Комете „нападају“ Земљу?

Неколико ретких комета одједном могу да виде становници Земље 2013. године. У марту Северну полулопту очекује састанак са „репатом звездом“ по имену Лемон, која се први пут нашла у Сунчевом систему. Две друге „другарице“ ће стићи нешто касније. Међу њима је суперкомета, која је у стању да помрачи Месец.

Овог небеског гиганта руски астрономи очекују са посебним трепетом. Комету ISONони су открили у септембру прошле године. До дугоочекиваног сусрета остало је више од пола године. А њена млађа сестра Лемон већ практично је спремна да покаже свој јарки зелени „реп“. Необичну боју, истичу астрономи, комети дају двоатомски угљеник и циан. Први пут су је фискирали у марту прошле године са планине Лемон у САД, која је и дала име небеској путници.

Очекује се да ће приликом приближавања Сунцу комета достићи 2-3 величине по интензитету сијања и да ће се видети ништа горе од звезда из Велике медведице. То је значајна појава, истичу стручњаци. При томе што астрономи сваког дана откривају на десетине комета, мало која се од њих може видети голим оком. Осим тога, за актуелну генерацију то је једина шанса састанка са Лемона, рекла је за Глас Русије шеф одељења Космичке астрометрије Астрономског института РАН Лидија Рихлова.

- Она је дугопериодична. То значи да је период њеног окретања око Сунца већи од 200 година. Краткопериодичне током људског живота су већ могле да се виде, попут Халајеве, која долеће сваких 75 година. А ова има период окретања већи од два века.

Историјски се десило тако да су комете сматрали у народу наговештајима невоља – неродне године, елементарних непогода, ратова. Ове године на небу ће моћи да се види неколико јарких космичких путница. Зашто оне нападају Земљу? Нема ли опасности?

Слични страхови су сасвим узалудни и још ни једном нису потврђени, говори познати руски астроном Леонид Јељенин, чије име је добила комета Јељенина, његово откриће.

Са кометама се до данас везују неке псеудонаучне ствари. У ствари 1910. године човечанство се такође припремало за пролазак Земље кроз реп Халајеве комете. Бојали су се да ће сви бити отровани цијанидом који се садржи у језгру комете. Као што видимо, ништа се није десило. У ствари, комете су безбедне по Земљу. Вероватнића судара са Земљом је ништавно мала. Треба их изучавати, али никако се не треба бојати и везивати их за негативне догађаје.

Што се тиче фреквенције појаве „дошљака“, и ово тврђење астрономи оповргавају. Не лете оне чешће, већ ми боље посматрамо. На прелазу 20. и 21. века извршен је информациони пробој – посматрања су постала редовна. Појавили су се снажни телескопи, нови пријемници зрачења – ПЗС камере, компјутери који региструју небеска тела. Све то омогућава да се брзо проналазе објекти, да се одређују њихове координате и да се шаљу подаци у Центар малих планета, где их проверавају по каталозима и одређују да ли је небеско тело ново или не.

Јелена Ковачић,