витамин Б17  обавезно присутан у свакој. Врста јелена која им је у јеловнику, прије свега се храни травама које садрже нитрилосиде, а који су извор витамина Б17. Разно осушено воће које Ескими и Индијанци једу, такође садржи велике количине витамина Б17.

Нажалост, већина западних цивилизованих култура, одавно је прешла на хљеб од пшенице, која уопште не садржи нитрилосиде. Трава коју користе домаће животиње за испашу, садржи само трагове нитрилосида. Имала би их можда више, да човјек није почео да вјештачки преорава и сије разне врсте трава, тамо гдје оне по природи никад не би никле. Тако за разлику од „цивилизоване“ стоке, индијанска и ескимска једе само оно што је нило у природном станишту.

Тако су човјеку који једе месо  и ту ускраћене могућности да унесе витамин Б17. Племе Ханза и Ескими добијају у исхрани 250 до 3000 милиграма витамина Б17 сваког дана. Европљани и Американци једући „цивилизовану“ и „fast food“  храну, узимају једва два милиграма дневно. Коштице су одавно избачене из јеловника. Леатрли, Амигдалин, Б17 званично је прихваћен као витамин 1952. године.

Али онда су кренули жестоки напади на њега

Фармакомафија забрањује природне лијекове


Ако се узме у обзир да се данас стотине милијарди долара усмјеравају на истраживање настанка рака, да се у ту сврху оснивају бројне фондације и у њих сливају стотине милиона долара, да велики број фабрика у свијету производи , а још више апотека продаје разне лијекове који се могу користити  у скупој терапији ове болести..., испада да од ове „опаке болести“ много више људи живи него што умире.

Чак 200 милијарди долара годишње  у свијету троши се на истраживања о настанку рака, на лијечење уз помоћ цитостатика и осталих скупих медикамената, зрачење, хируршке третмане , итд. Америчко „Друштво за борбу против рака“ је најбогатија непрофитна организација у свијету. Многе жртве ове „опаке болести“ залагале су, и даље то раде, читаву имовину овој организацији, вјерујући у њене искрене напоре да се болести стане на пут  и коначно пронађе фамозни лијек. О напорима милиона обољелих широм свијета који очајнички покушавају да стигну у престижне  и скупе америчке клинике, специјализоване за рак и добију најбољи (и најскупљи) третман, не треба ни говорити. И наши су медији пуни апела за новчану помоћ унесрећена дјеце и младих људи.

Шта би се са читавом овом армијом  запослених и уносним фармацеутским бизнисом догодило ако би се пронашло  да је рак само посљедица погрешне исхране и недостатка витамина Б17 који се лако може синтетизовати из коштица кајсије, лимуна, брескве, јабуке, тропске касаве...? Ко може патентирати јабуке и кајсије као свој производ? Хемотерапија, зрачења, цитостатици, скупа генетска истраживања (која се  под наводном бригом  за здравље људи више раде због испитивања бојних отрова) постали би непотребни и морали би се правдати на други начин.

У немогућности да патентирају хемијски састав Лаетрила, како је Кербс назвао изоловани витамин Б17, јер га има свуда у природи, и то јефтино, мултинационалне фармацеутске компаније  су, уплашене за свој профит који су остваривале од терапија цитостатицима  и зрачењем, кренуле  у жестоку кампању против овог витамина.  Зато је објављивање теорије о витамину Б17 одмах наишло на жестока оспоравања у САД, о чему је у својој књизи „Свијет без рака“ писао Едуард Грифин, још седамдесетих година прошлог вијека. Предводници у овоме биле су велике фармацеуске компаније, преко америчке владе, корумпираних љекара и биохемичара који су се мимо сваке етике трудили да у медијима Лаетрил  (витамн Б17), прикажу веома отрован и опасан. Покренута је жестока медијска кампања у којој је изнесена  тврдња да Лаетрил у себи садржи отров цијанид.

Није, међутим, помињано да цијанид постоји и у витамину Б12, па се он слободно продавао у апотекама.

На челу читаве кампање у ствари се налазила америчка FDA (државна служба за контролу лијекова и хране), а која је прописивала да је за одобрење употребе неког лијека и његово патентирање, исти морао проћи ригорозне процедуре и испитивања која се врше неколико година, са елаборатима на хиљадама страница. Читава процедура фармацеутску компанију би коштала стотине милиона долара. Компанија која ово може да плати има могућност да лијек патентира  и заштити своје ексклузивно право  на продају, па се овако скупо истраживање само тако и исплати. Ако се не може ексклузивно продавати, нема истраживања, нема  лијека.  А ко може имати искључиво право на оно што долази из природе, коштице кајсије на примјер?

Све ово, наравно није ствар бриге за здравље људи,  како би сваки милосрдни човјек помислио, већ елегантни трик монополиста да патентирају лијек  на који би имали ексклузивно право продаје. Ако се то не може остварити, истраживања се не би вршила. У том смислу, ни једно истинско истраживање дјеловања Летрила није ни вршено. Није се исплатило.

Др Ричард Кроут из FDA  још 1982. јавно је  изјавио да он никада није и никада неће одобрити за употребу лијек неког појединца, већ само велике фармацеутске куће са неограниченим финансијама.

Улог за нови лијек је практично најмање 100 милиона долара. Тако у случају „Лаетрила“, који је Кребс синтетизовао из коштица кајсије, у ствари никада није вршено ни једно озбиљно истраживање, а FDA је наложила да се на „Лаетрил“ стави етикаета – отрован. А Американци, познато је, вјерују својој влади и медијима.

Пошто су фармацеутске компаније значајни финансијери предизборних кампања америчких политичара и FDA је лако потпала под њихов утицај.

Како су и медији под контролом истог мултинационалног глобалног лобија, објављена је и прича коју су пренијеле све америчке новине и телевизије о томе како се један несрећни пар у Сан Франциску отровао кампујући у природи и једући сирове коштице  од кајсија. Ипак, неколико независних и скептичних новинара, никада није успјело открити идентитет  тих људи  и шта се стварно догодило. Тако се Лаетрил нашао у продаји са етикетом да је опасан по здравље људи  и његова употреба ишла је на сопствени ризик корисника. Људи широм свијета  од тада вјерују да је једење коштица од кајсије чисто самоубиство.

Није помогло ни то што је др Кребс сам себи, шездесетих година пред бројним новинарима, убризгао велику дози Лаетрила  и остао жив. Умро је 1996. у деведесетој години.

Наводни напори да се лијек против рака пронађе потичу још из времена Ричарда Никсона, који је борбу против рака (1971) прогласио за стратешки циљ САД. Одмах је из државног буџета одобрио огромна средства за истраживања.

Али, ништа се на том плани није догодило. Милиони људи и даље умиру од рака , а број обољелих се алармантно повећава. Американци су у међувремену отишли на Мјесец , послали летјелице на Марс, до Јупитера и Сатурна, клониране су многе животиње, направљена је генетска карта човјека, учињене огромне технолошке иновације, али лијек против рака није пронађен. Како је то могуће?

Двоструки нобеловац  dr Lajnus Pauling је  чак изјавио: „Свако треба знати да је већина истраживања  о раку обична превара“.

Штавише, зна се за неколико веома успјешних терапија , које су све сузбијене управо од канцеро-мафије. Једна се заснивала на кориштењу радиоталаса одређене фреквенције  који су убијали малигне ћелије (изум Reimonda Reifa), док су остале терапије углавном почивале на биљу. Сви који су имали резултате у борби против рака завршили су на судовима, након што су их банкари са Вол Стрита пртходно обишли и покушали да добију ексклузивна права за патент. Кад им то није пошло за руком  или им се посао једноставно није исплатио, ствари су заташкане, а лабораторији  и клинике  затворене.

Терапије витамином Б17, односно Лаетрилом, била је највише оспоравана. Овај алтернативни лијек приказан је као „оторван и  опасан“, баш као и једење коштица од кајсија, а теорија доктора Кребса као „шарлатанство и превара“.

Начин како су се САД бориле против овог алтернативног лијека, управо показује  систем функционисања друштва базираном искључиво на профиту  и лобијима. Наиме сва истраживања која су се вршила на Лаетрилу, рађена су тако да докажу да је он отрован. Ни једно истраживање није рађено које би показало његову ефикасност.

Како би пред јавношћу били  још увјерљивији, најпознатија америчка болница  и институт за рак Слоан – Катеринг је својим неприкосновеним ауторитетом, одлучила ангажовати врхунске свјетске стручњаке који су се бавили проучавањем рака. Пошто су њихови налази у вези дјеловања Лаетрила били охрабрујући, болница је фалсификовала њихове извјештаје, а Ралф Мос, задужен за односе с јавношћу болнице, је морао да представи лаж. Мос је то одбио, и добио отказ. Од тада се бави писањем о канцеро-мафији.

Највећи донатори и заштитници Слоан – Кетеринг Института за рак су компаније које у ствари снабдијевају ову болницу лијековима за хемотерапију и осталим антиканцерогеним медикаментима. Ако се види ко су чланови Управног одбора Института били у то вријеме (1954.), могу се лако уочити банкари са Вол Стрита (Wall Street), попут Рокфелера, Моргана, представници Џенерал Моторса, Америчке комисије за атомска истраживања, моћних хемијских компанија и други.

Данас, компанија Bristol – Mayers троши преко једне милијарде долара годишње за истраживање рака и производњу нових лијекова. Bristol – Mayers снабдијева пола свијета лијековима за хемотерапију. Чланови управног одбора ове компаније истовремено су и на челним функцијама  у америчком Националном институту  за истраживање Рака (NCI). На примјер Paul A. Marks је предсједник Извршног одбора у болници Sloan – Ketering и истовремено директор моћне компаније Pfizer, која производи лијекове који се користе у хемотрапији. Џејмс Робинзон (James Robinson) је члан  Управног одбора Sloan – Ketering и директор Bristol – Mayers. Све то је разлог зашто су Sloan – Ketering , NCI, Друштво за борбу против рака (ACS), Америчка медицинска асоцијација (AMA), као и FDA, укључени у борбу којом се штите  интереси профитера  на овој болести. Милиони људских живота нису значајни, колико је значајан профит.

О раду ове канцеро-мафије  писао је детаљно у својој књизи „Свијет без рака“ Едвард Грифин (Eduard Griffin)  још 1974.

 

Наставиће се...

Извор: novi-svjetski-poredak.com






 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва


Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра

 Шта је миом? Миоми су најчешће доброћудни тумори глатких мишића материце. Представљају обољење материце које се манифестује формирањем и растом бенигног тумора у миометријуму – мишићном слоју материце. Обично се...


У суботу ће у Галерији Народног музеја у Врању бити одржан 'Омаж Др Вукашину Антићу'. Познати хирург из Врања Вукашин Антић преминуо је 1. априла 2020. године у 62....

Кандида на језику  је стање у којем се гљивица Candida albicans накупља на слузници ваших уста. Кандида је нормалан организам у вашим устима, али понекад се може повећати и...


Čuveni grčki filozof Claudius tvrdio je da sve što čovek vidi, ili može da dodirne, potiče od kiseonika. 'Kiseonik je sam život, esencija svega!' napisao je u svojim delima,...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА