BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Бранко Ракочевић

Десети октобар - Светски дан психичког здравља

Десети октобар - Светски дан психичког здравља
10.10.2015. год.

Сваке године се 10.  октобар обележава као Светски дан  психичког здравља  и на тај дан се одржавају  маниифестације и акције које имају за циљ да скрену пажњу јавности    на значај очувања душевног здравља човека.  

У прогласу Светске здрвавстцене организације (СЗО)  поводом Десетог октобра се истиче:

„По целом свету на хиљаде људи   с проблемима у сфери  душевног здравља лишени су могиућносзи да користе  људска права   и слободе. Поред тога што су ти људи подвргнути дискриминацији и стигматизацији,   они такође постају жртве  емоционалног и физичког насиља како у псиохијатријским установа ма,   тако и у друштву уопште.“

...Светска здравстевена организација  планира да подигне на виши степен информисање становништва  о томе шта је неопходно  предузети како би људи са  проблемима у сфери душевног  здравља  могли живети   не губећи људско достојнство:  помоћу закондавства усмереног на подршку  људских права, обраовања квалификованих специјалста, одговарајућег процеса   информисања које ће их стално упућивати на лечење, укључујући и процес доношења одлука   и  друштвених инфомационих кампања. 

Против стигматитације и маргинализације неопходна континуирана борба

Напори Светске здравствее организације су усмерени на континурану борбу против стигматизације и маргинализације особа са проблемима у сфери душевног здравља и то не само у односу на психијтртијске установе и  друштво.

Преживљено  психичко искуство,  тешко и необјашњиво,  само по себи их оставља у самоћи, у принципијелној немогићности да се обрати било коме другом.

Одомци о преживљеним или критичким душевним стањиам


У прилогу доносимо  текстове  чији аутори су  нашли начин   да испричају о преживљеним или критичким душевним стањима и да опишу како они виде свет на други начин.

Софија Лосев  је за најновији број  руског недељник „Викенд“    (од 9. отобра  2015.) приредила  изводе из седам књига  у којима се „ с клиничке тачке гледишта  описана стања параноје, шизофреније,  депресије,  хистерије или аутизма и омогућавају да се разуме како ти синдроми мењају слику света .“

Истовремено  би се могло рећи да су инфомациона и комуникациона функција подједанко важне као и наведени синдроми.

Лосева у краћем пропратном уводу скреће пажњу да  је сваки од аутора ових седам књига  сматаро могућим (или неопходмим) да се преживљено преточи у текст - с једне стране  укључивањем  непосредног  свог  искуства истовремено се  и дистанцирајући од њега,  –а с друге старне стављајући га на увид друштву и самим тим обезбеђујући   размену,  везу, циркулацију из  којих је превасходно искључен човек који је претходно кчласификован као „психички болесник“.

Та сведочења се наслањају на средњовековне приче о откровењима,  о религиозној  ескатзи. 

Међутим ове књиге писане,  а главне од њих и широко читане на Западу у  епохи  развоја  психијатрије,  добијају сасвим друго значење: оне представљају читаоцу живог овека,  преобраћају у субјекат неког коме  је најчешће  додељена улога објкекта при чему је најамње важно  да ли је занемарена или је узета у обзир   брига о њему од стране псхијатрије или друштва у целини.
 
Седам књига посвећених душевном здрављу човека:

1. Даниел Паул Шребер:  Сећања нервнооблелог,   1903.   (Denkwurdigkeiten  eines Nerwenkranken)

2. Џејмс Џојс: Потрет уметника у младости,  1916 (A Portrait Of An Artist  As A Young Man)

3.   Ана Каван: Механизам у глави,   1940.   (Asylum  Piece)

4.   Луис Воллфон: Шизофронија и језици (Le Shizo  et les Langues)

5. Андреј  Монастирски:  Каширско шосе  (Каширское шосе)

6. Лорен Слејстер: Лаж: метафористичке успомене (Lying: A Metaphorical   Memoir)

7. Ирис Јухансон:  Особено детињство 2007.  године  (En annorlunda  barndom
)
 
1. Даниел  Паул Шребер: Успомене нервно оболелог,   1903.  (Denkwurdigkeiten eins Nervenkranken)

У октобру 1893. г.  51-годишњи судија  Даниел  Паул Шребер  постао је пррдседник Врховног Земаљског суда Саксоније,  а после два месеца доспео је у психијатријску клинику Лајпцига с дијагнозом dementia  praecos,   данас позната као „параноидна шизофреија“.

То је био већ други њгов напад жизофреније:  први му се десио пре девет година   и трајао је скоро целу годину.

Овог,   другог пута,  морао је због шизофреније да проведе у болици  скоро 10 година,  а пуштен је тек 1902.  и то  на основу судског  решења.

Наредне године Паул Шребер  објављује своје „Успомене нервно оболелог“   у којима   подробно описује своју космогонију: посебне односе с Бохом,   с људима „скројеним на брзину“,  с „базичним језицима“.

Прво немачко издање „Успомена“  Шребер је посветио  отвореним писмом свом лекару који га је лечио,   доктору  Флексигу у којему је захтевао истинитост  у откривању  слике света.

Шребер је умро 1911.  проводећи своје последње четири године опет у психијатријској клиници.

Те године Сигмунд Фројд објављује „Психоаналитичке белешке  поводм аутибиографског случаја парноје“  у којима  је представио своју коцепцију психоза разрађену на основу  Шреберове књиге.

Одломак из „Успомена нервно оболелог“   Паула Шребера:

Непрестано ме прате људски гласови


„Време је у извесном степену почело да зависи од  мојих радњи и мисли; у први мах се предајем  лешкарењу ума,   или пак...  престајем да се бавим  делатношћу  човечјем духу својственом,   на ример,   престајем да свирам у врту или да играм шах,  кад  почне да дува ветар... 

Ради се о томе да ме  Бог наводи  да престанем мислити,  покушавајући да се одвоји од мене као од било којег  другог глупог створења...

Ја ниакд не пресатјем да слушам људске гласове,  од самог почетка моје везе с Богом,  то  се дешава  већ током седам година,   осим  док спавам, није било ниједног трена а да ја нисам чуо гласове.  Који ме прате  на било којем месту и у било којим околностима,   они  звуче чак  кад ја гворим с другим  људима; они слободно настављају да се  чују, чак и  кад се концетришем на  друге  ствари,  као на пример кад читам књигу или новине,  кад свирам на пијанину, итд.“ 


2.  Џејмс Џојс: Портрет уметника у младости  1916. (A Portrait  Of An Artist As A Young  Man)

Први Џојсов роман,   посвећен одратсању  будућег главног јунака  романа „Уликс“  Стивена Дедала,  објављен је 1918. г.

Неологизми,  калеидсколичнсти,  досадна и наметљива понаљања, загонетни телесни феномени:  у том полуаутобиографском роману Џојс је описао  свет који га је окруживао у детињству  као отуђени и несхватљиви.

Без обзира на уметничку природу текста  који ставлљају под сумњу оригиналност  наведених сведочанстава,  књига „Портрет уметника у младости“   као и сва каснија Џојсова дела,  привлачила велику пажњу истраживача  структуре психоза,   а посебно  Жака Лакана.

Одломак из романа  Џемса Џојса „Портрет  уметника у младости“  (Издање VERZAL press,  Београд, 2000.,   превод: Петар Ћурчија): 

„Онда он оде са врата,  а Веле приђе  Стивену  и рече: “Реци нам,  Дедалусе, пољубиш ли ти мајку пре него што  пођеш у кревет ?“ Стивен одговори: “Да . “ Веле се окрену осталим ђацима и рече: “Еј,  слушајте,  овај момак вели да љуби мајку сваке ноћи пре него што пође у кревет „.  Остали другови  прекидоше игру и уз смех се окренуше. Стивен поцрвене  од њихових погледа  и рече: “Не љубим је. “ Веле  рече: “Еј, слушајте,  овај момак  вели да не љуби мајку пре него што пође у  кревет. “

„...Још је мислио шта је требало одговорити. Је ли требало да љуби мајку или  није требало да је љуби. Шта значи то пољубити ? Окренеш тако лице  да  би пожелео лаку ноћ и онда мајка  пригне своје лице. То је љубљење. Мајка би уснама додирнула његов  образ: усне су јој биле меке и оне би му овлажиле образ; а онда би начиниле слаб шум: цмок.  Зашто то људи раде са својим лицем? „)


Бранко Ракочевић

 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва


Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра

 Шта је миом? Миоми су најчешће доброћудни тумори глатких мишића материце. Представљају обољење материце које се манифестује формирањем и растом бенигног тумора у миометријуму – мишићном слоју материце. Обично се...


У суботу ће у Галерији Народног музеја у Врању бити одржан 'Омаж Др Вукашину Антићу'. Познати хирург из Врања Вукашин Антић преминуо је 1. априла 2020. године у 62....

Кандида на језику  је стање у којем се гљивица Candida albicans накупља на слузници ваших уста. Кандида је нормалан организам у вашим устима, али понекад се може повећати и...


Čuveni grčki filozof Claudius tvrdio je da sve što čovek vidi, ili može da dodirne, potiče od kiseonika. 'Kiseonik je sam život, esencija svega!' napisao je u svojim delima,...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА