Домени и хостинг
Почетна страница > Новости

Србски интернет рођен у СФРЈ

Србски интернет рођен у СФРЈ
18.02.2019. год.
Иду­ћи у ко­рак са све­том, бив­ша Ју­го­сла­ви­ја је под­сти­ца­ла ра­чу­нар­ско умре­жа­ва­ње, па је та­ко кра­јем осам­де­се­тих на­ста­ла ака­дем­ска мре­жа ко­ја ће нај­пре пре­ра­сти у на­ци­о­нал­ни до­мен .yu, а по­том ће 1996. по­ста­ти до­ступ­на свим ко­ри­сни­ци­ма


На питање „када је у нашу земљу доспео интернет”, многи би рекли – средином деведесетих. А заправо, тачан одговор сеже још коју годину уназад, у време планетарног развоја рачунарских мрежа. Идући у корак са светом, бивша Југославија је препознала њихов значај и подстицала „умрежавање”. Тако је крајем осамдесетих настала и академска рачунарска мрежа, која ће најпре прерасти у национални домен .yu, а потом ће се 1996. прикључити на светски интернет и постати доступна свим корисницима.


Ове и друге занимљивости недавно је представио др Божидар Раденковић, професор београдског Факултета организационих наука, на предавању на Математичком институту Српске академије наука и уметности. То је заправо била својеврсна реприза првог предавања из предмета Рачунарске мреже, које је Раденковић одржао студентима ФОН-а 1986. године. Уз аутентичне слајдове из тога доба, овај професор је подсетио и на историју развоја интернета у нашој земљи, коју је и сам стварао, пише Политика

У то време, технологија је увелико омогућавала повезивање рачунара „на даљину” и размену података и интерактивних порука. Планетарним омасовљењем и међусобним повезивањем тих првих, најчешће академских рачунарских мрежа, настаће интернет какав данас познајемо. Али, у предворју тог процеса, осамдесетих година, рачунари су били малобројни и скупи – цене су им се мериле хиљадама долара. Зато су у умрежавању предњачиле институције које су поседовале компјутере, попут универзитета или фирми. Или, у случају СФРЈ – војске.

„Војска је тада имала новца и образовни систем по угледу на армије других земаља. Тако су пре цивилних факултета, оне академски проучаване најпре на Техничкој војној академији у Загребу, чији сам иначе веома добар уџбеник и сам користио припремајући своја предавања”, истиче проф. др Раденковић.

Пионирски допринос умрежавању је дала и привреда, па су студенти ФОН-а вежбали на информационом систему ондашње Југобанке, који је имао око 200 прикључака, што је, према Раденковићевим речима, био завидан број за једно предузеће. О државним улагањима у развој нових технологија, упркос нарастајућој економској кризи, сведочи и то што је Институт „Михајло Пупин” тих осамдесетих година правио модеме светског квалитета. Успостављена је и јавна мрежа „Јупак” за пренос података, са хиљаду умрежених рачунара. А на интернету их је у свету тада било укупно – око две хиљаде.

Ипак, прави зачетак домаћег интернета је била рачунарска мрежа ФОН-а, успостављена 1987 – годину дана пошто је Раденковић увео свој предмет. Већ 1989. се оснива европско регулаторно тело за управљање развојем академских мрежа. Тада су чланицама додељени национални домени, па је Југославија добила .yu домен – за који ће први ДНС сервер бити управо на ФОН-у. Основано је и национално регулаторно тело за ову област (YUNAC), из којег је финансирана инфраструктура за будући развој интернета.

Већ 1991. се остварује прва интернет веза у Србији између ФОН-а и Електротехничког факултета у Београду, а убрзо се формира и Академска мрежа Србије (1992), као и Мрежа пословних технолошких информација Републике Србије, чиме настаје и комерцијални национални домен .co.yu. Иако се СФРЈ у то време већ распала, а СРЈ била под санкцијама, инфраструктура је захваљујући државној подршци и домаћој памети успешно одржавана.

„То су били пројекти ресорног министарства и кроз њих је мрежа редовно негована, а у време санкција су чак уграђени и нови оптички линкови. Захваљујући контактима које смо имали, успели смо да уведемо електронску пошту на свим универзитетима. Истовремено, формирањем Мреже пословно-техничких информација, омогућено је да под покровитељством државе у академску мрежу ступе и важна предузећа. Тако смо добили чак око 4.000 .co.yu домена. Стога, упоредо с развојем брзог интернета у свету почетком деведесетих, и код нас је све функционисало једнако као свуда. Захваљујући томе, прикључивање ’домаћег интернета’ на иностранство се десило природно и безболно”, истиче проф. др Раденковић.

Тај историјски тренутак се збио 1996. кад је национална академска мрежа спојена са светским интернетом, чиме су онлајн сервиси постали доступни корисницима у земљи.

Најстарији домен данас је виртуелни музеј

У време када је 1985. године проф. др Божидар Раденковић осмишљавао предмет Рачунарске мреже, у свету је постојао само један регистровани интернет домен, на адреси symbolics.com. Кад је 1986. одржао прво предавање, број се повећао на шест, а идуће године на чак 20.000 домена широм планете.Иначе, symbolics.com је припадао компјутерском произвођачу који је у међувремену престао са радом. На тој адреси се данас налази „Велики интернет музеј” који је, наравно, бесплатан за „обилазак” и то – кликом миша.

Димитрије Буквић, Политика


  • Извор
  • фото: Д. Јевремовић / Политика/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руска космичка корпорација „Роскосмос“ почеће 2021. године са применом програма „Сфера“, који предвиђа стварање сателитске групе од више од 600 космичких објеката, саопштио је директор корпорације Дмитриј Рогозин


Русија ће у Уједињеним нацијама покренути питање америчких претензија на Месечеве ресурсе, преносе РИА Новости саопштење „Роскосмоса“.

Венецуелански председник Николас Мадуро је саопштио да је његова земља развила „високо ефикасан антивирусни лек“ који десеткује коронавирус без икаквих нежељених ефеката. Лек ће бити представљен СЗО-у на потврду,...


На међународном одмеравању знања из математике и физике у Индонезији наши средњошколци освојили су четири медаље и специјалне награде у различитим категоријама

Два руска космонаута и један амерички космонаут у летелици Сојуз МС-16 слетели су без проблема у казахстанске степе након што су провели више од шест месеци у орбити на...


Самарски ракетно-космички центар „Прогрес“ започео је рад на изради вишекратне ракете на течни природни гас „Амур-СПГ“, изјавио је генерални директор предузећа Дмитриј Баранов.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Олуја је погром

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА