Домени и хостинг
Почетна страница > Новости

Страдање Србије се не сме заборавити: Представљени нови резултати о последицама НАТО агресије

Страдање Србије се не сме заборавити: Представљени нови резултати о последицама НАТО агресије
20.03.2019. год.
Научномедицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања последица НАТО бомбардовања урадила са Институтом за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" показала је да код деце у узрасној групи од пет до девет година, а која су рођена после 1999. године, постоји одређена тенденција раста оболевања од малигних болести.


"Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везане за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу деце деловао одређени фактор да она буду осетљивија на настанак малигне болести", рекао је председник Комисије Дарко Лакетић.


Лакетић је рекао да је од суштинског значаја да се идентификује узрочник.

На конференцији за новинаре у Скупштини Србије, он је објаснио да су за потребе научномедицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код деце која су рођена у централној Србији, пре и после НАТО бомбардовања.

Како је објаснио, фокус истраживања је био на деци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.

Према његовим речима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту.

За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.

Када су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код деце од рођења до четири године су неуроектодермални, од пет до девет година се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори.

"Уколико приметимо да се подаци и та стопа ризика и стопа оболевања за неку генерацију разликују, ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је проузроковао да та деца буду појачано осетљива на настанак одређених малигних болести", објаснио је Лакетић.

Каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999. године у узрасној групи од пет до девет године где су испитивали малигне болести крви.

"Страдање Србије се не сме заборавити" 

Значајан пораст оболевања је постојао и у групи од 15 до 18 година, али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.

Истраживање, истиче Лакетић, недвосмислено показује да је више генерација у одређеном осетљивом периоду било изложено неком факору који их је учинио осетљивијим за оболевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту.

Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године и додао да се то не сме заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.

"Ми смо земља жртва, која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину", рекао је Лакетић.

Подсетио је да је Комисију за утврђивање последица НАТО бомбрадовања по здравље становништва основала прошле године Народна скупштина на предлог Маје Гојковић.

Како је рекао, ова власт је после много година почела први пут да говори о томе да је неопходно утврдити последице по здравље људи и животну средину коју је изазвало коришћење муниције са осиромашеним уранијумом.

Обимна документација је тим поводом стигла из Италије, односно италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала оболевања италијанских војника на КиМ.

Лакетић истиче да су паралелно са тим прикупљали информације путем исказа грађана и података из здравствених установа о оболењима која могу имати везу са токсинима које комисија истражује.

Фокус истраживања на деци

Неуролог Даница Грујичић указује да се малигне болести, резервисане за старије, јављају код деце, да су агресивне, да је морталитет појачан код солидних тумора.

"Сада опет имамо проблем с агресивним бластомима, за месец дана израсте тумор који смо већ видели", каже Грујичићева.

Иако су стручњаци сагласни да је бомбардовање злочин, нису око тога јесу ли НАТО бомбе пресудно утицале на пораст малигних болести.

Епидемиолози подсећају да је загађења средине било и пре и после бомбардовања. Сматрају и да је требало сачекати поуздане податке.

"Постоје научне установе које тврде да уранијум није канцероген, он је токсичан, али није повезан с раком. Ми се враћамо на тоскине, али нема убедљивих података", каже епидемиолог Зоран Радовановић.

Танјуг


  • Извор
  • фото: © ТАНЈУГ/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

На међународном одмеравању знања из математике и физике у Индонезији наши средњошколци освојили су четири медаље и специјалне награде у различитим категоријама


Два руска космонаута и један амерички космонаут у летелици Сојуз МС-16 слетели су без проблема у казахстанске степе након што су провели више од шест месеци у орбити на...

Самарски ракетно-космички центар „Прогрес“ започео је рад на изради вишекратне ракете на течни природни гас „Амур-СПГ“, изјавио је генерални директор предузећа Дмитриј Баранов.


  Kompanija Fejsbuk je predstavila nove 'Uslove korišćenja' ove platforme, kako bi se izborila sa sve većim kritikama medija i javnosti. 

САД су потписале уговор са седам земаља о управљању истраживањем и експлоатацијом Месеца и његових ресурса. Иако многи потписници тамо нису ни слетели, Русија и Кина, можда и није...


  Двојица Руса и један Американац отпутовали су на шестомесечни боравак на Међународну космичку станицу (МКС) у оквиру мисије Сојуз МС-17, прве која је користила најсавременију схему пристајања, а која...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Олуја је погром

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА