Потрага за „Бураном”: Шта се догодило са совјетским спејс-шатлом?

Чувени "руфер" Виталиј Раскалов је као авантуриста без дозволе посетио космодром „Бајконур” са својим пријатељима из Украјине и Велике Британије. Циљ им је био да направе добре фотографије совјетског космичког брода, али тако да их не примети нико из службе обезбеђења. Ево како је изгледала њихова необична „мисија”.


Виталиј Раскалов

Чим се помене први совјетски свемирски брод под називом „Буран” (на руском „снежна мећава”), човек и нехотице помисли колико су амбициозни били планови СССР-а када је реч о истраживању космоса. Буран је био одговор Русије на спејс-шатл агенције НАСА. Овај свемирски брод је 15. новембра 1988. године два пута обишао Земљу без пилота и спустио се на Бајконур у Казахстану. Брод се може користити за више летова, тако да се од њега много очекивало. Међутим, Буран више никада није полетео. Овај највећи и најскупљи совјетски пројекат везан за истраживање космоса затворен је 1993. године.

Виталиј Раскалов

Војни аналитичари су за часопис „New Scientist” изјавили да Буран није имао никакву цивилну намену и искључиво је био намењен размештању оружја у свемиру. Они тврде да је Совјетски Савез можда чак био заинтересован за размештање нуклеарног оружја.

Виталиј Раскалов

„Он је много велики... У стварности је много већи него што се може помислити на основу фотографије. Баш је то био амбициозан и занимљив пројекат”, каже руфер и фотограф Виталиј Раскалов, који је посетио космодром Бајконур средином маја 2017. године. Он је један од малобројних људи који су успели да то учине без дозволе. Представницима јавности није дозвољено да посете космодром и детаљно разгледају историјски свемирски брод. Бајконур је сачувао статус затвореног града из совјетског доба. „Можете купити карту за воз из Москве, али само ако имате пропусницу. Ми је нисмо имали”, каже Раскалов.

Виталиј Раскалов

Руски руфер са још четворицом колега из Велике Британије и двојицом из Украјине изабрао је алтернативну руту. „Нашли смо информације на интернету од људи који су радили тамо и од туриста сличних нама”, каже Раскалов. „На пример, од једног бајкера који је случајно на мотоциклу пришао космодрому. Ухваћен је, али му ништа није било. Јер... Шта може да уради полиција?”

Виталиј Раскалов

Група је авионом стигла у Алма Ату а затим села на воз за Кизилорд, одакле је таксијем стигла на одредиште. „Ништа необично! Ово је Казахстан... Људи се возе таксијем од једног града до другог. Само смо рекли таксисти да смо фотографи и желимо да фотографишемо звезде”, каже Раскалов. „Оставио нас је саме усред степе”. Па ипак је нагласио да је зона космодрома добро чувана. „Наравно, Бајконур је заштићен, а ми нисмо знали где се тачно налазе људи из обезбеђења. Не можете да замислите колико је та територија велика. То је као Москва унутар треће заобилазнице. Како се толика територија уопште може потпуно заштитити? То је доста тешко извести”.

Виталиј Раскалов

Наши „јунаци” су користили исту путању као и бајкер. Пешачили су две ноћи. „Имао сам шест литара воде, нешто хране, јакну и врећу за спавање. И ништа више. Наишли смо на уништени лансер интерконтиненталних балистичких ракета. Тамо је била огромна јама у земљи”, прича Расколов. „С обзиром да је програм ’Буран’ затворен ми смо мислили да су власти забетонирале јаму, али нису, јер је то веома скупо. Једноставно су дигли у ваздух сав тај простор! То се догодило пошто је Русија потписала Споразум о смањењу стратешког наоружања (СТАРТ-1).

Виталиј Раскалов

Хангар у коме су смештени свемирски бродови „Буран” удаљен је тридесетак километара од бившег лансера. Налази се на територији космодрома, где су путеви прилично добри и још увек су у функцији. Тамо постоји систем обезбеђења са патролама. „У раним јутарњим часовима смо у хангару наишли на групу Руса”, каже Раскалов. И они су дошли са циљем као и ми – да направе добре фотографије. Међутим, у хангару је био и човек из обезбеђења. Ја сам успео да се сакријем, али људи из моје групе нису имали среће. Наредне ноћи су и мене ухватили”.

Виталиј Раскалов

Питали смо Виталија шта се догодило са странцима. „Њих су саслушавали и детаљно претресли агенти Федералне службе безбедности”, рекао нам је Раскалов. „То је трајало око 12 часова. На крају су се агенти уверили да странци нису ни терористи ни шпијуни, па су их пустили. Што се мене тиче, мислим да су схватили да сам ја из исте групе, па су одлучили да не губе време са мном”.

Виталиј Раскалов

„Иначе, мене готово никада нико није ухватио. Бајконур је један од ретких таквих случајева”, каже Виталиј Раскалов. „Без обзира да ли је акција легална или нелегална, ја никада не тражим дозволу. Ако ме нико не заустави, онда је све у реду. Главни ми је циљ да направим добру фотографију. Не бих рекао да радим нешто ризично. Много је ризичније возити се сопственим мотоциклом у Москви!"

Аутор: Јекатерина Синељшчикова,
Руска реч