Да ли је лет до Марса 2018. године утопија?

Да ли ће људи за неколико година моћи да полете до Марса и да се срећно врате на Земљу? Руски стручњаци су међу онима који ову идеју сматрају утопијом. Овакву иницијативу је недавно покренуо први космички туриста Денис Тито. Он се нада да ће уз помоћ свог приватног фонда прикупити потребан износ – од 1 до 2 милијарде долара, што је мање од цене ровера «Кјуриосити». Експедиција ће трајати 501 дан, почетак је планиран за јануар 2018. године. Полетеће брачни пар.

Премда ће Тито за основу узети већ спреман брод «Драгон», мораће да реши гигантски број техничких, медицинских и других проблема, тврде научници. Не предстоји само потврђивање високе сигурности брода у условима међупланетарног лета, већ треба детаљно размислити о систему за одржавање животне делатности посаде и раду мотора. Не зна се како ће се системи за везу и управљање бродом понашати у моћним пољима галактичких честица. Наводимо коментар шефа оделења «Обезбеђење радијационе безбедности космичких летова» Института за медицинско-биолошке проблеме (ИМБП) РАН Владислава Петрова:

- Пре него што буде послат брод са човеком треба послати брод у аутоматском режиму. Ако не баш око Марса, онда на извесну трајекторију која би дозволила да се види како системи брода раде у условима блиским лету на Марс. Одговарала би веома висока трајекторија око Месеца и Земље како би се експериментални брод дуго времена налазио у условима утицаја радијације. Апсолутно је нереално да се све ово уради за 4 године.

Тврди се да ће посаду од радијације поуздано заштити слој воде и људских отпадака дебљине 40 см. Међутим, да ли ће ова заштита бити поуздана на међупланетарним летовима? По речима Владислава Петрова засад не постоје нормативи за радијациону безбездност. За њихову израду ће бити потребне године, а без научне базе људи се не смеју слати у далеки космос.

Руски стручњаци уједно нису склони да спроводе паралелу између предстојеће експедиције на Марс и другог космичког продора човечанства – искрцавања «Аполона» на Месец од пре 40 година. Овоме је претходила дугогодишња припрама, иако је лет на Месец трајао свега 7-8 дана. И компоненте система «Аполона» су се мало разликовале од оних које су примењиване на орбити око Земље. За разлику од Титових планова, програм за Месец није био авантура, каже потпредседник Санкт-Петербуршке федерације за космонаутику Олег Мухин:

- Треба јасно схватити то да смо и ми желели да полетимо на Месец. Не само то, припремали смо апарат за слетање, он се сад налази у Питеру. Била је припремана ракета «Н-1», на њој је радио Корољов. Она је 4 пута лансирана и то неуспешно. Чак су ту били и летови првих «Сојуза» кад су људи у космосу прелазили из једног апарата у други, то је био рад управо на програму за Месец.

Стручњаци који раде на Титовој мисији изјављују да неће започети пројекат пре него што се увере у његову безбедност. Ризик се смањује због низа момената. 2018. године биће повољан положај Марса и Земље, који ће се поновити тек 2031. године. Ово ће омогућити коришћење врло једноставне орбите без маневара мотора, с теоретски минималним утрошком горива и дужином експедиције. Неће бити потребе за слетањем на планету. Системи за обезбеђење животне делатности биће преузети од МКС. Дениса Тита озбиљно брине друга ствар: колико ће морати да плати за лет брачном пару добровољаца? Очигледно је да ће то бити неколико милијарди долара. Узгред речено, они су већ пронађени. А сам Тито не сумња у то да ће успети да припреми мисију. «Не могу да чекам 2030. године, имам 72 године,» - каже он.

Борис Павлишчев,