BTGport.net - Хостинг и домени
Почетна страница > Новости

Преко 20 хиљада докумената Архив Србије преузео из турских архива

Преко 20 хиљада докумената Архив Србије преузео из турских архива
29.01.2018. год.


Нешто више светлости на живот Срба у Османлијском царству сигурно ће бацити увид у преко 20 хиљада докумената, колико је Архив Србије преузео у последње две године из турских архива, а део њих ишчитала је и обрадила оријенталиста и архивиста Ениса Аломеровић Хубанић.

Реч је о документима из 15, 16. и 17. века која сведоче о животу у Србији и на Балкану под Османским царством, а који су постали доступни нашим стручњацима након што су крајем 2015. године директор Архива Србије др Мирослав Перишић и генерални директор Дирекције државних архива Турске Угор Уна потписали протокол о сарадњи.

Тај уговор је, напомиње Ениса Аломеровић Хубанић, омогућио нашим истраживачима приступ турским архивима и могућност истраживања у престоници Србије. Са том мисијом је у истанбулском архиву боравила протекле две године два пута.

„Први пут смо пренели око 15 хиљада, а у децембру прошле године у Београд смо донели још 7 хиљада докумената у дигиталном облику. Они се сада налазе у Архиву Србије и у току је њихово сређивање и обрада како би постали доступни истраживачима“, каже Аломеровић Хубанићева, један од наших ретких познавалаца османског језика, на коме су написана та документа.

„Научно бављење историјом Османског царства које је у вишевековном додиру са историјом Србије, Балкана и балканских народа просто је немогуће без писаних трагова. Наша намера је да што већи број докумената који се тичу Србије преузмемо и донесемо у Београд“, каже она.

Ениса Аломеровић Хубанић објашњава да је архивска грађа у Османском архиву раздвојена на појединачна документа и на дефтере који представљају богат и разноврстан извор за нашу историографију. Вилајетски пописи, спискови пореза и закупа, платни спискови, благајничке књиге, тимарски спискови помажу да се добије слика о животу грађана, трговаца, занатлија и сељака, економији, трговини, саобраћају, објашњава она.

Као занимљив наводи документ из 1526. године о постојању моста на Сави и његовој поправци, затим о пловидби Дунавом различитих типова бродова од којих је сваки имао намену.

„У документима постоје уверљиви докази да је турска морнарица пролазила Дунавом и да се делила на ратну и трговачку флоту. Истраживање о намирницама, војној опреми, дрвима за огрев које превозила морнарица сведоче да је Београд био трговински центар. Бродови су се разликовали по броју једара на прамцу. Имали су једно или два једра и у зависности од тога су били лака или тешка галија. Имамо документа о наплати пореза у београдском пристаништу и рачуне о обнови београдског насипа“.

Ениса Аломеровић Хубанић посебно скреће пажњу на значај дефтера — пописних књига за градове као што су: Београд, Смедерево, Ужице, Пирот, Ниш, Крушевац, Чачак, Врање, Лесковац и многа друга места и насеља која су давно нестала или су некада постојала под другим називом.

Танјуг



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Археолози из Србије Андреј Старовић, Душан Борић и Драгана Антоновић су међу 117 истраживача који су дошли до нових сазнања о ДНК и геномима древних популација, изнетим у студији...


Пројекат Илона Маска, назван "Хајперлуп" (Hyperloop), требало би да се ускоро реализује. Реч је о подземном транспортном систему између Њујорка и Вашингтона, захваљујући којем би путовање између та два...

Компанија НИС ће од 02. до 04. марта 2018. године, у сарадњи са Центром за развој технолошког предузетништва и иновација – ICT Hub, организовати први НИС хакатон. Тема и...


„Роскосмос“ је спреман да размотри предају руског сегмента Међународне космичке станице у концесију групи компанија С7, пишу „Известија“. Како се наводи, разговори о детаљима могућег споразума држа

Извор: Восток / РТ Често се сматра да астероиди представљају претњу животу, али да ли могу бити кључни за сазнање о томе како се Земља развијала у пл


Пре сто година, за веома кратко време, стотине хиљада људи побегло је из Русије, растргнуте револуцијама и грађанским ратом 1917-1923. Већина њих се никада није вратила, и њихова отаџбина...


Остале новости из рубрике »