Како стрес утиче на наш организам
Стрес је готово неизбежна последица одраслог живота. Свакодневни пословни задаци, одгајање деце, породичне обвезе - све су то ситуације које ће донети већу или мању количину стреса. Док се за краткотрајни стрес тврди да је заправо добар и подстицајан за организам, дуготрајне и јако стресне ситуације негативно делују на тело и чине нас подложнијима здравственим тегобама.
Ево како тело реагује на повећану количину стреса:
Нервни систем
Када смо под стресом, симпатички нервни систем стимулише надбубрежну жлезду, која онда производи хормоне епинефрин (адреналин) и кортизол. Константно висок ниво ових хормона може утицати на памћење и способност учења и повећати склоност ка депресивним расположењима.
Респираторни систем
У тренуцима високог стреса можда ћете приметити краткоћу даха, убрзано дисање, а код неких особа чак долази и до хипервентилације. Ако се стресне ситуације наставе, респираторни систем је под све већим напором, па можете постати подложнији инфекцијама горњих дисајних путева.
Кардиоваскуларни систем
Када смо изложени акутном стресу наше тело тренутно реагује убрзаним откуцајима срца, а крвни пртисак расте. Дугорочни стрес, с друге стране, може довести до сужавања артерија и повишеног нивоа холестерола - самим тим расте ризик од срчаних болести, срчаног и можданог удара.
Репродуктивни систем
Стрес може утицати на дужи или краћи менструални циклус, односно на болније менструације. Висок ниво стреса повећава ризик од настанка бактеријске вагинозе, а стрес током трудноће може довести до већег ризика од појаве алергија или астме касније у животу детета.
Имунолошки систем
У малим количинама стрес може деловати подстицајно на наш имунитет и тада помаже организму у борби против инфекција. Међутим, дуготрајан стрес успорава процес излечења и чини нас подложним инфекцијама, такође погоршава кожна обољења попут акни и екцема.
Систем за варење
Екстремни стрес може узроковати сметње у варењу, мучнину и гасове и стимулисати мишиће црева тако да узрокује дијареју или затвор. Особе које су под великим стресом дужи период склоније су синдрому иритабилног црева, гастритису и чиревима.
Мишићи
Јаке главобоље, бол у врату, раменима и леђима неке су од последица које стрес има на мишићно-коштани систем. Хронични стрес такође може појачати ризик од развоја остеопорозе.
- Извор
- kodren.com
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Шта је миом? Миоми су најчешће доброћудни тумори глатких мишића материце. Представљају обољење материце које се манифестује формирањем и растом бенигног тумора у миометријуму – мишићном слоју материце. Обично се...
У суботу ће у Галерији Народног музеја у Врању бити одржан 'Омаж Др Вукашину Антићу'. Познати хирург из Врања Вукашин Антић преминуо је 1. априла 2020. године у 62....
Кандида на језику је стање у којем се гљивица Candida albicans накупља на слузници ваших уста. Кандида је нормалан организам у вашим устима, али понекад се може повећати и...
Čuveni grčki filozof Claudius tvrdio je da sve što čovek vidi, ili može da dodirne, potiče od kiseonika. 'Kiseonik je sam život, esencija svega!' napisao je u svojim delima,...
Остале новости из рубрике »