BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Стрес „напада” све виталне органе

Стрес  „напада”  све виталне органе
19.02.2015. год.
Америчка здравствена асоцијација упозорава да је стрес узрок чак 60 одсто свих болести. Иако многи осећају његове погубне посљедице, заправо мало људи зна како изгледа механизам утицаја стреса на организам.

Код акутног стреса активира се симпатички дио вегетативног нервног ситема и срж надбубрежне жлијезде, из које се излучује у крв адреналин. То је хормон ургентности и будности код животиња и људи, који припрема организам за активно и агресивно реаговање.

Реакција на стресоре увијек подразумијева појаву непријатних емоција, надражај симпатикуса или парасимпатикуса и лучење хормона стреса. Све то заједно представља „ванредно стање“ у организму. Без обзира на то какав је одговор организма, активан или пасиван, нарушена је уобичајена психофизичка равнотежа. Такво стање, ако је сувише интензивно или се пуно пута узастопно понавља, може да доведе до симптома психичке и тјелесне патње и до оштећења појединих органа.

Веза хипоталамус - хипофиза - надбубрежна жлијезда одговорна је за „бори се или бјежи“ реакцију на стрес. Мрежу чини комуникација између ова три органа. Хипоталамус је одговоран за низ активности аутономног нервног система, као што су регулација температуре, глад, жеђ, умор, сан, срчани ритам. Хипофиза лучи кортизол, адреналин и андрогене хормоне. Надбубрежне жлезде луче спектар хормона као што су хормони штитасте жлезде, хормони раста...

Хипоталамус прима сигнал од хипокампуса, регион мозга који прикупља сензације и може да предвиди опасност и доноси одлуке. Затим, отпушта хормон назван кориткотрофин који сигнализира хипофизи да ослободи адренокортитропик. Они заједно дају знак надбубрежним жлијездама да луче кортизол, познатији као адреналин.

Кортизол има читав спектар дјеловања на организам укључујући метаболизам и имуни систем, лучење инсулина, па чак и циркулацију крви. Стручњаци су утврдили да оваква тренутна стресна реакција може да буде позитивна, посебно за органе попут коже, јер стимулише имуне ћелије, а бијела крвна зрнца из коштане сржи путују на површину коже, гдје изазивају ефекат као код зарастања рана.

Код хроничног стреса, када је ситуација мање ургентна али се понавља, активира се чешће парасимпатички дио вегетативног нервног система, систем хипофизне жлијезде и кора надбубрежне жлијезде, из које се излучује у крв кортизол. Он сад више припрема организам на пасивност, кочи неке метаболичке процесе и слаби имунолошке реакције.

У неким хроничним стресним стањима излучује се и превише кортизола и превише адреналина. Вишак адреналина негативно утиче на кардиоваскуларни систем и цереброваскуларни систем, а вишак кортизола негативно утиче на имунитет, на кожу, на зглобове, органе за варење и мозак.

Мозак је баш и најосјетљивији, па су се истраживачи и највише бавили дјеловањем стреса на овај орган. Посљедњих година су открили да стрес снажно утиче на мозак и буквално га мијења. Стрес чини људе раздражљивим и тада се у мозгу догађају хемијске промјене, које онемогућавају спајање одређених неурона. Неке промјене могу бити трајне.

Дуготрајан стрес нарушава способност мозга за памћење и учење. Смањује се волумен сиве материје одговорне за емоције, самоконтролу и нормално психолошко функционисање. С временом се јављају озбиљне потешкоће у концентрацији и способности ношења са сопственим емоцијама.

Мноштво је посљедица које дуготрајан стрес може да остави на тијелу, а најновије истраживање показује да мушкарци који су под великим стресом теже постају очеви, а могу имати и медицинских проблема с неплодношћу. Неплодност у истој мјери погађа и мушкарце и жене.

Стрес утиче и на нагомилавање масног ткива око струка. Адреналин подстиче масти да уђу у крвоток и тако се производи енергија која омогућава да се суочимо с проблемом или да га избјегнемо. Али ако нисте активни, енергија остаје неискоришћена па је тијело складишти око струка.

Надбубрежне жлијезде особе под великим стресом производе велике количине хормона норепинефрина и епинефрина. Тиме се повећава лучење себума (лоја) који запушава поре и доприноси настанку бубуљица. Зато се људима који пате од екцема погоршава стање болести ако су под стресом.

Реакције организма на стрес

Због стреса паметни људи чине глупости. Стрес доводи до, како би неуролози рекли, „кортикалне блокаде“. Практично, стрес стопира одређене функције у мозгу, па не можемо да реагујемо нормално.
Организам не разликује мали стрес од великог. Типична реакција на стрес коју свакодневно доживљамо и по неколико пута почиње каскадом око 1.400 хемијских реакција!
На стрес можемо да се навикнемо. Неки људи су се толико навикли на свакодневну журбу, притисак и стрес да им је то прешло у уобичајено стање. Стрес се лако нагомила, па некад не можемо да препознамо да смо заправо под стресом.
Можемо да контролишемо реакцију на стрес. Не морамо да будемо жртве сопствених осјећања и мисли. Истина је да можемо да научимо како да се носимо са стресним ситуацијама, како нам се не би све то одразило на ментално и физичко здравље.
Најбоља стратегија контроле стреса је у тренутку, јер одлагање ослобађања од стреса неће имати пуно ефекта. Ако чекамо викенд да се напијемо, одрадимо тренинг или нешто друго, наше тијело је већ претрпјело стресну реакцију.

 



  • Извор
  • РТРС


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва


Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра

 Шта је миом? Миоми су најчешће доброћудни тумори глатких мишића материце. Представљају обољење материце које се манифестује формирањем и растом бенигног тумора у миометријуму – мишићном слоју материце. Обично се...


У суботу ће у Галерији Народног музеја у Врању бити одржан 'Омаж Др Вукашину Антићу'. Познати хирург из Врања Вукашин Антић преминуо је 1. априла 2020. године у 62....

Кандида на језику  је стање у којем се гљивица Candida albicans накупља на слузници ваших уста. Кандида је нормалан организам у вашим устима, али понекад се може повећати и...


Čuveni grčki filozof Claudius tvrdio je da sve što čovek vidi, ili može da dodirne, potiče od kiseonika. 'Kiseonik je sam život, esencija svega!' napisao je u svojim delima,...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА