BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

На састанак са Сунцем

На састанак са Сунцем
08.01.2013. год.

У јесен 2013. године Земљи ће се јако близу примаћи древна комета. Научници сматрају да ће по својој сјајности она засенити Месец и да ће се видети голим оком чак и дању. Небеско тело су пронашли руски астрономи.

Они су утврдили да се комета премешта по јединственој трајекторији. После једног јединог облетања око Сунца она ће заувек отићи у међузвездани простор у „облак Орта“. Тако се зове џиновска сфера која се састоји од билион ледених санти. Ова сфера окружује Сунчани систем. Њен пречник је приближно једна светлосна година, т.ј. четвртина пута до најближе суседне звезде.

Када су астрономи Виталиј Невскиј и Артјом Новичонок угледали на монитору светлу флекицу, они још увек нису знали да је то комета. Научници су убацили у рачунар снимке ноћног неба, који су направљени помоћу телескопа Кисловодску, на југу Русије. Овакви телескопи се користе за проналажење астероида, објашњава шеф одсека за физику и еволуцију звезда Института за астрономију РАН Дмитриј Вибе:

- Астероиди, комете и друга тела Сунчаног система се споро премештају по заједничком звезданом простору. Зато је добро да се потрага за овим објектима обавља уз помоћ рачунарских програма који упоређују фотографије звезданог неба, направљене у различитом временском периоду са интервалом од неколико минута и више. Када програм примети да се неки објекат на снимку помакао, он саопштава да је нађен потенцијално интересантан астероид, или, како се испоставило у овом случају, комета.

Убрзо су научници добили јасне снимке звезданог неба. После тога није више било никаквих сумњи да је мала светла тачка комета. За сада се она налази иза орбите Јупитера. Астрономи су је назвали ISON (International Scientific Optical Network) – према називу рачунарске мреже за даљинско управљање телескопима, на коју је прикључена и кисловодска обсерваторија. Захваљујући овој мрежи посматрачи добијају снимке са удаљених телескопа, између осталог и из других држава. На пример, из руске аутоматске обсерваторије у Новом Мексику, у САД. Истина, Дмитриј Вибе се ограђује и каже да приликом открића ISON није кориштена ова мрежа:

- У овом конкретном случају комету су видели астрономи који су се налазили код телескопа, посматрали и одмах у обсерваторији обрађивали податке. У другим случајевима бива да се астероиди и комете откривају помоћу удаљеног доступа.

Када су добили тачне координате новог небеског објекта, астрономи су почели да изучавају архиву. Прво се посрећило америчким колегама – они су пронашли ISON на својим снимцима с краја 2011. године. Нови подаци су омогућили да се одреди тачна орбита, која није затворена. То значи да ће се космичка путница само једном примаћи Сунцу. Комета је, према првим прорачунима, преживела многе епохе у развоју Сунчаног система. Док се млада Земља сударала са другим небеским телима, и од комадића формирао Месец, док је на Марсу нестајала вода, а на Земљи се рађао живот – ISON је за све то време тек кретао из облака Орта. Под утицајем привлачне силе Сунца комета је постепено убрзавала. И сада, она креће на једини састанак у свом животу са нашим светилом.

ISON никада није била у унутрашњим областима Сунчаног система и зато се на њој сачувао специфични траг међузвездане средине. Површина комете је за стотине милиона година потамнела од удара галактичких честица. Истовремено, тамо нема трагова „сунчаног ветра“, као на пример, на Месецу. Проучавање површине оваквих комета може да да непроцениве податке о еволуцији Васионе, претпоставља прес секретар Пулковске обсерваторије Сергеј Смирнов:

- Било би добро да имамо спремне космичке апарате за приближавање оваквим телима. Али, због велике брзине би било јако тешко да се искрцамо и покушамо да узмемо примерке супстанци. Развој астронавигације у правцу пресретања објеката који долазе из облака Орта би био јако добра ствар.

За сада се ISON види само помоћу јаких телескопа. Али, већ крајем лета ћемо моћи да видимо космичког путника помоћу обичног двогледа. А у новембру, када комета пресече Земљину орбиту, њен тамни омотач ће се растворити и показаће се ледено језгро. Комета ће добити „реп“, постаће сјајнија и видеће се чак и по дану. Колико ће трајати овај лепи призор – за сада се тачно не зна. Суштина је у томе, да ће се комета 28. новембра јако приближити Сунцу, па би под утицајем високих температура могла да се распадне на комаде. Ако се то не деси, онда ће се она видети голим оком до краја децембра. А, на растанку, одлазећи заувек у дубине свемира, комета ће нам приредити још једно изненађење. 14-15. јануара Земља ће проћи кроз остатке „репа“ комете и становници планете ће видети метеорску кишу.



  • Извор
  • Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Међутим, космичка питања и напори да се неутралишу претње које се могу појавити у свемирској сфери треба стално да буду у центру пажње владе, истакао је руски председник.


Lekari širom sveta redom upozoravaju na novu opasnu pandemiju. Ne, nije u pitanju nova varijanta koronavirusa (iako su respiratorni viusi i dalje veliki problem u mnogim Azijskim zemljama). Ovog...

Агенција не жели да „друга питања“ ометају орбитално партнерство


Олег Кононенко је сада провео више времена него било ко други у орбити

Vodonik je postao ključna reč u razgovorima o budućnosti transporta i smanjenju emisije štetnih gasova. Vozila na vodonik predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka održivoj i ekološki prihvatljivijoj mobilnosti...


Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske tehnologije i saradnje na međunarodnom nivou. Ova laboratorija u orbiti Zemlje, smeštena u svemiru već više od dve decenije,...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА